NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Buda se vraća kući

Nova vlada Avganistana planira da rekonstruiše kipove Bude u Bamijanu koje su talibani uništili pod izgovorom da kao lažni idoli ljudskog obličja vređaju islam

      Dok su, marta prošle godine, u pokrajini Bamijan, pod topovskim projektilima i dinamitom nestajale dve, do tada najveće statue Bude na svetu (37,5 i 53 metara visoke), činilo se da je Avganistan zauvek izgubio svoje juče, danas i sutra. Međutim, perspektiva te izmučene zemlje sada se bitno razlikuje od njene perspektive od pre desetak meseci. Oslobođenje od talibanskog jarma, kojem su, iz sasvim sporednog razloga, pretežno doprinele neke tuđe vojske, na muke oguglalom narodu Avganistana, ne obećava ni istinsku slobodu, niti dovoljno hleba.
       Prema rečima Rahina Makdoma, ministra obrazovanja i informisanja u novoj vladi Avganistana, prioritet vlade biće obnova medija i kulturnih zdanja i institucija, zabranjenih, uništenih i maltene zaboravljenih za vreme petogodišnje vladavine talibana. "Najpre ćemo oživeti novine, radio i televiziju, pa nacionalno pozorište i kinematografiju", govori Makdom, "a onda će na red doći ono glavno - rekonstrukcija kipova Bude u Bamijanu".
       Najavom iskupljenja za nacionalnu sramotu, koja je proteklih meseci bila jedna od glavnih asocijacija za Avganistan, pa i čitav islamski svet, nova vlada nastoji da afirmiše svoj reformski imidž, na koji se njeni članovi pozivaju kad god nisu sigurni šta bi valjalo reći. Pomen obnove Budinih statua, međutim, nije izazvao opšte oduševljenje, kako se očekivalo. Čistunci među istoričarima tvrde da kipovi 1800 godina mlađi od originalnih, ne bi predstavljali ništa drugo do parodiju istorije, a postoje i mišljenja da bi finansijska pomoć Avganistanu trebalo da bude namenjena za izgradnju škola i bolnica, a ne nenadoknadivih vrednosti koje bi mnogi shvatili kao provokaciju.
       "Nema robe kojom bi Avganistan, danas, mogao da konkuriše na bilo kom tržištu. Ako ne povučemo potez kojim bismo hiljade turista vratili u Bamijan, ne vidim ko ili šta će puniti našu državnu kasu. Međunarodna zajednica sigurno neće, bar ne još zadugo", ministar Makdom otkriva još jedan motiv za rekonstrukciju kipova.
       Upućeni tvrde da ideja obnove statua Bude nije potekla iz Avganistana, već od jednog Švajcarca, i to, još u vreme kada je Severna alijansa kontrolisala manje od 10 odsto ukupne teritorije Avganistana, i kada je retko ko pomišljao da će gazdovanju Mule Omara uskoro doći kraj. Reč je o Polu Bučereru, direktoru Instituta i Muzeja Avganistana u Bubendorfu, koji, osim što organizuje povratak nekoliko stotina komada umetničkih dela koja su za vladavine talibana iz muzeja u Kabulu evakuisana u Švajcarsku, ovih dana promoviše plan rekonstrukcije Buda u Bamijanu. "Prvo ćemo", objašnjava Bučerer, "na modelu visokom 5,3 metara, ispitati koji bi materijal bio najpogodniji za izradu skulptura, jer za razliku od originalnih, kopije Buda neće biti uklesane u steni, već će se oslanjati na noge. Procenjeno je da će samo ta, početna faza, koštati
       250 000 američkih dolara, ali budističke organizacije iz Kine, Japana, Indije i Šri Lanke, već se utrkuju koja će ponuditi veću donaciju."
      
       RADOSAV MIKIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu