Broj ljudi koji me oslovljava na ulici je ostao isti, s tom razlikom što me sada svi hvale

      Olja Bećković prva je dobitnica nagrade "Os- vajanje slobode" Fondacije Maja Maršićević-Tasić, koja se dodeljuje za zalaganje za afirmaciju ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije.
       "Ovo je moja prva nagrada u životu, a verujem da je i poslednja. Nije prvi put da sam u konkurenciji, ali nekako je uvek bilo pod znakom pitanja koje kriterijume neko treba da zadovolji da bi bio nagrađen, a obično se spominjala i podobnost. Lepa promena je da nagradu može da dobije i neko kao što sam ja, da može da je dobije i 'ćerka srpskog nacionaliste', ako je zaslužuje,a nadam se da sam je zaslužila", kaže Olja Bećković.
       Emisija "Utisak nedelje" počela je da se emituje septembra 1991. godine i od prvog trenutka zaintrigirala je publiku. "Nisam uspela ni da kažem 'Dobro veče', a gledaoci su se već javljali, jer su imali nešto da mi kažu. Bilo je jasno da će to biti veoma gledana emisija, jer nije postojala nijedna slična."
       U poslednjih deset godina "Utisak nedelje" je, u stvari, išao samo nešto više od tri godine (1991-94; 1996-97) uključujući i ovogodišnji povratak na Studio B (kao koprodukcija ove kuće i produkcijske grupe "Mreža"), ali nikada nije bila zaboravljena i ostala je emisija o kojoj se uvek govorilo sa puno strasti. Ista strast ispoljavala se i u odnosu na autora:
       "Prva emisija bila je nešto najstrašnije u istoriji televizije i u ličnoj biografiji novinara. Napravila sam veliku grešku, iz čistog neznanja, ostavila otvoreni telefon tako da su se gledaoci javljali direktno meni. Našla sam se u situaciji da još nisam ništa rekla, a već je bilo 'kurvo Tuđmanova'. Tog trenutka se ispostavio (i dalje trajni) idiotski osmeh i 'Hvala, laku noć', što je ostalo do danas. Ne znam kojim delom mozga sam skapirala da se tako odgovara na uvrede, ali sam shvatila da nemam ništa lično s tim. Sada ima nekog napretka, ali mislim da je to prvenstveno zbog toga što znaju da ako budu neprijatni mogu da ih prekinem, a uglavnom im je veoma važno da se čuje to što hoće da kažu."
       Kroz emisiju su prošli svi koji su nešto značili u javnom i političkom životu i mada je i njima bilo važno da se čuje to što hoće da kažu, često se dešavalo da, isprovocirani što pitanjima, što prisustvom drugih gostiju, razgovor pretvore u najžučniju svađu. Ili je bar takav bio utisak.
       "Zanimljivo je da su svi ljudi koji su se pojavljivali, a zastupali različita mišljenja, pre i posle emisije bili kumovi i braća. Predstava se igra samo sat vremena, dok traje emisija. Žao mi je što to ne može da vidi publika, koja zbog tih stvari ne razgovara sa kumom, bratom, majkom, a ovi završe igranku, istu kakvu igraju i u skupštini, i onda se siti ismeju. Njima svađa dođe kao radna obaveza."
       "Utisak nedelje" sada ima šansu da traje onoliko koliko to gledaoci budu želeli, promenilo se, prema rečima autorke, i to što sada nema problema sa dovođenjem gostiju, a i prijatnije je ići ulicom.
       "Broj ljudi koji me oslovljava na ulici je ostao isti, s tom razlikom što me sada svi hvale. Ne verujem da su me baš tako naprasno zavoleli, ali oni koji su me pre vređali više nemaju podršku vlasti, a izgleda da misle da sam sada ja neka vlast, pa me onda i oni hvale."
      
       IVANA JANKOVIĆ