...Šta mi je ovo trebalo? Šta...- Šta gunđaš! Budi hrabar! Sada! Pokaži im ko si ti! Ko smo mi!...da radim? Šta...

      1.
       - Lepo sam ti govorila da se ne petljaš u to...
       - Molim te, prekini, sad si našla...
       - ...a ti zapeo... nema tebi mira...
       - ...da mi zvocaš! Samo zvocaš! Kao da i tebi nije odgovaralo...
       - ... moraš ti uvek po svome. A šta sad? Reci mi? Šta sad?
       - ...uživala si bre! Šta izmišljaš sada. Sve si imala na dlanu. Sve... i...
       - Šta sam sve imala? Gde su ti sada drugovi da te brane? Gde?
       -...i firmiranu odeću... i cipele... i letovanja... i kola... Sve si imala...
       - Nisam ti to tražila! Nisam! Nikada!
       -...sve sam ti dao. Zdravlje sam žrvtovao. Breee... godinama sam ćutao. Godinama! A onda si počela: Dokle će lošiji od tebe da žive bolje od nas. Dokle će svi da uzmu za sebe, a ti...
       - Nemoj da mi se obraćaš tim glasom! Jel ti jasno! Nisam te terala da se učlanjuješ! To ti nisam nikada rekla!
       - A kako si mislila da ti to sve omogućim. Kako? Reci mi?! Kako?
       - Niko te nije terao. Ja nisam. I to ministarstvo i ti upravni odbori... i sve to... previše te je bilo... Previše...
       - Kao da ja to ne znam. A ćutala si sve to vreme. Ćutala si! Nemoj da kažeš da nisi...
       - ...ja ćutala? Ja? Stani... Ćuti...
       - ....
       - ...evo su.... dolaze...
       - ...
       - ...jesi li poneo četkicu za zube, žilet? Cigare?...
       - Ajde, šta ćutiš? Budi muško. Otvori im vrata. Da ne vide skotovi da se plašimo. Ajde, jednom budi muško. Jednom!
       - ...Šta mi je ovo trebalo? Šta...
       - Šta gunđaš! Budi hrabar! Sada! Pokaži im ko si ti! Ko smo mi!
       - ...da radim? Šta...
      
       2.
       Nikada nisam voleo kolumne, a naročito kolumniste. One koji uvek o svemu najbolje znaju. Kako bre o svemu možeš sve da znaš i pri tome još polažeš pravo da o tome pišeš. Znate onu ceremoniju. Ustane ujutro, ode do kioska da kupi novine koje su objavile njegovu Kolumnu, osmotri prodavca da vidi ima li nekih reakcija na njegovu Kolumnu, otvori stranu, osmotri po milioniti put svoju fotku i pomisli "bože, kao sam lepo ispao"... pa onda uđe u kafanu, pa raširi novine na toj strani da je svi vide, pa onda po trihiljaditi put pročita samozadovoljno svoje bljuvotine, pa gleda da li će neko da naiđe, da mu kaže: "Svaka čast. Ovog puta si im očitao lekciju." Jer tim likovima je to jedina šansa za pronalaženje životnog i seksualnog smisla. Još ako se tog dana održava neka "fensi" promocija, oni će obavezno tamo da se nacrtaju, guraće se pred kamere, pa onda trče kućama da vide da li su se pojavili na TV-u, pa onda to snime na video, pa onda to analiziraju, gledaju "kako su ispali", pa čekaju da li će i kada da zazvoni telefon i da čuju pohvale od svojih prijatelja intelektulanih giganata - "bravo, ispao si divno na snimku, nego, Kolumna ti je danas bila pun pogodak", pa onda, zadovoljni sobom, nabace neke kao krpice u trendu, pa onda odu u jedno od onih izvikanih mesta i nadaju se da će neko za šankom da ih prepozna i kaže: "E, ovo je onaj sa te-ve-a! Onaj što je danas napisao Kolumnu..".. i da će onda neka zgodna uskokuka, a velikosisa mlada gimnazijalka ili studentkinja žurnalistike da ih prepozna i već sebe zamišljaju kako piju skup šardone sa "izvrsnim bukeom", dok ta ista klinka odmerava njihove prepone i razmišlja "da li je matori isto tako seksualni kao što je intelektualni gigant..." Dakle, sve to zbog seksa. Manje zbog životnog smisla. Ali, većinu njih nikad niko ne prepozna, ti tipovi nikada ništa i ne ubodu, i onda se izbedačeni vrate u svoje smrdljive stanove prepune knjiga i njihovih ukoričenih kolumni, koje će jednog dana postati knjige, napiju se najjeftinijeg vina, zatvore se u NjC, sami sa sobom i svojim potrebama i misle kako će sledeći put biti sigurno bolje, ispovraćaju se , zaspu i sutra ponovo sve ispočetka, mislim, pišu Kolumne. Jer to je jedino što mogu da rade. Ali, šta da se radi...
      
       (Autor je Voždovčanin)