NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Sve je to konkurencija

Sajmomanija knjiga širi se iz Beograda i po drugim mestima Srbije

      Knjiga ponovo postaje tražena "roba", a Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije pokrenulo je akciju zbližavanja knjiga i čitalaca. U beogradskom Domu sindikata organizovalo je Božićni salon knjiga na kojem izlažu 33 domaća izdavača.
       Ovaj mini-sajam koji traje deset dana, do 13. januara, otvorio je dekan Bogoslovskog fakulteta Radovan Bigović, poželevši da ubuduće bude "sve manje knjiga koje poriču Boga i sve manje knjiga koje ne priznaju istinsku filozofiju, nauku, umetnost i literaturu".
       Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije prošlog oktobra, prvi put posle 45 godina, nije organizovalo veliki Beogradski sajam knjiga. Učinilo je to, po preporuci Ministarstva za kulturu i Gradskog sekretarijata za kulturu, novoosnovano Poslovno udruženje izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore. Otuda se i nameće pitanje: da li je ovo nekakav paralelan sajam? Živadin Mitrović, odnedavno direktor Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije, to negira i ovako objašnjava:
       - Nije ovo nikakav paralelan sajam. Veliki sajam postoji i on će postojati, ne ulazeći u to ko će ga organizovati. Uveren sam da ćemo to mi raditi, jer imamo najduže iskustvo. A što se tiče ovog mini-sajma, on je napravljen po ideji predsednika našeg Upravnog odbora Vladimira Dimitrijevića, našeg uglednog izdavača iz Ženeve. Oko Božića je vreme kada se ništa ne dešava u kulturi. A Beograd, inače, ima dosta kulturnih manifestacija koje skupo koštaju i ovaj grad i ovu republiku. Zato smo rešili da u ovaj prostor udenemo knjigu. To je prilika da se još jednom sagleda izdavačka delatnost u Srbiji i da se skrene pažnja na neka vredna izdanja. S druge strane, pošto se vraća običaj poklanjanja knjiga, hoćemo to da podstaknemo, jer za Božić, zaista, nema boljeg poklona od knjige. Evo, recimo, pogledajte izuzetno vredno Galimarovo izdanje, izdato povodom dve hiljade godina hrišćanstva, "Biblija za mlade", koja se kod nas pojavila u prevodu Hilandarskog fonda...
       Direktor "Prosvete" Milisav Savić kaže da podržava ovakvu ideju mini-sajmova i da na svima njima "Prosveta" učestvuje.
       - Mi smo do sada u svesti imali da postoji samo jedan veliki Beogradski sajam knjiga, a dobro je da ima više ovakvih manjih sajmova, jer se tako praznik knjige produžuje. Na svim ovakvim sajmovima mi učestvujemo i dobro prolazimo. Što je više ovakvih sajmova, to je bolje i za nas izdavače i za kupce, čitaoce, jer su cene dosta niže nego u knjižarama i kod trgovačkih putnika.
       Sa ovakvim manifestacijama u novembru je počelo u Užicu. Grad Užice ovaj sajam prihvatio je kao svoj. Živadin Mitrović ocenjuje da je sajam bio dobro organizovan a da će se od iduće jeseni ovaj grad još više afirmisati kao regionalni centar knjige i da će se tu ukrstiti mnogi putevi knjige, putevima koji inače prolaze kroz Užice.
       Uskoro bi trebalo da se održi sajam i u Kruševcu.
       - Na Beogradski sajam knjiga iz grada od sto hiljada stanovnika dođu dva-tri autobusa. To je malo. Mnogi nisu u prilici da dođu. A kad im vi knjigu donesete u njihov grad, to je već drugačije. Mi imamo to iskustvo u organizaciji i zašto da ga ne iskoristimo, da knjigu približimo čitaocima - objašnjava Mitrović.
       Za sledeći januar planira se novo i veće izdanje Božićnog salona knjiga. Mitrović ističe da je njegova ideja da to bude na prostoru od Kalemegdana do Slavije, da sve institucije kulture koje se nalaze na tom potezu budu izložbeni prostor knjige.
       Ali, ni to ne znači da Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije odustaje od organizovanja velikog Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu.
       - Pitanje kontinuiteta organizovanja sajma mora biti premošćeno, da nas ne bi skinuli sa međunarodnog kalendara, jer više od 150 zemalja jedva čeka da dobije to mesto. Tokom godine to ćemo morati nekako da razrešimo, verovatno organizovanjem jednog sajma koji će se zvati 46. međunarodni sajam knjiga u Beogradu. Problem je termin. Oko toga ćemo morati da se sporimo, jer oktobarski termin je na međunarodnom kalendaru, a kao što se zna, za taj termin za međunarodnom kalendaru mi smo upisani kao organizatori sajma.
      
       Mitrović kaže da bi, ipak, najbolje bilo kada bi sa Poslovnim udruženjem izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore našli zajednički jezik, da se, pravničkim rečnikom rečeno, vansudski poravnaju, jer sve drugo je besmisleno.
      
       JOVAN JANJIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu