Velika ekonomska kriza koja je u prvom kvartalu prošlog veka zahvatila SAD imala je presudan uticaj na razvoj nove, kako je mnogi nazivaju, devete umetnosti - stripa

      Sjedinjene Države nisu, poput Evrope, osetile užase Prvog svetskog rata na sopstvenoj teritoriji, ali je prva prava globalna ekonomska kriza svom žestinom pogodila Ameriku izmakom treće decenije dvadesetog veka. Milioni ljudi bez posla i novca, ali što je mnogo gore, nade i vere u bolju budućnost ("koje su temeljni stubovi američke nacije", kako je govorio Ruzvelt), tražili su utehu, kao i sva ljudska bića kada se nađu u velikim teškoćama. Latinska izreka "hleba i igara" bila je (za razliku od nemačkog primera, gde joj je pridodata i "krv") još jednom primenjena - država je inicirala Nenj Deal, a "igre" su, pored Holivuda, ponudili i mnogobrojni strip-junaci, tj. njihovi autori.
       U svojoj severnoameričkoj postojbini, strip se pojavio nešto ranije od perioda velike ekonomske krize. Za njegovog rodonačelnika obično se uzima Ričard Felton Autkolt (http://www.illustration-house.com/bios/outcault_bio.html, http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/USAoutcault.htm, http://www.bgsu.edu/departments/acs/1890s/yellonjkid/outcault1.html), koji je u nedeljnim izdanjima New York World-a (dnevnih novina u vlasništvu slavnog Pulicera) objavljivao kratak strip pod nazivom The Yellow Kid (http://www.neponset.com/yellowkid/history.htm). Njegov inovativan rad zapazio je Pulicerov najljući konkurent, Vilijem Randolf Herst, koji je uspeo da za veliki novac nagovori Autkolta da pređe u The New York Journal, list u njegovom posedu i da u njemu nastavi svoju karijeru. Herst je nastavio da u svojem okrilju okuplja talentovane crtače i pisce, da bi 1913. bilo organizovano prvo komercijalno udruženje, od 1915. poznato kao firma "King Features Syndicate" (http://www.kingfeatures.com), koja i danas postoji.
      
       "Obični"...
       U prelomnim trenucima za bilo koje ljudsko društvo koje se suoči sa velikim izazovom ili pretnjom postoji težnja da se linija koja deli dobro od zla maksimalno pooštri. Tako se u jeku velike depresije, 1934. godine pojavljuje lik nazvan Mendrejk (kod nas preveden kao Mandrak) Mađioničar. Mandrak je bio jedan od prvih poznatih kostimiranih strip-junaka koji se borio protiv sila zla. Obučen u svoj mađioničarski smoking i elegantni crno-crveni svileni plašt, Mandrak je ljudima donosio iluziju, koju je, uz magiju, koristio kao sopstvenu moć, boreći se protiv svojih zlih suparnika. Interesantno je da je lik Mandraka još 1924. osmislio u svojoj devetnaestoj godini života Li Fok (http://www.deepwoods.org/lee_falk.html), da bi tek 10 godina kasnije autorska prava ustupio King Features Syndicate-u. Strip o Mandraku imao je ogroman socijalni značaj, jer se u njemu po prvi put na ozbiljan način pojavio jedan lik tamne puti, Lotar (http://www.kingfeatures.com/features/comics/mandrake/about.htm, http://www.deepwoods.org/mandrake_daily.html).
       Li Fok nije, međutim, bio "otac" samo Mandraku, već je kreirao još jednog poznatog strip-junaka, Fantoma. Ako je Mandrak bio praktično prvi crtani heroj koji je nosio osoben kostim, Fantom je bio prvi koji je krio svoj identitet, noseći masku. Živeći u xungli, Fantom je zapravo figurirao kao 21. potomak loze fantoma, koji su svi nosili identičnu masku, raspredajući na taj način mit da se zapravo radi o jednoj osobi koja je besmrtna preko 400 godina. Za Fantoma je vezan i specifičan kuriozitet: za vreme nacističke okupacije Norveške, okupacione vlasti su fabrikovale sadržaje dnevnih novina, predstavljajući SAD kao zemlju pred totalnim kolapsom. Međutim, nacisti nisu znali da je strip o Fantomu, koji se sve to vreme pojavljivao u dnevnoj štampi, američkog porekla, pa ga nisu ni uklonili ni cenzurisali, što je bio pouzdan znak koliko su "vesti" u štampi verodostojne (http://www.geocities.com/Athens/8580/phantom.html, http://www.geocities.com/Area51/Lair/9423).
       Mandrak i Fantom, osim zajedničkog autora i izdavača, poseduju još neke dodirne tačke. Obojica su, posle "inicijacije" u SAD, u kasnijim fazama postojanja bolje prolazili i bili popularniji u Evropi, nego u zemlji porekla. Sem toga, pokušaji da se prenesu u druge medije (film, TV, knjige) propali su. Kao interesantan pokušaj ostao je onaj u kojem su se u animiranoj TV seriji pod nazivom "Branioci Zemlje" u isto vreme obojica pojavljivali, zajedno sa Flešom Gordonom (http://www.kryptonsite.com/defendersframe.htm).
       Čitaoci srednjih godina setiće se Fleša Gordona po filmu koji je ostvario zapažen uspeh pre više od dvadeset godina. Autori crtanog lika (Don Mur i Aleks Rejmond) nisu se, međutim, mnogo bunili kada je 1951. odlučeno da se strip faktički ukine. Razlozi su bili razni (Rejmond se kasnije posvetio svom drugom "mezimcu", Ripu Kirbiju), ali je Fleš "preživeo" zahvaljujući Denu Beriju, čijom zaslugom i danas izlazi (http://www.geocities.com/Hollywood/4262, http://tdmcc.bizland.com/flash).
      
       ... i superheroji
       Još jedna zanimljiva priča vezana je za možda najkopiraniji i najeksploatisaniji lik iz stripa - Supermena. Kada je prvi put osmišljen u leto 1933, Supermen je bio portretisan kao zlikovac koji porobljava našu planetu! Tek kasnije su njegovi koautori, Xeri Zigel i Xo Šuster, odlučili da ga "transformišu" u ono što je i danas - prototip superheroja. Punih pet godina nakon što je nastao, "projekat Supermen", koji je, pokazaće se potom, doživeo nezabeležen uspeh, nailazio je na odbijanja urednika! Skok je, međutim, bio munjevit. Za samo godinu dana, Supermen je postao prvi strip-junak koji je "zaslužio" posebno štampano izdanje (http://www.supermanhomepage.com, http://home1.swipnet.se/~nj-14385/superman/superman_page.html, http://www.clarkkent.net, http://www.batman-superman.com)... Svojevrsnu renesansu ovaj je lik doživeo u poslednjoj četvrtini dvadesetog veka, kroz uspeo serijal filmova u kojima je naslovnu ulogu tumačio jedini "pravi" filmski Supermen, Kristofer Rivs.
       U momentu kada je Supermen doživeo svoju punu promociju, na mestu broj jedan po popularnosti nalazio se čovek-šišmiš, Betmen (http://www.batman.com, http://members.aol.com/MG4273/batman.htm). Zajedno sa svojim drugom Robinom, on je u sebi objedinjavao sve: priču o prijateljstvu i o borbi dobra i zla, tajanstvenost u pogledu sopstvenog identiteta i mističnost nastalu identifikacijom sa bićem kojeg se ljudi plaše i od kojeg zaziru - slepim mišem. Betmen je nalik Supermenu "uspeo" i na drugim poljima, ne samo kroz serijal crtanih filmova, već i kroz niz filmova koje je kritika, za razliku od publike, redovno dočekivala "na nož". Bilo kako bilo, strip o dogodovštinama Betmena je do sada izašao u preko 500 epizoda.
       Mnogi od vas verovatno ne znaju da je mornar Popaj prvo nastao kao strip-junak, da bi se tek potom pojavio u crtanom serijalu. Kao potpuno uzgredna ličnost, Popaj se prvi put pojavio u jednom drugom stripu davne 1929. Sudbina je htela da "jednooki" mornar svoju slavu ipak "proživi" na TV ekranima. Do 1957. snimljeno je čak 228 animiranih epizoda, da bi se naredne decenije u više različitih studija snimilo još nekoliko stotina(!), ali vrlo slabog kvaliteta. Uzgred rečeno, igrani film "Mornar Popaj" snimljen je 1980, sa Robinom Vilijamsom u glavnoj ulozi (http://www.kingfeatures.com/features/comics/popeye/about.htm, http://www.theneitherworld.com/popeye/history).
       Da i strip-heroji imaju patriotske porive, ali i obaveze, pokazao je slučaj Kapetana Amerike. Ovaj lik imao je debi marta 1941. Obučen u nacionalne boje, Kapetan Amerika bio je jedan od stubova američke antinacističke propagandne mašine. Upravo zbog svoje takve provenijencije, otišao je u istoriju nakon svega desetak godina postojanja. Svi pokušaji "reanimacije" ovog karaktera ostali su bez uspeha: iako su učinjena dva pokušaja ekranizacije, one nikada nisu stigle do bioskopskih sala (http://www.winghead.org).
      
       DUŠAN KATILOVIĆ
      
      

Spajdermen "Vaš prijateljski komšija", Spajdermen, čovek-pauk, izvučen je "iz naftalina" i prava "spajderomanija" trese svet! Nastao kao jedan iz plejade likova izdavačke kompanije Marvel, Spajdermen je slovio kao izuzetno popularan strip-junak šezdesetih godina dvadesetog veka, mada je to bilo nemalo iznenađenje za mnoge, s obzirom na mahom negativne asocijacije koje pauci bude u ljudima. Spas od zaborava desio se zahvaljujući spletu okolnosti: potreba za superherojima je narastala paralelno sa događajima u Zalivu svinja i pretnji od novog svetskog rata, dešavao se snažan prodor žanra naučne fantastike, uz pojavu opsesije svega što nosi predznak "atomsko" (Spajdermen je svoje natprirodne sposobnosti stekao time što ga je ujeo radioaktivni pauk).        Igrani film "Spajdermen" je u završnoj fazi priprema, a zanimljivo je da će na proleće svetska premijera biti održana upravo u Beogradu! Inače, Spajdermen je i glavni protagonista video-igre novijeg datuma (http://www.activision.com/games/spiderman, http://www.kompjuterskeigre.co.yu/web_izdanje/oktobar/spider.htm).