NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Proslava bez glavnog junaka

Događaj godine prema telefonskoj anketi NIN-a je hapšenje i odvođenje Slobodana Miloševića u Hag. Ličnost godine je Vojislav Koštunica, a od premijera Srbije Zorana Đinđića se pre svih očekuje da u sledećoj godini ispuni potrebe i zahteve građana Srbije

      Hapšenje i odvođenje u Hag Slobodana Miloševića, ličnosti koja je obeležila prethodnu deceniju ne samo u Srbiji, događaj je godine u NIN-ovoj telefonskoj anketi (25,5 odsto). U prvoj godini u kojoj su u Srbiji na vlasti sve DOS-ove frakcije, ova odluka je bila najteža, kako za novu vlast i opoziciju, tako i za građane Srbije.
       Na drugom mestu top liste događaja je promena vlasti u Srbiji (20 odsto), dok je na trećem mestu otvaranje prema svetu (5 odsto).
      
       Prvi, drugi i treći
       "Stalo se na put švercu", opisuje u NIN-ovoj anketi svoj utisak o događaju godine Časlav Jovanović iz Petrovca kod Pirota. "Prodaju prirodnih bogatstava", izdvaja rukovalac građevinskih mašina iz Orašca kod Aranđelovca, mada nije sasvim jasno da li je ovaj utisak pozitivan ili negativan. Fenomen "redovne penzije" impresionirao je Jovana Obradova, sedamdesetdvogodišnjaka iz Ade, a "stabilnost valute" mašinskog inženjera iz Ivanjice. Posle vremena ratova i svakakvih čuda, dočekali smo da jak utisak ostavljaju i obične, normalne stvari. Biće da je to najveća tekovina 5. oktobra.
       Ličnost godine je u NIN-ovoj anketi Vojislav Koštunica, predsednik SR Jugoslavije (31 odsto), kome se sasvim približio Zoran Đinđić, premijer Srbije (30 odsto). Uspon Zorana Đinđića je stabilan i stiče se utisak da vreme njegove popularnosti tek dolazi.
       Iza njih, na prilično velikom rastojanju, nalazi se glavni junak događaja godine Slobodan Milošević (8,5), koji boravi u Hagu, bez velike nade da se vrati kući. Ovo treće mesto koje je zauzeo Slobodan Milošević svedoči o postojanju svesti o povredi nacionalnog ponosa, koja nije masovna, ali je politički značajna.
       Za Miloševićem sledi trio ekonomista-reformista Mlađan Dinkić (5,5 odsto), Miroljub Labus (4,5 odsto) i Božidar Đelić (4 odsto).
       Najveći gubitnik protekle godine je ubedljivo Slobodan Milošević (26,5 odsto). Za čoveka koji je ovu Novu godinu dočekao u ćeliji sasvim je poražavajuće ono što mu se dogodilo prethodne godine. Mada, kada se malo bolje razmisli, nije on nikada ni imao pobednički mentalitet; u porazima je bio i ostao najjači.
       Na drugom mestu ove liste nalazi se Vojislav Koštunica (9 odsto). On je ovu poziciju zaslužio glasovima razočaranih pristalica DOS-a, koji su sada na strani Đinđića. Na trećem mestu su braća Karić (7 odsto), glavne žrtve sređivanja bankarskog sistema i Zakona o ekstraprofitu. Kao gubitnici su takođe označeni i Zoran Đinđić (6,5 odsto), kao i Mira Marković i Vuk Drašković (po 2 odsto). Odgovarajući na ovo pitanje, građani često uopšteno ističu da je narod najveći gubitnik (17 odsto), a poneko pominje i radnike (4,5 odsto).
       Kad se pogledi usmere u budućnost, situacija se dodatno razjašnjava. Na pitanje "Od koje ličnosti očekujete da ispuni vaše potrebe i zahteve u 2002. godini?" - anketirani na prvo mesto stavljaju Zorana Đinđića 23,5 odsto, na drugom mestu je Vojislav Koštunica (18,5 odsto), a tek daleko iza njih su Božidar Đelić (4,5 odsto) i Mlađan Dinkić (2 odsto). I ovaj rezultat svedoči o potencijalima Zorana Đinđića u godini u kojoj će možda doći do odlučujućeg odmeravanja snaga na izborima, pre svega između DOS-ovih frakcija.
      
       Zdravlje pre svega
       Kad prestanu brige za opšte dobro i kada se ljudi okrenu sebi i sagledaju lični godišnji bilans, vrednosti se drugačije ređaju. Kao najbolje što im se ove godine dogodilo ispitanici navode prinovu i brak (11,5 odsto), a na drugom mestu je to što ih zdravlje služi (9,5 odsto). Na visokom trećem mestu je uspeh u školovanju (9 odsto), kome se pridaje neočekivano veliki značaj, iako je opšte uverenje da diploma u ovoj zemlji ne vredi mnogo. Drage uspomene na prošlu godinu budi i sećanje na provod i odmor (5,5 odsto), a promene u državi je oduševljeno i lično primilo 4,5 odsto anketiranih. Zanimljivo je da poslovne uspehe retko ko navodi.
       "Našao sam devojku", izdvaja kao lični najbolji događaj u prošloj godini metalostrugar iz Bačkog Dobrog Polja. "Zaposlio mi se sin", ističe kao najbolje što mu je donela 2001. godina električar iz Blaca. Drago Bunlija, mašinski inženjer iz Botunje kod Kragujevca, nema ništa posebno da izdvoji, osim najvažnijeg - zdravlja.
       Kao najgore što im se dogodilo ove godine najčešće se navodi bolest (13,5 odsto), na drugom mestu je besparica (12 odsto), a smrtni slučaj u njihovoj neposrednoj okolini je na trećem mestu (9 odsto). Neprijatan događaj gubitka posla navodi 3,5 odsto anketiranih.
       Dvadesetsedmogodišnjeg mašinskog inženjera je najviše pogodilo to što mu je došao račun za telefon od 200 maraka. Aleksandar Marinković, mašinski tehničar iz Prćilovića kod Aleksinca izdvaja: "Zamrzla mi se mašina za pranje veša." Bilo je i poslovnih neuspeha: "Imao sam 60 košnica, naišlo nešto i propalo 40 košnica, sve pčele uginule", žali se Stojadin Janković, zemljoradnik iz Petrovca na Mlavi. "Ostao sam u 'Zastavi' bez posla", nerešiv je lični problem koji je prošla godina donela Simi Vesoviću iz Kragujevca. "Razvela sam se", žali se na svoj bračni brodolom pravna tehničarka iz Pirota. Tragikomičan je, ali razumljiv svim vozačima, tridesetjednogodišnjak iz Novog Bečeja koji kaže: "Kupio sam kola."
      
       Negativan bilans
       Kad se sve sabere i oduzme, zadovoljnih onim što im se u toku 2001. godine dogodilo je 40,5 odsto, dok je nezadovoljnih nešto više - 49 odsto. Delimično zadovoljnih je osam odsto. "Bolje je u odnosu na pre, ima hrane u prodavnicama", skroman je i zahvalan građevinski radnik iz Zagužana kod Leskovca. Još manje zahteve ima Paun Martinović, mašinbravar iz Bora, koji je zadovoljan - zato što je živ.
       Ovaj negativan bilans ne sprečava većinu da se nada da će se u narednoj godini njihova materijalna situacija popraviti (70,5 odsto), dok samo 12,5 odsto procenjuje da će im biti gore. Promene ne očekuje 14,5 odsto anketiranih.
       Prema ovoj anketi, 2001. godina je i najbolja godina u protekloj deceniji (20 odsto), na drugom mestu je godina Ante Markovića - 1991 (11 odsto), a na trećem je godina dolaska DOS-a na vlast 2000. Od ostalih godina izdvaja se i godina guvernera Avramovića - 1995 (7 odsto). Najmanje su spominjane 1996, 1999. i 1998. godina, kao i čuvene inflatorne i ratne 1992-93.
       U posebnoj kategoriji, za sportistu godine, po ovoj anketi izabrana je teniserka Jelena Dokić (12,5 odsto), na drugom mestu je odbojkaš Nikola Grbić (6,5 odsto), a treće mesto dele košarkaš Predrag Stojaković i fudbaler Dragan Stojković Piksi (po 3,5 odsto).
       U oblasti kulture prva tri mesta su zauzeli glumci. Na prvom mestu je ministar kulture Branislav Lečić (7,5 odsto). Na drugom mestu Mira Stupica (5 odsto), a na trećem mestu Dragan Nikolić (4,5 odsto).
       Da će SR Jugoslavija opstati u narednoj godini, procenjuje skoro dve trećine ispitanika, dok jedna trećina tvrdi da ipak neće opstati.
       Kao i sve ostale godine, i 2002. je značajna i presudna. Građani su u ovoj anketi sebi poželeli iznad svega zdravlje (53,5 odsto), a zatim blagostanje (10,5 odsto), mir (6,5 odsto), ljubav (5,5 odsto) i sreću (4 odsto). A države ako bude -bude.
      
       ZORAN M. MARKOVIĆ
      
       ILUSTRACIJE: GORAN RATKOVIĆ
      
      
NIN-ova telefonska anketa

Istraživački centar NIN-a je u subotu 29. decembra 2001. godine anketirao 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i višestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovništvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.
       Odbijenih kontakata u ovoj anketi bilo je 154, što je s obzirom na temu ankete očekivan rezultat koji svedoči o tome da nije bilo straha od anketiranja.
       Anketarsku ekipu su činili: Milica Ležajić, Tanja Nikolić, Snežana Ranđelović, Miša Ristić, Ivana Lazarević, Andrijana Kokotović, Aleksandra Stojanović, Maja Radinović-Lukić, Biljana Lazarević, Bojana Janićijević i Vesna Vukotić. Koordinator istraživanja bio je Jasmin Kovačević.
      
       Autor istraživanja:
       ZORAN M. MARKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu