Priznajem, još nisam uspeo da pročitam roman Zorana Ćirića nagrađen ovogodišnjom nagradom NIN-a. U odlučujućem trenutku bio sam na putu u Budimpešti. Ali mogu da zabavim čitaoce pišući o poreklu reči hobo, ili kako je u engleskom originalu naslov štampala Narodna knjiga latinicom NOVO, što može da se pročita kao novo, ono što je suprotno od staro.
       Prvo da raspravimo kako se ta neobična reč čita - izgovara se houbou. Tako piše u zagradi u svakom rečniku gde je ispisana i transkripcija reči.
       Hobo je, a u tom se svi rečnici slažu, amerikanizam nastao devedesetih godina 19. veka. Tako su se međusobno nazivali poljoprivredni radnici lutalice, na privremenom radu u nekoj saveznoj državi u kojoj je bilo tog trenutka posla. Kada su se poljoprivredni radovi okončali, oni bi otišli na drugu stranu.
       Poreklo ove reči, za engleski jezik neobične forme, nije tačno utvrđeno. Neki lingvisti su ipak pokušali da daju tumačenja koja mi zvuče prilično romantično.
       Kada bi poštar donosio pismo ovim nadničarima lutalicama on ih je dovikivao, po nekima Ho, beau! (Hej, lepi!) ili Ho, bodž! (Hej, momče!). Od toga je, prema njima, sažimanjem nastala reč - hobo.
       U našim i u englesko-engleskim rečnicima reč hobo se prevodi kao skitnica, što nije tačno. U jednom preciznom rečniku dato je ovakvo tumačenje: "hobo je radnik-emigrant, za razliku od tramp-a koji putuje a ne radi (skitnica), dok je bum onaj koji niti luta niti radi (klošar). Kad god neko na engleskom opisuje šta je zapravo čuveni lik Čarlija Čaplina, Šarlo, kažu da je on tramp.
       Eto tako izgleda tumačenje naslova dela dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine. U kakvoj je, pak, vezi naslov sa sadržajem Ćirićevog romana, najverovatnije ću pisati u narednom broju.
       Još da uzgred skrenem pažnju da je beogradska kulturna scena ovih dana u znaku Nišlija. U Paviljonu "Cvijeta Zuzorić" se održava velika izložba slikara iz Niša u izboru likovnog kritičara NIN-a Đorđa Kadijevića. Naš romanopisac Zoran Ćirić je takođe iz Niša, ili Nišvila kako on u romanu zove svoj grad, očigledno aludirajući na američku varoš Nešvil.