NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Magični geto<br>Zoran Ćirić
Lament Džeka Palansa

      U sezoni "konzerviranih promena", naši odrešiti i pragmatični moćnici konačno su promovisali PODOBNOST kao najviši kult srpske svesno-beslovesne tradicije. Pazite dobro kud stupate: fenomen promena više nije dnevno-politički fetiš. Proces je mnogo dublji i ozbiljniji, fundamentalniji od svakog Omara i Ladena. Slobodno paničite jer promena se dogodila. I nastavlja da se događa. Da budem jasniji, o kakvoj to (suštinskoj, zar sumnjate?) promeni, u stvari, Magični duma: SRPSKO LICEMERJE DOŽIVLjAVA" GLOBALNU MUTACIJU!
       "Kulturnim" rečnikom rečeno, u predbombaško doba moto je glasio: Nema kulture dok traje faraonska izgradnja nacionalnih i državnih temelja! U postbombaškom heroizmu iskovala se parola: Nema kulture dok traje Obnova! A novodemokratska despotija proklamovala je princip "zdravog budžeta" koji glasi: Nema kulture dok traje Reforma! Lepo su stari, opančarsko-građanski Srbi prevodili šekspirijansku estradnu (zato je i preživela sve i svakoga) mudrost: "Trt-mrt, život il' smrt". To je taj "bitak" koji bije gde i koga stigne - ili jesi ili nisi, tek nakon toga dolazi do prestrojavanja, posrtanja, padanja, puzanja i klečanja. Retkima dozvole da se mole na mrtvoj straži.
       Dok u katatoničnom veselju ovdašnji umetnici, po starom ovdašnjem običaju, prodaju (uvaljuju ga, brate!) svoj sirotanski ART za koricu hleba, iako su do pucanja naduti od pogača i kolača, i napojeni za tri ljudska života, tzv. Kultura živi negde drugde - politički "grupnjaci" ispadoše uzbudljiviji i od najmaštovitijih hetero-homo-sado-mazo orgija! Apsolutno uverljiva i uspela demonstracija političke i seksualne korektnosti, bez kojih nema ni donatorske korektnosti!
       Zato za najkulturniji društveni događaj u Srbiji dve hiljade i prve, proglašavam gostovanje onog Anri Levija, univerzalne propalice (ovo shvatiti u čisto esnafskom smislu: tip je propali maoista, propali filozof, propali humanista, propali filmadžija, čak i propali srbomrzitelj!). Bezbedni boravak lažnog misionara u ništa manje lažnom beogradskom osinjaku, kod nekih je probudio morbidnu asocijaciju na onaj paradigmatični incident u kojem je Monika Seleš dobila nož u leđa, usred prestižnog meča na prestižnom turniru. Uh, kakvo opako prizivanje pravde, koja - budimo pošteni bar za toliko - sama po sebi podrazumeva "prokletstvo egzekucije". Ume srpski zaborav da se izrodi u zacrnjeno pamćenje - ali, ostaje otvoreno pitanje, s koje strane stvarnosti pulsira "srce tame". Dobro, bilo bi idiotski dizati cenu jednom od serijskih pseudointelektualnih nikogovića: suviše je on malečak u kosmosu inkvizicijske mašinerije koja nas je proglasila za dželate-početnike, neobično ustrajne u verovanju da su baš oni izabrani za ulogu istorijskih pacijenata.
       Uostalom, nije Anri Levi smrtonosniji od osiromašenog uranijuma, a i njega smo (mislim na uranijum) blagoslovili. Za to vreme, "španski Boško Buha", Havijer Solana pravi, hipijevski bombastične, turneje po Beogradu: juče anplagd-nastup na Dorćolu, danas elektronski sešn na Vračaru, sutra etnoigranka na Zvezdari, prekosutra horski resital na Dedinju - a tek kad otkrije separtistična prostranstva Novog Beograda! Naravno, kao štrcnuti šlag na torti, očekujem da uskoro vidim Tonija Blera kako na Surčinskom aerodromu maše tubom vazelina - dar za emancipovani naklon otpozadi koji će mu učiniti ljubazni, evropskim manirima opčinjeni, domaćini.
       Da, da, neopozivo smo zakoračili u doba blagoslova i srpske megatolerancije. Mržnja je potisnuta dekretom kao nepoželjna pravda. Ha, jedino što niko "zvaničnim Srbima" nije šapnuo tajnu: Izvinjenje ne vredi ako ne prisloniš pištolj na slepoočnicu onoga kome se izvinjavaš. Definicija ekumenstva, moja nedopravljena i nedoučena braćo i sestre, jeste samo jedna (nema drugog Boga osim Boga, sećate se?) i glasi: Volim vas mrtve!
       Ali, budući da se niko nije usudio da prosvetli ubogi narod, od tolike belosvetske ljubavi i pažnje, u napadu rigidnog svetosavlja, Srbi počeše masovno da ubijaju sebe, svoju decu, svoje roditelje. I sve to u tarantinovskom stilu! Samo nedostaje srpski Truman Kapoti ili srpski Norman Majler da od tih tragedija napravi bestseler-književnost. Ipak, to se nije dogodilo. Suprotno zlobivo-politikantskom mišljenju, koje gaji i širi srpska kulturna javnost - KNjIŽEVNOST NE POSTOJI ZBOG "CRNE HRONIKE", VEĆ "CRNA HRONIKA" POSTOJI ZBOG PISANIJA KOJE PRETENDUJE DA BUDE LEPA KNjIŽEVNOST (BEZ ZNAKA NAVODA)!
       Hm, evo prizivam u sećanje najvećeg pesnika Njujorka, Lua Rida; povodom svega izrečenog u gnevnoj "zajebanciji" - što je vremenom prerasla u trajno (trpno) stanje - nekako mi mučno i spontano iskrsavaju stihovi koje je ovaj starozavetni skribo-svetac napisao u pesmi o Valeri Solanis, bolesnoj feministkinji (kakav pleonazam!) i zamalo neuspelom atentatoru na Endija Vorhola: "Verujem da je život dovoljno ozbiljan za osvetu / Verujem da bolest nije opravdanje / Verujem da bih joj lično uključio struju / Verujem da mora postojati osveta / Verujem da mora postojati poravnanje / Verujem da smo svi siromašniji zbog toga..."
       I zato, ne upirite prst u Magičnog. Taj je svoju zaumnost zaslužio. Na vama je da povučete obarač. Tek onda možete odistinski da izaberete: hoćete li biti autsajder ili gubitnik? Dok se premišljate, zapamtite sliku koju je Vorhol imao sa tri metka u sebi: "Tamo napred nije zid nego vrata."


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu