Kalendari su postali fenomen čija popularnost leži verovatno u činjenici da je to prevashodno upotrebni predmet sa jasno definisanom funkcijom. Kreativna nadgradnja kao nekakva slika ili crteži, služi zapravo da lakše prihvatimo prolaznost vremena, koje eto tu, pred nama protrčava papirnim listovima

      Trenutak civilizacije u kojem živimo jeste brisani prostor preko koga tutnji čitav niz najrazličitijih tehnoloških čuda. Potreba čoveka da ih razume dovela je do uspostavljanja čitavog niza najrazličitijih podsistema kojima on premerava i utvrđuje količine kako bi ih doveo u ravan svoje spoznaje. Metar, hektar, Volt, Amper, Celzijus, Tesla, bit, milibar... samo su neke od međunarodno prihvaćenih jedinica kojima čovek kvantifikuje svet oko sebe pokušavajući da nametne Prirodi svoj sistem mera.
      
       Godine
       Merenje vremena je verovatno najstariji poduhvat kojim je čovek pokušao da razume sistematiku Kosmosa. Za početak ljudi su počeli da broje dane i godine, zapravo počelo je odbrojavanje Vremena. Neki narodi su računali po Suncu, neki po Mesecu, treći po zvezdama. Zemlja obiđe oko Sunca po srednjoj vrednosti za 365 dana, pet časova, 48 minuta i 40,08 sekundi. Kako njena dužina ne iznosi ceo broj dana, to je dalo povoda da se umesto sunčane, ili tropske godine, uvede građanska, u kojoj se pomoću kalendara, meri vreme u običnom životu. Sistemom prestupnih godina vrši se usklađivanje stvarnog - sa računskim stanjem brojanja vremena.
       Različitim carskim, diktatorskim i papskim dekretima, obavljala su se tokom istorije brojna usaglašavanja koja nisu nivelisana ni do današnjeg dana. Tvrdoglavo se držeći svog odabranog početka, različiti narodi, religije ili sekte imaju svoj sistem merenja vremena. Na određeni način to je prvorazredno političko pitanje. Jevrejski narod slavi 5761. godinu. Arapski svet broji godine od odlaska Muhameda u Meku. Kineska godina ima svoje istorijsko odredište baš kao i iranska. Hrišćanski svet smatra da je sada 2002. godina. Sve ove evidentne razlike su dogovorno sanirane uvođenjem kalendara kao mere za vreme koje je namenjeno građanskom društvu. Po njemu godina ima 12 meseci, a nedelja ima sedam dana. Svake četvrte godine dodaje se po jedan dan. Ali i to neće fukcionisati dugo. Kažu da će za 40.000 godina morati da se izmisli nešto novo, jer će doći do vidljive razlike između sunčane godine i sada važećeg principa merenja vremena.
      
       Brojevi
       U prošlosti brojevi su se pisali na mnoge načine ali nijedan od njih nije bio tako pogodan kao takozvane arapske brojke kojima se sada služimo. Razumevanje poruka čitavih civilizacija bilo je neretko u funkciji prethodnog otkrivanja numeričkog sklopa koji je uvek pretpostavljao nekakav logički niz. Arapski brojevi nastali su u Indiji i u Evropu su dospeli oko 1000. godine posredstvom mavarskih osvajača. Teško se može prenaglasiti značaj tih brojki, jer one su prvi put u istoriji učinile računanje lakim. Fundamentalna novina koju su arapske brojke donele bio je simbol (0) za nulu, što je omogućavalo da se broji od 1 do 9, a zatim pređe u novi niz od 10 do 19 i tako redom.
       Prisutnost kalendara, odnosno njegov evidentni značaj, povezuje se sa razvojem trgovine kao planetarnog projekta i ubrzanog uvećanja komunikacione matrice preko koje se vrši distribucija sve većeg broja operativnih podataka. Trebalo je samo malo vremena da se shvati da se potreba za vizuelnim očitavanjem vremena može povezati sa nekakvim drugim porukama. Od religioznih, humanih, zdravstvenih, nacionalnih pa do onih sa ekonomskim konotacijama. I tako je na velika vrata u naš svet i na naš zid ušao kalendar.
       Formalno, kalendar uvek ima naziv ili temu. Zna se ili se prepoznaje njegov donator, odnosno kontekst koji je smešten između slika ili crteža. I tako godinu dana u našem opažajnom registru stoje slike koje direktno ili na neki drugi način promovišu ideju, ime ili poruku donatora. Ova formalna ograničenost njegovog dejstva pretvorena je u svojevrsnu vrlinu. To je jedina pozicija iz registra propagandnog materijala koja se obnavlja u istom vremenskom razmaku, što uz značajne proizvodne troškove pretvara ovu poziciju u svojevrsnu komunikacionu haubicu. Upravo ova odrednica surovo opredeljuje potencijalne klijente ove vrste komunikacije. U tom kontekstu se iskristalisalo pravilo da je ova pozicija predodređena za one jake, velike i moćne investitore. One koji mogu da ulože u nešto što će trajati samo godinu dana. A to onda podrazumeva i adekvatni dizajnerski rad sa odgovarajućom idejom.
       S druge strane, javna funkcija kalendara, zapravo njegova opredeljenost da bude opšti i sveprisutni grafički rad, uspostavila je auru prestižnosti i na neki čudan način definiciju javnog dobra. Da je to tako, potvrđuje činjenica da je kalendar jedina pozicija koja je izborila sopstvene izložbe sa čitavim nizom nezvaničnih kategorija. Jednostavno, zidni kalendar je konačna ideja o definiciji sopstvene finansijske moći, društvene prestižnosti i komunikacione važnosti. Od ovoga pa do stava da je to moguće pretvoriti u neki oblik artefakta, bilo je potrebno samo malo. Tačno onoliko koliko je bilo neophodno da se referentne slike preduzeća zamene slikama nacionalnih heroja, kulturnih spomenika, prirodnih lepota i obnaženih lepotica.
      
       Fotografije
       Formalno, svi kalendari se sastoje iz dva dela. Obavezni elementi i umetnički dojam. Niz brojeva koji treba da predstavljaju datume sa eventualnim imenima dana i nazivima meseca, naziva se kalendarijum. To je opažajni sertifikat o samoj funkciji kalendara. Manje ili više, to je ono što je kodirano i što je očekivano. Međutim, kalendari se pamte po aplikaciji, po ilustraciji, po vizuelizaciji, odnosno po ideji koja se sugeriše pojedinačnim slikama ili zadatim kontekstom. A nazivaju se imenima firmi koje su uspele da organizaciono dovedu taj projekat do novogodišnjih dana.
       Popularnost koju ima, kalendar kao komunikaciono sredstvo, duguje pre svega fenomenu fotografije. Izražajnost ovog medija, njegova moć sekvencioniranja opažajnog registra, magija zaustavljanja života, sugestivna ekspresija i naravno tehnološka fascinantnost, doveli su kalendar u ravan superiornog promotera fotografa i njihovih ideja. Predstavljajući kalendare, prestižni dizajnerski časopis "Grafis" objavio je, veoma davno, četiri pastoralne slike jednog istog predela sa istim drvetom, snimljene sa istog mesta. Ta čudna, skoro scenografska promena ambijenta prirode, sugerisala je samu suštinu toka vremena. Skandinavski proizvođač nameštaja realizovao je kalendar koji je, u stvari, bio zbirka kataloških slika namenjenih izabranim kupcima.
       Olimpijski komitet izdaje, a autoritativni žiri svake godine odabira, impresivne slike sportskih situacija. Američki časopis "Plejboj" i italijanski proizvođač guma "Pireli" uspeli su da na svojim kalendarima dovedu erotsku fotografiju u respektivan vizuelni standard. U istoj disciplini, poznati britanski fotograf Sem Haskins uspeva da bude konkurent ovim moćnim svetskim firmama. Pitanje ukusa, čije su devojke lepše.
       Osamdesetih godina prošlog veka dogodio se suštinski pomak u dizajnerskom razvoju kalendara. Godišnja trka za novim idejama i formalna varijacija elemenata proizvodnog programa kao da su stigle do kraja svojih inspiracija. Stolovi su uvek stolovi, automobili su uvek automobili, elektronika je uvek ista bez obzira na to kako se postavi objektiv. Onda se pribeglo takozvanom prenesenom značenju. Veliki kreativni timovi kreiraju nove koncepte. Pa tako "Simens" na svojim kalendarima ne prikazuje više slike svoje moćne tehnologije. Umesto toga, to su slike života u kojima se na dobro odabranim mestima nalaze neki asocijativni predmeti koji dovode celu ideju u vezu sa proizvođačem. Na kalendarima engleske avio-kompanije nema ni aviona ni lepih stjuardesa. Slike predela iz ptičije perspektive jesu poruka koja se šalje.
       Aktuelna propagandna situacija na planetarnom nivou kao da je opredelila suštinu kreiranja kalendara u onoj najelitnijoj kategoriji. Zabrana reklamiranja cigareta i alkohola dovela je njihove prebogate proizvođače, odnosno odabrane kreativne timove, do specifičnog zadataka. Generalno, on se bazira na tezi da je moguće projektovati situacije u kojima će odabrani proizvod biti sugestivna fikcija. Ovo je dovelo do skoro neverovatnog mentalnog preusmerenja konzumenata koji se sada nalaze pred učenjem nove komunikacione azbuke. Konkursi na raznim nivoima postali su model preko koga se obavlja preusmeravanje značenja i stvaranje potrebne propagandne atmosfere.
       Proizvodna cena kalendara je različita. Zato što postoji veliki registar pozicija koje se podvode pod ovu definiciju. Od onih džepnih na kojima ne možete videti nijedan broj; malih stonih sa okretanjem listova po spirali; pojedinačnih listova različitog formata sa uštampanim danima cele godine; do impresivnih šestolisnih ili dvanaestolisnih dizajnersko fotografskih egzibicija. Imajući u vidu kapacitete naših proizvodnih odnosa, može se smatrati da je tiraž od pet stotina ili hiljadu primeraka dovoljan da se ime i autoritet klijenta sprovede do potencijalnih poštovalaca njegovog imena.
       Cena jednog šestolisnog standardnog kalendara proizvedenog u našim uslovima, rađenog iz formata B2 (50/70 cm) iznosi oko 300.000 dinara. U svim proizvodnim zanatima postoji jedno malo iskustveno pravilo kojim se utvrđuje cena nekakvog posla. Kolika je cena materijala, toliko su i "ruke", odnosno rad. Naša ekonomska situacija dovela je ovdašnji kreativni rad do granica samoodržanja. Tako da se kod nas mogu naći slajdovi koji jesu formalni predložak za svaki dizajnerski posao ovoga tipa, po ceni od pedesetak DEM. Cene ovakvih usluga na Zapadu su deset puta veće. Naravno, i tu ima pomoći. Mariborska agencija Foto spring preko kataloga nudi spremljene slike iz najšireg kalendarskog spektakla po ceni koja je dostupna našim agencijama i, naravno, klijentima.
      
       Umetnost
       U proteklih desetak godina svet naših kalendara imao je surovu jednoznačnost. Sudbinske okolnosti i surovo socijalno izmeštanje nacionalnog bića dovelo je do eskalacije projekta zvanog Miroslav. Slike nacionalne istorije transformisane kroz prizore manastira, ikona i drugog svetovnog sadržaja, postojale su u najrazličitijim kalendarskim pakovanjima, uz neizbežnu upotrebu ćiriličnog Miroslavljevog pisma. Ova svojevrsna konceptualna dezorijentacija dovela je do uniformisanosti celokupne produkcije što se vidi i na novosadskoj, jedinoj specijalizovanoj izložbi kalendara kod nas. Tu se videlo još nešto. Struktura izdavača naših kalendara prikazuje ekonomske potencijale naše privrede. Nema velikih proizvodnih sila koje bi po prirodi stvari bile zainteresovanije za kalendar kao promotivni oblik. Sada su to mali zastupnici nekih inokompanija i uvoznici pojedinih strateških komponenti kao što su kafa, papir, hemija... S druge strane, to je dovelo štamparije, kao stvarne proizvođače ovog proizvoda, u situaciju da direktno realizuju robu čak i za nepoznatog kupca. To su kalendari sa macama, ikonama, estradnim zvezdama, automobilima, slikama rodnog grada...
       Posmatrajući fenomen kalendara kao komunikacionog objekta i tretirajući ga kao elementarni artefakt, štamparija "Publikum" iz Beograda uz pomoć grupe FIA, realizovala je u proteklih trinaest godina fascinantan niz svojih zidnih kalendara. Fotografske slike koje su nam ponuđene tretiraju iskustvo ove sredine u formi kolektivnih rešavanja pojedinih tema ili davanjem uslova pojedinim autorima da svoj stav definišu kao opšti. Ovaj postupak kao da je dao za pravo investitoru da ovaj projekat nazovu - umetnički kalendar. Koristeći nedefinisani trenutak savremene umetnosti u kome se pojam umetničkog dela poistovećuje sa pojmom - umetnik je odabrao, ponuđen nam je čitav niz slika koje su iz domena ličnih impresija promovisane u faktografiju kulturnog trenutka.
       Tako su u proteklim godinama po našim zidovima bile okačene slike popularnih muzičara, televizijskih lica, manekena i njihovih drugarica. Sve ovo je sugerisano kao pozorište u kome su odabrani poznati likovi glumili naš život, pokazujući nam svoje slike.
       Trebalo je skoro deset godina da dođe do nivelisanja stanja u kome je mentalnom brusilicom promišljeno da nema Života izvan njega samog. Ova teška paradigma dala je pečat kalendaru "Publikuma" za 2002. godinu. Dragan Papić je na Oktobarskom salonu izložio u enormnom uvećanju fotografiju bačene kartonske kutijice, ali to isto je učinio i dizajner kalendara odabirajući slike života oko sebe i nudeći nam ih kao sliku jedne slike. Formalni naziv ovog kalendara je Život. I baš kao što ne postoji definicija svesti, mada nam je svima jasno šta bi to moglo biti, tako su i slike života koji nam je ponuđen na kalendaru - prave, kao da su mogle biti deo našeg iskustva. Izuzetni kreativni kapacitet ovih radova ima i svoje blistave trenutke.
       Prošlogodišnji "Publikumov" kalendar doneo je fantastičan rad Mirka Ilića, verovatno našeg najboljeg dizajnera, u kojem je on napravio friz simboličkih slika naše istorije čime se i formalno izdigao iznad kalendarskog prostora.
       I ovogodišnji kalendar ima svoje nadahnute stranice. Paradoks je da su to poleđine listova kalendara gde su autori postavili slike života u formi običnih tapeta. Ovakva inicijacija simbolike odavno nije viđena kod nas i predstavlja superiornu potvrdu dizajnerske duhovitosti.
       Popularnost kalendara leži verovatno u činjenici da je on prevashodno upotrebni predmet sa jasno definisanom funkcijom. Njegovo sagledavanje kao da nam daje moć sagledavanja Vremena ili Sudbine. Kreativna nadgradnja formulisana kao nekakve slike ili nekakvi crteži, služi zapravo da lakše prihvatimo prolaznost vremena, koja eto tu, pred nama, protrčava papirnim listovima kalendara iznuđujući iz nas onu čuvenu poštapalicu - "Bože, kao da je juče bilo"!
      
       RADOMIR VUKOVIĆ