Prvoklasni šou obnovljenog brodvejskog klasika Kiss me, Kate, drži publiku prikovanu za stolice puna tri sata

      (Specijalno za NIN iz Londona)
       Mjuzikli su ono što Brodvej radi najbolje. Da je to i dalje tako dokazuje i nagrada za mjuzikl sezone koja je pripala jednom od najomiljenijih brodvejskih klasika, Kiss me, Kate, na 47. dodeli britanskih pozorišnih nagrada Evening Standard, pre nekoliko nedelja u londonskom hotelu Savoj. To ne znači da je konkurencija u Londonu mala - u pedesetak pozorišta na londonskom Njest end-u, u kojima klasici poput "Mačaka", "Jadnika" ili "Fantoma u operi" nikada ne silaze sa repertoara, trenutno se izvodi dvadesetak mjuzikla, od kojih je sedam tek postavljeno.
       Da je ovaj žanr daleko od gašenja govori i duplo veći broj muzičkih komada koji se trenutno igraju u Njujorku. Ipak, u opštoj pometnji koja je zahvatila Njujork posle 11. septembra, poseta pozorištima naglo je opala, pa je za mesec i po dana sa Brodveja povučeno sedam predstava pre roka. Sudbina nove postavke Kiss me, Kate, koja se u Americi igra od '99. sa ogromnim uspehom kod publike i kritike, takođe je bila neizvesna, ali se komad održao pošto se glumačka ekipa odrekla dela honorara u humanitarne svrhe i tako pridobila veliku medijsku podršku, zahvaljujući kojoj je predstava dobila novi zamah.
      
       Strah i neverica
       Nedoumica je bilo i kako će komad proći na londonskom Njest end-u, na kome trećinu pozorišne publike tradicionalno čine turisti. Deset miliona maraka utrošeno je da bi predstava došla u Englesku, ali je već posle premijere 31. oktobra bilo jasno da uspeh neće izostati. U pozorištu Viktorija Palas, koje datira još iz viktorijanskog vremena, a poslednji put je obnovljeno početkom dvadesetog veka u stilu internacionalnog neoklasicizma, dvoje vodećih glumaca Marin Mazi i Brent Baret nagrađeni su ovacijama publike prvi put u karijeri, a britanska štampa se narednih dana utrkivala u izrazima hvale brodvejskom ansamblu i novoj produkciji. Bilo je u tome i mnogo više od pozorišne kritike, pre bi se reklo solidarnosti prema američkim gostima koji su došli u najnepovoljnijem trenutku, kada je i u Londonu posećenost pozorišta opala za 10-15 odsto.
       Da bi jedna pozorišna produkcija danas uspela na komercijalnoj sceni velikih kulturnih centara potrebno je da ima sjajne kritike, zvučna glumačka imena i prepoznatljiv sadržaj. Što se tiče teme Kiss me, Kate, verovatno je malo onih u publici koji pamte film iz 53. ili neke ranije pozorišne verzije koje su se osamdesetih igrale u Londonu, a ni brodvejski glumci koji možda jesu poznati američkoj publici nisu baš internacionalne zvezde, pa je uloga medija u ovom slučaju bila presudna. "Gardijan" je pisao da je Kiss me, Kate onaj sastojak koji je nedostajao londonskom komercijalnom pozorištu, "Dejli telegraf" da brodvejski šou sija kao zvezda vodilja u glavnom gradu koji su zahvatili strah i neverica, a "Tajms" da nema bolje prilike da publika ponovo nagrne u pozorište.
       Utisak koji dele svi koji su videli novu produkciju Kiss me, Kate u Londonu jeste da je u pitanju prvoklasni šou koji ima snagu da prikuje publiku tri sata za stolice, zahvaljujući, pre svega, igračkoj i pevačkoj virtuoznosti ansambla. Smela, senzualna koreografija koja naglašava stalnu tenziju u muško-ženskim odnosima na sceni, u pojedinim trenucima prelazi u akrobatiku, kao u numeri u kojoj brodvejski veteran Majkl Beres sa neverovatnom lakoćom preskače ogradu od prečaka da bi se popeo do trećeg sprata gde ga čeka ljubavnica.
       Ono što ovaj komad čini izuzetnim je muzika koju je komponovao Kol Porter na libreto poznatih brodvejskih pisaca komedija toga vremena. Numere Too darn hot, Njhdž can't džou behave, Alnjadžs true to džou (In mdž fashion), So in love, Brush up džour Shakespeare postale su standardi koje su izvodili muzičari od Ele Ficdžerald, Frenka Sinatre, Oskara Pitersona, Plasida Dominga do K.D. Lang i grupe Irejžr.
       Zanimljivo je da se Kiss me, Kate od svih Porterovih mjuzikla jedini održao do danas. Kada je prvi put postavljen 48. godine doživeo je neverovatan uspeh i do 51. kada je povučen sa repertoara odigran je 1077 puta. Dok je engleska publika u poslednjih pedeset godina mogla da vidi razne adaptacije ovog komada, dotle u Americi nije bilo moguće postaviti ga zbog neslaganja autora originalnog libreta sa savremenim verzijama scenarija, sve do '99. kada je posao na obnavljanju Kiss me, Kate preuzeo iskusni režiser Majkl Blejkmor. Nova produkcija ponovila je uspeh originalne postavke osvojivši pet prestižnih Toni nagrada, među kojima i onu za najbolji rimejk mjuzikla i za dve godine zaradila oko 130 miliona maraka.
      
       Stvarna priča
       Pored odlične muzike tajna vitalnosti Kiss me, Kate leži i u uspeloj paraleli sa Šekspirovom komedijom "Ukroćena goropad". Dok je u "Pričama sa zapadne strane", verovatno najpoznatijem mjuziklu rađenom po Šekspirovom delu, radnja "Romea i Julije" transponovana u ambijent donjeg Menhetna krajem šezdesetih, u Kiss me, Kate je "Ukroćena goropad" postavljena kao komad u komadu, duhovito potcrtavajući zbivanja u glavnoj radnji. A ona je smeštena u ambijent Baltimora 40-ih gde pratimo događaje iza kulisa u pozorišnoj trupi za vreme izvođenja Šekspirovog komada.
       Glavni ljubavni sukob koji se odvija između dvoje tek razvedenih glumačkih zvezda u predstavi, Freda i Lili (za ove uloge su Brent Beret i Marin Mazi osvojili najviša pozorišna priznanja u Americi), inspirisan je stvarnim odnosima dvoje brodvejskih zvezda iz vremena kada je komad pisan, Alfreda Lanta i Lin Fontejn. U mjuziklu se Šekspirova zabavna psihološka studija muško-ženskih odnosa i ljubavni zapleti između glavnih glumaca u "stvarnom životu" van scene i na njoj odvijaju naizmenično, stvarajući uzbudljivu korelaciju čijoj dinamici doprinosi munjevito smenjivanje bogate scenografije. Glavni motivi - prava ljubav, seksualne veze i egoizam u glumačkom svetu - ne proizvode sentimentalno-sladunjav efekat, već su obrađeni u ironično-komičnom tonu koji predstavi daje burleskni karakter. Američki ansambl na čelu sa Blejkmorom uspeo je da oživi atmosferu zlatnog doba Brodveja pred publikom koja je mlađa pola veka.
      
       ANA OTAŠEVIĆ