Najozbiljnija pretnja koju bih mogao da uputim nekom lideru bila bi: ako ne budete pristojni, izbaciću vas iz vica, i neću vas više pominjati

      Deo onoga što je izazvalo pravi zemljotres u zgradi RTS-a, izgledao je ovako: basterkitonovski ozbiljan i propisno odeven, glumac Milan-Lane Gutović je 31. decembra 2001. godine, na početku Dnevnika u 19.30, pročitao pismo koje mu je uputila grupa analfabeta sa tečaja za opismenjavanje, u kojem je, između ostalog, pisalo:
       "Srećni smo jer je u DOS-u svaka ličnost i svaka stranka primerno zatupljena... zastupljena. Ispitivanje javnosti Glupavom metodom, Galupovom metodom, dalo je nepobitne rezultate. Dinkić uživa veliku popularnost. Zahvaljujući Dinkiću bankarstvo se lepo oporavlja. Taj resor se baš lepo odrpava...održava. Dinkić je divan, samo nam se čini da je malo pritup...pristup koji ima bankarstvu neobičan. Njegov moto je jasan: ako neka naša banka ne radi po zakonu, streraj joj... stečaj joj ne gine.
       Đinđić ima stav i svoje oralne... moralne principe. Đelića napadaju u skupštini, a on je nevin ko tek isprašena... isprošena devojka. Ima Đelić pravo. Za našu zemlju postoji samo jedan izlaz: muvanje... čuvanje, čuvanje. Nejasno napisano.
       Koštunica je skroman i povučen. Uvek se pojavljuje bez bake... bez buke. On je za legalnost i zakon. Oko legalnosti se u DOS-u Koštunica mnogo skarao... starao. DOS ima divne kadrove, ali nezaštićene od ogovaranja.
       Vuk Obradović je smenjen jer je na njega pala senka suknje... sumnje. Ne smenjuju se takvi kadrovi. Vuk je uvek bio sa DOS-om kad je bilo biti il nabiti... ne biti. Vuka niste smeli da odstranite. On je mogao da koristi DOS-u bar kao spolni... spoljni saradnik..."
      
       I tako dalje, do Mila Đukanovića i ostale političke bratije, Lane Gutović (55) svima je uputio svoj pozdrav, a kad je završio, kamere su ga uhvatile kako se slatko smeje. Zbog čega?
       - Video sam kako su se svi u studiju zacenili od smeha i bilo mi je teško da ostanem ozbiljan, A zna se kako su voditelji Dnevnika tradicionalno ozbiljni, bolje rečeno naduveni - kaže popularni glumac. I još, na pitanje kakve su bile reakcije, Lane precizira:
       - Odjek je bio, otprilike, kao kada se ispusti fioka sa escajgom.
      
       Pretpostavljam da ste upravo to i hteli?
       - Samo zato sam se i pojavio.
      
       Mnogi su spremni da kažu kako je to što ste izgovorili bio pravi ventil za mase?
       - Nisam hteo da luftiram narod. Hteo sam samo da ga malo zasmejem na način koji je bio nevin, običan, ni sa kakvom posebnom težinom. I ceo tekst je koncipiran tako da nema nikakvu posebnu težinu. To su ljudi koji ne znaju da pišu i prave slovne greške.
      
       Sami ste pisali tekst koji ste izgovorili, pa se može reći da je to bio i vaš lični odnos prema ljudima koje ste pominjali. Da ste imali više vremena, na čiji biste se račun najviše šalili?
       - Mislim da se garnitura na vlasti mora pomiriti sa tim da se time što se izborila za vlast, po automatizmu, našla na meti svih ljudi koji se bave ovom vrstom humora. Onaj vođa i lider koji to ne shvati, ne razume, on je osuđen na zaborav. Ne samo zbog toga što je pokazao jednu vrstu slabosti, već zato što ga narod više pamti po vicu i po šali, nego po njegovim delima. Najozbiljnija pretnja koju bih mogao da uputim nekom lideru bila bi: ako ne budete pristojni, izbaciću vas iz vica, i neću vas više pominjati.
      
       Zbog čega niste pomenuli ministra koji vam je najbliži?
       - Kojeg?
      
       Pa, ministra kulture?
       - Nisam se setio. Otvoreno govoreći, potpuno sam zaboravio na njega. U stvari, do sada nisam primetio neko njegovo delovanje, pa valjda zato nisam imao zbog čega ni da ga spominjem. Kada budem to primetio, sigurno ću govoriti i o njemu.
      
       Da li ste čuli neku reakciju od strane prozvanih?
       - Nisam. Pa nemaju oni vremena! Pogledajte kakve su zastrašujuće socijalne prilike u zemlji; ko bi od njih pored svega toga imao vremena da se bavi ovim nevažnim detaljima?
      
       Počeli ste da snimate seriju koja će biti emitovana na RTS-u. Reč je o kabareu koji ste godinama sa uspehom radili?
       - Tako nekako. Ja i ne umem da radim ništa drugo osim toga. Još uvek ne sastavljam tekstove koji se tiču politike...
      
       Kako to "sastavljate"?
       - Tako što ne pišem, nego sastavljam. Sastavljam ih iz nekih knjiga koje čitam, iz novina, iz onoga što vidim i čujem na ulici, uspevam da sastavim formu koja po sadržini liči na mene. Jer, samo to i mogu da govorim što liči na mene. Za ono što liči na nekog drugog, verovatno postoji neki drugi glasnogovornik koji to može bolje da uradi od mene. Sada se ispostavilo da je ova forma koju sam govorio u Dnevniku bila dobra. Hoću reći, ja sam je odmah razumeo, a vidim da su je razumeli i gledaoci, pa ću gledati da tu rubriku zadržim. Da mi to analfabetsko odeljenje sa tečaja za opismenjavanje stalno piše u tom novom kabareu, odnosno zabavnom programu koji budem imao.
      
       Da li vam nedostaje vaše matično, Jugoslovensko dramsko pozorište gde ste ostvarili svoje najveće uloge?
       - Sa nekom dozom nostalgije često se setim starog, izgorelog pozorišta i atmosfere u kojoj sam morao da živim i u kojoj mi je bilo prijatno da živim.
      
       Tako vidite promene u kulturi?
       - Govorim o promenama u pozorištu koje su "značajne", mislim u negativnom smislu, za pozorište, jer se sa svakom promenom menjaju i garniture, a te garniture već poslovično, sastavljene su od ljudi koji su bili glasnogovornici ili navijači pobedničke partije. Oni iz prvih redova. I to se radi bez ikakvih kriterijuma, nikome ne smeta što je dotični samo partijski podoban, a profesionalno potpuno nesposoban.
      
       Da li vam je novogodišnje pojavljivanje u Dnevniku bilo adekvatno plaćeno?
       - Biće tek plaćeno. S druge strane, što se mene tiče, to je već plaćeno.
      
       RADMILA STANKOVIĆ