in memoriam

      Nema više majstora reči Zorana Mamule. Bio je posvećen svom poslu kao retko koji radio novinar mlađe generacije. Ni nadolazeću tešku bolest nije prepoznao pripisujući slabost tela premoru od rada na Radiju i Televiziji B92 gde je bio urednik udarnih dnevnih informativnih emisija
       Rođen u Beogradu 1964. Još kao student Pravnog fakulteta započeo je karijeru radio-novinara u redakciji Indeksa 202. Tada sam ga, ima tome više od decenije i po, upoznao u grupi mladih ljudi među kojima se izdvajao duhovitošću i lucidnošću, a pre svega sposobnošću da u sekundi prepozna glupost i podsmehne joj se. Retka osobina, ali prava za strasnog novinara kakav je bio Maka. Događaja nije manjkalo u vreme njegovog novinarskog sazrevanja kada je izrastao u jednog od najboljih mladih informativaca. "Pokrivao" je ratove, politička ubistva, demonstracije, izborne krađe i prekrađe, stranačke zađevice i zlomislice, pisao je na pravi način u vreme kada se mnogi novinar ovde na tako nešto nije usuđivao.
       Kada se radio tako voli kako ga je on voleo, onda je bilo nekako normalno da i on sam bude omiljen kod publike i među kolegama. A bio je, onoliko! Originalan i posvećen radu, spadao je u red onih ne tako mnogobrojnih novinara na koje su redakcija i kolege mogli da se oslone bez zazora, do kraja. Otišao je blagi čovek, jedan od retkih na koga je bilo nemoguće brecnuti se ni usred najvećeg cajtnota u histeriji pred emitovanje. Duhovit do besvesti znao je da u sekundi promeni napetu atmosferu u smeh do suza. Bio je majstor da znalački smisli i plasira vic, da tobož usputnom opaskom prokomentariše ono što je neko drugi od novinara uradio, čisto, bez zlobe ili zadnje misli. Tako smo ga i razumevali mi koji smo imali sreću da radimo s njim, da se zacenjujemo od smeha i - da ga volimo.
       Čudnom igrom sudbine, čak i posle rastanka početkom devedesetih - on na Radio Brod, a i ja u neki daleki svet - putevi su nam se uvek iznova ukrštali. Kada smo se krajem 1993. obojica vratili u Beograd, zajedno smo radili sve do jesenas - pet godina izveštavali iz ovdašnjeg biroa RFE, pisali u "Evropljaninu", uređivali Dnevnike Radija B92 i družili se. Eh, kako smo se družili... Grupa kojoj je on nadenuo ime, novinarski bend već pomalo ostarelih rokera, VIS Hegemonija ostao je bez pevača, bez frontmena čije su najave podizale publiku na trgovima po Srbiji u vreme kada je valjalo probuditi, stvoriti energiju za 5. oktobar. I kada je toliko toga preturio preko glave, kada je došlo vreme da barem malo odahne uz Branku i devojčice...
       Počivaj u miru, dobra moja sveznalice! Dok je pamćenja, s nama si.
      
       DUŠAN RADULOVIĆ