TV S
       Televizija S u Užicu, kojoj je petog oktobra ove godine privremeno oduzeta oprema i data RTS-u, počela je ponovo da emituje program iz sedišta Socijalističke partije Srbije u Užicu. TV S jedna je od osam stanica u mreži koju je SPS osnovao u Srbiji, a svojevremeno opremio tehnikom koja je bila namenjena RTS-u. Na osnovu sudskih presuda, većini tih stanica oprema je oduzeta i vraćena RTS-u.
      
       Ugovor
       Predstavnici lokalne vlasti Novog Pazara i RTS-a potpisali su ugovor kojim će novopazarska poslovna jedinica državne medijske kuće biti vraćena u nadležnost Skupštine opštine (SO). Član Izvršnog odbora SO Novi Pazar Bajram Omeragić obećao je da će "opština to preduzeće za informisanje pretvoriti u javni servis svih građana". Radio Novi Pazar ima 35 novinara i tehničara, a opštinska vlast pripojila ga je RTS-u uoči lokalnih izbora 1996.
      
       Suđenje
       Bivši generalni direktor RTS-a Dragoljub Milanović izjavio je da je znao za izveštaj agencije Rojters od osmog aprila 1999. godine, u kojem je NATO nagovestio bombardovanje RTS-a, koje se dogodilo 15 dana kasnije, ali je taj izveštaj odbacio kao "novinarsku spekulaciju". U nastavku suđenja, na osnovu optužnice da je odgovoran za smrt 16 radnika RTS-a, on je rekao da je posle tog izveštaja "pismeno i usmeno kontaktirao sa Ministarstvom odbrane", ali nije precizirao ishod tih kontakata. Svedok Milorad Komrakov, bivši glavni i odgovorni urednik Informativnog programa RTS-a, rekao je da je generalni sekretar međunarodne federacije novinara Ejden Vajt, rekao Milanoviću i njemu da RTS neće biti bombardovan, pozivajući se pri tom na tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solanu. Advokat porodica poginulih Borivoje Borović citirao je Solaninu izjavu s početka aprila 1999. da se objekti RTS-a koriste i u vojne svrhe i da je zato "pošteno smatrati ih vojnim ciljem".
      
       Tužba
       Početak suđenja beogradskom listu "Danas" po tužbi bivšeg predsednika SRJ Dobrice Ćosića odložen je zbog proceduralnih razloga za 27. februar. Ćosić je podneo tužbu zbog teksta objavljenog početkom oktobra u kojem je sa skupa slavista u Rusiji preneto da je Ćosić jedan od naredbodavaca napada na Vukovar. Ćosić je u tužbi naveo da je za predsednika SRJ izabran 15. juna 1992, a da su se borbe vodile u jesen 1991. godine. "Danas" je objavio njegov opširan demanti, ali je on tužio taj list i tražio odštetu od šest miliona dinara.
      
       Nezadovoljstvo
       Jugoslovenski sekretar za informisanje Slobodan Orlić nezadovoljan je rezultatima koji su protekle godine postignuti u oblasti medija, posebno zbog nerešenih slučajeva ubistava novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. U pisanoj izjavi, Orlić je rekao da će u 2002. biti prenete mnoge obaveze koje ne trpe dalje odlaganje i istakao da otkrivanje ubica Ćuruvije i Pantića predstavlja "uslov svih uslova" za stvaranje mogućnosti novinarima i medijima da se bave istraživačkim novinarstvom, a da pri tom ne strepe za svoj opstanak.