Dana 17.12.2001. god. TV B-92 je prikazala film Bernar-Anri Levija o stradanju Sarajeva, a potom upriličeni razgovor s autorom. Levi je zvezda na francuskom filozofsko-medijskom nebu i "beznačajni filozof", kako reče akademik Nikola Milošević u gledanoj emisiji "Kod dve bake" na "Studiju B", dana 21.12. iste godine. Svi su se složili, uključujući i autora, da je film propagandistički, pri čemu je po autoru, to bio očajnički apel upućen Evropi kojoj je usred besprekorne slobodarske biografije prvi put zapretio bankrot u vezi s transakcijom Sarajevo.
       Međutim, da se naš gost ne naljuti, najmarkantniji učesnik razgovora bila je Borka, naime, samo toliko je voditeljki bilo dovoljno da je najavi. Dakle, mora se ostati samo kod "Borka", jer raspitati se "ko je Borka?" očigledno je isto što i raspitati se "ko je Piksi?" i time se izložiti riziku sažaljenja zbog neinformisanosti. Očigledno intelektualac, biserne perle odaju suzdržanu građansku decentnost iz drugog plana, a abnormalno nervozna igra s hemijskom olovkom odaje nekoga ko je "svih ovih 10 godina", neki kažu i 12 ili svih 50, mrcvaren, proganjan, mučen. Time se samo može objasniti da već posle prvih benignih pitanja iz svetine, Borka pada u amok i visoko dižući antifašističku topuzinu, počinje da vitla da zgromi sve "fašiste" po sali kojih ima neočekivano mnogo. Tada stvari postaju prozirnije: poturajući "ovom narodu" inkvizitorsko pitanje "jesi li fašista, ili ne?", očigledno je da Borka, zapravo, pokušava da Levijev turbo-egzorcizam transformiše u dugoročni projekat denacifikacije "ovog naroda". U ovoj opskurantsko-opscenoj operaciji Borka sebe, naravno, već vidi kao tužioca jednog od budućih tribunala. Ipak, ima smisla zapitati se s koje strane povučene demarkacione linije se nalazi Borka kao takva?
       Borka poseduje univerzalno užasavanje od krvi, pa je zgrožena i "nad onom palestinskom majkom koja plače nad mrtvim detetom". Očekuje se, dakle, da ona ode i Šaronu sledi krv u žilama. Ali, ko je protiv Izraela, on je za koga? Za fašiste, naravno. Dakle, ili će Borka ostati kod kuće, ili će pravo u pomenuti kabinet, ali tada je Borka...
       Usred diskusije, usred Borkinog glasnog solilokvijuma, usred samobičevanja i topuzovanja, ustaje prosedi profesor i uljudno izražava nezadovoljstvo Levijevim nastupom. Tada se prema njemu upućuje mladić, tobože da prođe pored, a laktom skoro obara profesora. Da li Borka reaguje na ovu situaciju iz "Kabarea"? Ne. To se jedino može razumeti da je mladi štirmer pripadnik njen. A ako je ona vođa štirmera, onda je ona...
       Preuzimajući od Levija da se sve mračno mitomansko izbaci iz glave "ovog naroda", Borka je rada da podvrgne egzorcističkoj lobotomiji "fašistički" deo populacije. A ko je vršio baš takve operacije nad ljudima u cilju rasnog rafinmana? Fašisti naravno. Ako Borka kod sebe ne zatomi poriv za skalpelom, onda je ona...
       U groznici kompradorske predusretljivosti Borka će, ako denacifikacija "ovog naroda" krene, oterati neslućeno mnogo "ovog naroda" ne u Hag koji će biti i mali i preskup za održavanje. Oni će morati biti u nekom logoru. A ko je najiskusniji oko logora s ljudima? Fašisti naravno. Dakle, ili će Borka povući neku drugu demarkacionu liniju "ovom narodu", ili će ona postati...
       Očigledno su Borkine pretenzije da bude žena-Sartr. E, ali tada će ona morati da krene svetom od pokolja do pokolja i da svuda grmi, kao u Reksu, na univerzalno prolivanje krvi, a ne da parazitira na posebnom.
      
       SLOBODAN JAUKOVIĆ