Lideri političkih partija u Srbiji međusobno se optužuju i dele na one koji su za reforme i one koji su protiv reformi, iliti na one koji su dobri i one koji su zli. U prethodnom periodu su se delili na one koji su za mir i one koji su za rat. Međutim, oni nemaju pravo (ni po prirodnim, ni ljudskim, ni božjim zakonima) da stvaraju takve podele, da jedni druge strasno uništavaju radi nekih "viših ciljeva"!? To u srpskom narodu treba već jednom da prestane. Neprijatno je gledati, u Skupštini i u medijima, to bahato ponašanje, ruganje, tu površnost i neozbiljnost.
       Pre više od 60 godina, Slobodan Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, tvrdio je da su naše stranke "suviše strasne i divlje; čim jedna dođe na vlast, ona gleda da onu drugu uništi i istrebi". A..., i danas je tako. Novina je u tome što su danas i stranke koje su zajedno u koaliciji, spremne da jedna drugu unište?
       Još je knez Mihailo Obrenović, postavljajući tačnu dijagnozu stanja u Srbiji, pokušao da Srbe pomiri u radu i redu (uzimajući u svoju administraciju i karađorđevićevce). To što je nekada knez Mihailo započeo, danas treba da nastave i ostvare predstavnici svih političkih partija, a posebno predstavnici onih koje su na vlasti, kao i svi drugi Srbi koji imaju prilike da utiču na društvene procese u srpskom narodu i na oblikovanje njegovog karaktera.
       I još nešto: tragično je da i nova administracija SAD, preti Srbima novim sankcijama, uslovljavajući pomoć koju daje, a koja ne iznosi ni stoti deo štete koju su SAD (sankcijama i bombardovanjem) nanele Srbiji. Zahtev Kongresa SAD da se pomoć uslovi sa tri zahteva (1. da Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom, 2. da poštuje odredbe Dejtonskog sporazuma i 3. da oslobodi osuđene Albance - "političke zatvorenike") ciničan je i nehuman. Međutim, vlast u Srbiji treba da ispuni obećanja koja je dala. Iako mislim da je Haški tribunal nelegalan, da služi zlu, a ne dobru, da se u ime prava jačega ruga pravdi i zakonima, ipak smatram da sve koje taj sudi traži, treba izručiti. Njihove porodice treba zbrinuti, a optuženima obezbediti svaku moguću pravnu i materijalnu pomoć, da se uspešno brane. Naša je nesreća što stvarne počinioce zločina već nisu osudili naši sudovi.
       Takođe, treba ispoštovati sve odredbe Dejtonskog sporazuma, a sve osuđene Albance treba iz zatvora u Srbiji pustiti i predati, sa dokumentacijom o zločinima koje su počinili, ambasadoru SAD. Koju to korist Srbija može da ima ako osuđene Albance drži u svojim zatvorima izvan Kosmeta? Naravno, nikakvu. Samo zauzimaju određeni prostor u zatvorima i troše sredstva iz budžeta! I Kosmet je deo Srbije, pa neka kazne izdržavaju na Kosmetu.Albanci koji su ubijali Srbe, i za to osuđeni, ubijaće sutra i Albance, pa ako njima nije u interesu da izdržavaju kaznu koju su dobili u Srbiji, neka ih puste na slobodu, neka rade sa njima šta god hoće.
       Po cenu poniženja i velikih žrtava, treba ispuniti postavljene uslove Kongresa SAD i već jednom izaći iz začaranog kruga ucena i manipulacija kojima nas i dalje nastavljaju da uništavaju.
      
       DR VESELIN ŠANJEVIĆ,
       Beograd