Brak sklopljen bez blagoslova Crkve nije za pravoslavnog vernika brak. Crkva ga ne priznaje, ali trpi silom nametnutih prilika

      Ima pitanja koja traže i državni i crkveni odgovor. Jedno od takvih pitanja jeste i pitanje braka, ali i mnogo šta drugog. Odgovori se ne isključuju. A da je sve više mladih koji traže odgovore koje doskora nije bilo preporučljivo tražiti, pokazuje i veliki broj učenika koji su odabrali da slušaju veronauku, ali iz godine u godinu i sve više studenata Pravnog fakulteta koji se opredeljuju za predmet Crkvenog prava, kod profesora dr Dimše Perića. Sveštenik i profesor dr Dimšo Perić jedno vreme predavao je kanonsko i crkveno pravo sa crkvenom administracijom na Bogoslovskom fakultetu, a od školske 1996/97. godine, otkad je ovaj predmet vraćen na Univerzitet, predaje Crkveno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu.
      
       Mnogo je iskušenja i nepoznanica sa kojima se mladi danas sreću u traženju svog životnog puta. Koliko se u takvim situacijama obraćaju Crkvi i koliko je Crkva u mogućnosti da im pomogne?
       - Kao da niko ne misli o čoveku kao daru Božjem. Sve je tu samo da zadovolji telo, o duši ni reči. Pa sve podseća na onog jevanđelskog grešnika, kome je rodila njiva pa kaže "srušiću žitnice svoje, napraviću veće, sabrati ljetinu svoju, pa ću reći duši, jedi pij i uživaj na mnogo godina". Nažalost, mnogi od tih koji su okusili sve "slasti" ovakvog shvatanja života, kasno se obrate Crkvi. Nekada je to prekasno. U najvećem broju slučajeva to su deca koja potiču od roditelja koji su im obezbedili sve materijalno.
      
       Često se čuju prigovori da je Crkva konzervativna, da ne prati tok vremena i civilizacijska dostignuća?
       - "Poštuj oca svoga i majku svoju da srećan budeš i dugo poživiš na zemlji", to je peta zapovest Božja. Zar ima normalnih ljudi koji ne žele da ih deca poštuju? To je prva Božja zapovest data s obećanjem, da dugo poživi na zemlji. Je li to konzervativnost? Šta biste hteli da Crkva kaže, možda da se odrekne svog božanskog zadatka i da služi sitnim sebičnim interesima pojedinaca?
      
       Brak je ustanova koja u Pravoslavnoj crkvi ima izuzetno uzvišeni smisao. Međutim, danas je u praksi pogled na njega dosta "liberalizovan", što se vidi i po velikom broju razvoda, sklapanju braka "na određeno vreme"...
       - Taj liberalizam o kome danas govorite, doveo nas je na ivicu biološkog opstanka. Brak je za Crkvu bio i ostao sveta tajna. Ono što je Bog utvrdio, ko je čovek da razara? Broj razvoda je sve veći. Nije najveći i jedini problem u samom razvodu. Problem je mnogo složeniji. Pokušajte da razgovarate sa decom iz razorenih brakova. Crkva govori o čoveku kao slici i prilici Boga živoga, a ne da je on samo instinkt najnižega i ništa više. Mnogo je mladih koji su prošli mnogo zemalja sveta, "živeli plotski i nauživali se", godine se izmakle i sada sa četrdesetak godina bi da se žene i udaju. U najvećem broju slučajeva nisu to brakovi iz ljubavi već iz interesa.
      
       Kako gledate na pokušaj ozakonjenja homoseksualnih brakova?
       - Gledam onako kako je to gledao sveti apostol Pavle koji piše Korinćanima: "Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muželožnici, ni lakomci, ni lopovi, ni opadači, ni otimači neće naslediti Carstvo Božije" (1. Poslanica Korinćanima 6, 9-10). Zar je neko bolje znao Sveto pismo od samog apostola Pavla? Pročitajte u Starom zavetu zašto su uništene Sodoma i Gomora.
      
       Crkvena forma braka po našem Zakonu o braku i porodičnim odnosima nije obavezna. Kako Srpska pravoslavna crkva gleda na brakove sklopljene samo po građanskoj formi?
       - Brak sklopljen bez blagoslova Crkve nije za pravoslavnog vernika brak. Crkva ih ne može priznati. Ona ih trpi silom nametnutih prilika posle Drugog svetskog rata.
      
       Dosta mladih koji bi da budu na putu vere, ne znaju uvek tačno šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno pre braka?
       - Od svojih roditelja ako žive u ljubavi, harmoniji i slozi, ako domaća Crkva pravilno funkcioniše, sve im je jasno. Bog je stvorio čoveka slobodnim. Da li će tu datu slobodu zloupotrebiti, to zavisi od njega samog.
      
       S obzirom na vreme u kojem živimo, dozvoljava li Srpska pravoslavna crkva nekakav "popust" svojim vernicima?
       - O kakvom "popustu" može biti reči? Nema niti može biti kompromisa sa Bogom živim. Navedimo jedan primer. Danas je sve više mladih koji s Božijom pomoću počinju da slave krsnu slavu. Nije važan kvantitet. Crkva mora da se bori za kvalitet svojih vernika. Ako neko počne da slavi Svetog Nikolu bez onog što slavu čini krsnom slavom (osvećenog slavskog kolača, slavskog žita, sveće i vina) i još mrsi, bolje je da ne slavi. Manji greh ima.
      
       Ima jedna zanimljiva pojava u svetu, pogotovo u onim visokorazvijenim zemljama, da se dosta žena, koje su bile nekakav simbol ovozemaljskog uživanja odriču, svog "bogatstva i slave" i odlaze u manastire! Šta je, po vašem mišljenju, razlog takvog njihovog životnog obrta?
       - Jednostavan je odgovor na vaše pitanje. Čovek nije samo telo. On je psihofizičko biće. Pored tela postoji i duša, koja traži drugu hranu. Danas kod nas postoji mnoštvo manastira u kojima nema monaha ni monahinja, ako Bog da, oni čekaju one koji su gladni i žedni duhovnog života.
       Pošto ste vi i teolog i pravnik, kako gledate na pokušaje kloniranja ljudi?
       - Sačuvaj nas, Bože, od nas samih! Pogledajte Prvu knjigu Mojsijevu, gde se kaže: "Sve što stvori Bog je veoma dobro." Bilo je dobro dok se čovek nije umešao i pokušao svojim ograničenim umom da "popravi" ono što je Tvorac stvorio. Postoje granice preko kojih se ne sme prelaziti. Posledice će biti katastrofalne.
      
       JOVAN JANJIĆ