Originalnost i imaginativnost bili su među glavnim kriterijumima u izboru najboljih deset za 2001.

      Posmatrano u celini, "dokumentarnost" i nefikcionalnost najupadljivija su obeležja srpske proze u 2001. godini. Romanopisci uglavnom pripovedaju o događajima iz bliže i dalje nacionalne prošlosti, inspirišu se biografskim i autobiografskim činjenicama, ili se oslanjaju na aktuelne političke događaje. U 2001. godini roman je manje bio fikcionalni žanr, a više istorija, dokument i reportaža.
       Ovakav lik romana ne predstavlja nikakvu novinu; naprotiv, prošlogodišnja produkcija samo nastavlja trend koji u našoj, ali i u svetskoj književnosti preovlađuje već više od jedne decenije. Ali, u domaćoj književnosti prošla godina se ipak po nečemu izdvaja. U njoj su se najzad pod istim, "istorijskim" kišobranom, okupili pisci veoma različitih poetika: tradicionalisti i postmodernisti, "realisti" i larpurlartisti. Ni jedni ni drugi nisu sasvim odoleli romanesknoj uzbudljivosti naše istorije i svakodnevnog života.
       Iako je razumljivo što u vremenima u kojima istorija liči na roman, roman sve više počinje da liči na istoriju, balast faktografskog ipak može štetiti samoj umetnosti romana. Ne samo da bi opstao kao književno žanr, već i da bi asimilovao istoriju podarivši joj univerzalnije značenje, roman mora sačuvati svoj suštinski fikcionalan karakter. Samo snagom umetničke imaginacije može se uneti dublji smisao u svirepu ogoljenost empirije. Originalnost i imaginativnost bili su među glavnim kriterijima u ovom izboru najboljih deset za 2001.
       Nikolićeva "Jesenja svila" najbolje pokazuje kako se stvarnost snagom imaginacije može prevesti u univerzalnu fikcionalnu metaforu. Pišući o tragičnim sudbinama izbeglica s Kosova i iz Bosne, Nikolić, u stvari, pripoveda o opšteljudskim temama - o smislu života, ljubavi, prolaznosti i smrti. Njegovo pripovedanje odlikuju i lakoća stila, umeće u građenju atmosfere i vešta upotreba simbola.
       Kombinujući gotovo naturalistički način pripovedanja s eksperimentom, Pisarevu je u noveli "Pod senkom zmaja", pošlo za rukom da inovira i svoj raniji pripovedni stil i postmodernistički manir uopšte. Njegova priča o poslednjem bombardovanju Jugoslavije pokazuje da se stvarnost može verno dočarati čak i postmodernističkim sredstvima.
       U "Kući Pavlovića" Toholj je potvrdio i na još efektniji način ostvario svoje najveće romansijerske kvalitete: raskošni jezik i talenat i poetsku sugestivnost pripovedanja. Provokativno jednodimenzionalna, slika građanskog rata u Bosni dosledno je uklopljena u pripovedačev doživljaj sveta kojim dominiraju strah, mržnja, osećanje usamljenosti i rezignacije. Pun gorčine i beznađa, ovaj izuzetno pesimističan roman autentično je svedočanstvo o tragičnom ljudskom iskustvu proizašlom iz saznanja o zauvek izgubljenoj nevinosti.
       Polazeći od priče o raspadu Jugoslavije, Albahari se u "Svetskom putniku" okreće univerzalnim temama: krivici i kazni, iracionalnosti istorije, pravu pojedinca na ličnu sreću. Pored tradicionalno dobrih strana svog pripovedanja - lakoće ritma, jezičke preciznosti, prirodnog vođenja priče - Albahari pokazuje majstorsku veštinu i u duhovitom, tipskom predočavanju karaktera.
       "Hobo" je do sad najzrelija i najzaokruženija Ćirićeva knjiga. Ispripovedana u prepoznatljivom, "žestokom" Ćirićevom stilu, to je cinična i groteskna slika naše stvarnosti, koja ipak nije sasvim lišena romantične vere u ljudsko dostojanstvo i poštenje.
       "Bog Vadraća i Madžara" M. Grujića uspeo je hibrid istorijskog i avanturističkog romana. Duhovito i bez preteranog insistiranja na faktografiji, vodeći priču o Sentomaškoj buni Grujić vešto portretiše glavnog junaka, Pikaroa koji - po šarmu i domišljatosti - predstavlja pravi pandan Manovom Feliksu Krulu.
       Iako se u Džonu B. Malkoviču nije predstavio u jednom od svojih najboljih izdanja, Basara, po snazi svog talenta za pripovednu mistifikaciju i inteligentno poigravanje s čitaočevim očekivanjima, još uvek nema pravog konkurenta među domaćim piscima.
       Markovićeva "Poslednja ruža Kolubare" roman je bez romana - bez čvrste fabule, prepoznatljivih likova i jasno profilisanog pripovedača. Slobodno povezujući groteskne slike, lirske pasaže i literarne reminiscencije, ova knjiga ne čini ustupke tradicionalnoj recepciji, ali zbog samosvojnosti svoje poetike zaslužuje čitalačku pažnju.
       U "Slučaju Bremen" Velikić problematizuje odnos između fiktivnog i stvarnog. To je roman o traganju za samim sobom, a osim preciznosti stila, najveća vrlina mu je sugestivnost u građenju atmosfere.
       Najzad, "Ikona" Lj. Arsić je zanimljiv pokušaj suočavanja s jednim klasičnim delom srpske proze, "Švabicom" L. Lazarevića. Pristupajući Lazareviću s ozbiljnošću koju on i danas zaslužuje, Lj. Arsić je u postmodernističkom ključu "dekonstruisala" njegovu novelu unevši u nju nove značenjske dimenzije.
      
       ANDRIJANA MARČETIĆ
      
      

1. Danilo Nikolić, "Jesenja svila", Narodna knjiga, Beograd        2. Đorđe Pisarev, "Pod senkom zmaja", Stdžlos, Novi Sad        3. Miroslav Toholj, "Kuća Pavlovića", IGAM, Beograd        4. David Albahari, "Svetski putnik", Stubovi kulture, Beograd        5. Zoran Ćirić, "Hobo", Narodna knjiga, Beograd        6. Milorad Grujić, "Bog Vadraća i Madžara", Aurora, Novi Sad        7. Svetislav Basara, "Džon B. Malkovič", Narodna knjiga, Beograd        8. Radovan Beli Marković, "Poslednja ruža Kolubare", Narodna knjiga, Beograd        9. Dragan Velikić, "Slučaj Bremen", Stubovi kulture, Beograd        10. Ljubica Arsić, "Ikona", Narodna knjiga, Beograd