Kažu da se nastava pamti po veroučitelju. Prvaci Osnovne škole "Skadarlija" gotovo sigurno zapamtiće je po neposrednom pristupu Nemanje Lukića i njegovom trudu da pojam, recimo, pričešća objasni i crtanjem, ako treba

      Prvo polugodište je završeno, pa tako i prvi semestar ponovo uvedene veronauke. Posle napornog letnjeg loptanja između Ministarstva vera i Ministarstva prosvete, sukobljenih strana stručne i nestručne javnosti, sa zakašnjenjima u objavljivanju konačnog broja prijavljenih učenika i izdavanja udžbenika, dakle, nespretnim početkom nastave, časovi su, ipak, održani. Njih, manje od deset.
       Ekipa NIN-a prisustvovala je pre raspusta poslednjem času veronauke u beogradskoj osnovnoj školi "Skadarlija" (nekadašnjoj "Đuro Đaković"). Kao i u ostalim (osnovnim) školama, održan je u svečanoj atmosferi, pošto su đaci krajem te nedelje imali čuvene novogodišnje žurke s početkom u osam ujutru. Muzika, musave klupe saterane u ćoškove, crteži s jelkama i Deda Mrazom, ukrasne trake i neizostavne grickalice u pratnji gustih sokova, učinili su, tom prilikom skraćeni, čas pravoslavnog katihizisa veoma opuštenim.
      
       Batak
       Učitelj Nemanja Lukić pokušao je i uspeo da prvake uvuče u učionicu. "Kakve su to čaše? Pomisliće ljudi da pijete na času veronauke", navodno je ozbiljno primetio. Mezimac Mića iz prve klupe, obraza zajapurenih od prethodnog jurcanja po hodnicima, rešio je: "Ja neću ništa da pišem". Ionako nijedne sveske i pernice nije bilo na vidiku. Buka iz susedne učionice zacementirala je radosni osećaj završetka škole. "Nemojte da izvlačim uši kao prošli put!" No, za poslednji čas, veroučitelj nije ni planirao da održi takoreći klasični čas koji, u njegovoj režiji, baš i nije klasičan (što prvaci prihvataju s oduševljenjem, prosto ga obožavaju).
       Krenulo je brzinsko propitivanje, rekapitulacija gradiva. "Ajde deco, da se podsetimo ko krsti?" "Nije pop, nego sveštenik", odgovorio je na nečije dobacivanje u graji. "Šta radi sveštenik? Poliva koka-kolom? Lakira nokte?" U nastavku: "Kako se pričešćujemo? Šta jedemo? Sir i jagnjetinu?" Kolektivni urlik: "Neee, hleb i vino!" "Šta ne smemo da jedemo dok postimo?" "Čokoladu!" "Mleko!", "Batak!" "Čips!" "Čips smemo", ispravlja Lukić. "Ko je ovde naučio Očenaš?" Svi ustaju, dižu dva prsta, u niskom startu za izlazak pred tablu. Pravi se red. "Dooobro, ko je sledeći?" Izlazi Marija, Aleksandar dobacuje: "Ona nema pojma!"
       I, prođe pola sata: "Živi bili, deco." Sjuriše se, zatim, deca oko njegove katedre, grleći ga. Jedva uspesmo da ih uhvatimo. Šta se Miliću Pejoviću (mezimac Mića) posebno dopalo iz veronauke, odnosno šta mu je bilo najzanimljivije? "Očenaš!" Katarina Tomić: "Sviđa mi se veronauka. Samo što ja ne mogu baš nešto jasno da objasnim jer me drugarica s kojom sedim zasmejava." Ivana Bretuljević: "Sviiiđa mi se. Dobar je učitelj. Malo mi je smešan zato što se zeza sa nama. Koliko me zasmejava ponekad ne mogu da izađem na tablu." Ubacuje se Marija Maksimović: "Najzanimljivije mi je bilo što sam najviše naučila." Konkretno, šta je naučila što ranije nije znala? "Očenaš!" Okupljaju se i drugi. "Sve, sve, sve! Je l' ti to kao neki mikrofon?" Aleksandar Milovanović vraća se na temu: "Super je veroučitelj!" Naravno, i on izdvaja "Očenaš" kao omiljeni deo nastave. Na našu primedbu otkud to da im je svima omiljeni, uglas odgovaraju: "Zato što je najlakše!"
       Nemanja Lukić, student četvrte godine Teološkog fakulteta, budući sveštenik, u OŠ "Skadarlija" predaje veronauku u dva odeljenja od po 17 đaka, ponedeljkom i petkom. U procentima, 50 odsto se prijavilo, sedmoro, osmoro naknadno. Jedan đak je ispisan. Pitao je učitelja na prvom času da li postoji đavo, mama mu je rekla da ne postoji. "Rekao sam mu da postoji, objasnio od Adama i Eve, odakle đavo potiče, ko je on, da je prvi ispod Boga po moći, da je ceo naš život borba protiv njega, da se protiv njega borimo verom, ljubavlju, što đavo posebno ne voli. Onda je on naučio da đavo postoji." A onda je majka na roditeljskom sastanku izjavila da nije u redu da im se objašnjavaju "te stvari", da su oni mali. Pozvavši se na prvi čas, neiskustvo, "poručio sam im da nisu ni svesni koliko su deca mali - veliki ljudi i da njen sin nije mali čim me je pitao o đavolu".
       Lukić ocenjuje da su, sve u svemu, rezultati dobri. Pogotovo ako se ima u vidu opsežna antikampanja. "Zadovoljan sam. I učenici su zadovoljni. Voleo bi, naglašava, da ova generacija, ali i naredne, opravda frazu "Srbi su nebeski narod", "da deca budu bliža Bogu, da opravdaju nas i starije zbog svih grešaka koje smo napravili".
      
       Isticanje
       Kontakt s decom je, kaže, dobar. Prijatno je iznenađen njihovim pitanjima, razgovorima, samostalnim upućivanjem "šta je, u stvari, cilj veronauke". Đak iz OŠ "Vuk Karadžić", predložio je da se zajedno pomole za drugaricu koja se seli u Ameriku. "Znači, oni razmišljaju i očekuju od Boga da im, kroz molitvu, pomogne."
       "Mislim da ne treba da ih učimo nekim teološkim terminima, nego da im jednostavno približimo liturgijski život, zajednicu, ljubav među ljudima, poštovanje starijeg. Maksimalno pokušavam da to svedem na njihov nivo. Malo je teško. Ne mogu, recimo, da im kažem da je liturgija zajednica mnogih u jednom, jer je to za njih veoma komplikovano." Kako je ujedno i ikonograf, razjašnjavanje putem crtanja nije mu problem: "Na primer, razdvojio sam hleb koji predstavlja telo Hristovo, vino koje predstavlja krv Hristovu, nacrtao dve strelice koje idu u čašu, u zagradi putir - pričešće, najsvetija tajna."
       Prvaci "Skadarlije" do sada su odslušali sedam časova. Jedan čas nedeljno. Opravdani i neopravdani, podsećamo, ne postoje, učitelj vodi ličnu evidenciju. Ocenjivanje je opisno: dobar, zadovoljava, ističe se. Svi se ističu. "Nismo mi ovde da ocenjujemo... treba da prođe neko vreme."
       Udžbenik je konačno stigao, tog poslednjeg petka u polugodištu. Lukić nije preterano zadovoljan njime, smatra da je mogao biti bolje urađen. Gotovo da su ga već celog prešli. Odakle će učiti u drugom polugodištu? "Problem je odakle će deca da uče. Na časovima ćemo se snaći."
       Udžbenik košta 120 dinara, većina je unapred platila. Neki, međutim, nisu i Lukić planira da plati umesto njih. Sadržaj lekcija: Ljubav, Bog Otac nas sve vidi i voli u Hristu, Crkva je telo Hristovo, Adam, Sebičnost je greh, Darovanje, Krštenje, Zajednica, Pričešće, Liturgija, Izvor našeg života. S patrijarhom Pavlom veroučitelji su imali sastanak o utvrđenom nastavnom planu i programu. "Mislimo da je težak za osnovnu školu i uzeli smo ga da nama bude vodilja kroz nastavu. Deci objašnjavamo onako kako je za njih najrazumljivije."
       Lekcija o krštenju, primetio je, bila im je posebno zanimljiva, donosio je fotografije, ali takođe su ih opčinile i priče o svetiteljima. Inače, koncentracija dece traje 10 do 15 minuta, ne više. "Petnaest minuta mi je sasvim dovoljno da im ispredajem, zatim se igramo, skačemo, pevamo, zavisi od toga šta učimo. Ponekad pređemo na potpuno drugu temu, nevezanu za veronauku." Razgovaraju o svemu. Jednom đaku je umro otac, pitao ga je "gde je moj tata". Kasnije je mama zaključila da joj se čedo neobično umirilo, prihvatilo istinu.
       Lukić ima običaj da učenicima pušta duhovne pesme i da potom deca crtaju ono što osećaju u tom trenutku (uglavnom crkvu i anđele). "Svi mi znaju 'Očenaš'. To je molitva koju sam tražio da mi nauče." Čitaju je na kraju časa, a na početku učitelj sam čita molitvu - pre učenja. Ostalo je "usađivanje vere u srca".
       Govori se da se veronauka pamti po veroučitelju. Nesumnjivo je da su školarci "Skadarlije" očarani njihovim učiteljem. Da vole veronauku. Za Novu godinu i Božić uručili su mu gomilu čestitki s motivima jelke, Deda Mraza, crkve, pokojim "love". Izdvajamo Kaćinu: "Dragi moj veroučitelju, znam da se ženiš posle."
      
       ANA VUČKOVIĆ