Ulaskom novih zemalja na jedinstveno evropsko tržište, bruto proizvod EU će se povećati za sedam odsto dok će broj stanovnika biti veći za oko trideset odsto. Kako će na sve ovo odgovoriti Zajednica a da ne dovede u pitanje već proklamovani cilj koji je u širenju na Istok, danas nije lako odgovoriti

      (Specijalno za NIN iz Madrida)
      
       Prvi dani nove monete Evropske zajednice (tačnije rečeno, monete dvanaest od petnaest zemalja koje je čine) u Španiji protiču u nemalom uzbuđenju. Ugasli sentimentalizam za 133 godine starom pezetom sveta u godinama i euforično čekanje pred bankarskim automatima za novac onog mlađeg sveta, koji bi da što pre upozna novčanice sa kojima će ubuduće živeti, prvih radnih dana su smenili redovi po prodavnicama. Neizbežna je bila i prilična gužva naročito tamo gde se kasnilo sa zamenom novca iz bilo kojih razloga, mada se ona javljala i tamo gde je sve naizgled bilo pod kontrolom. Jer, ma kolika bila želja, za samo nekoliko sati nije lako upamtiti svaki novi novčić i svaku novčanicu, brzo shvatiti njenu pravu vrednost, dovesti to u tačan odnos sa pezetom, koja će važiti do kraja februara, sa vrednošću proizvoda i na kraju najvažnije, sa onim što se u džepu ima. Kupcima je u svemu pomagao neizbežni džepni digitron (jedan od najprodavanijih proizvoda u proteklom decembru "made in China") koji na duplom ekranu u sekundi pezete pretvara u evre. Sa druge strane kase isti oprez.
       Sedam dana kasnije, može se reći da je uvođenje evra u Španiji potpuni uspeh. Dve od tri novčane operacije već se obavljaju u evru a čak devedeset odsto građana ima novu monetu i solidno rukuje njom. Ona višemesečna kampanja vlasti preko štampe, televizije, radija, oglasa, plakata, specijalnih izdanja u milionskim tiražima i čak i crtanih filmova, kojom je pripremala stanovništvo na život sa novim parama, daje dobre rezultate. Hoće li tako biti i sa evrom, ostaje da se vidi ali već sada je jasno da španska vlada nije uspela (da li je to ikada bilo koja vlada uspela?) da ugasi onu večnu žalbu građana; kao i pezeta i evra je malo!
      
       Na kraju svega, beg u dobar humor
       I dok se evro od onih prvih uzbuđenja pred novim, nepoznatim i neizvesnim a tako važnim i, bez bizarnosti, istorijskim, polako seli u običnu svakodnevicu, pred španskom vladom je već novi i nimalo lak posao; kormilo Evropske zajednice u narednih šest meseci biće u njenim rukama. U tome joj treba poželeti dobru sreću i sigurnu ruku jer, "vremenska" prognoza najavljuje nemalu "buru". Uz uvođenje evra, nimalo jednostavne trenutne političke situacije u svetu, prvih znakova hlađenja najjačih ekonomija sveta, EU ulazi u odlučujuću fazu traženja svog budućeg identiteta. Moglo bi se navesti više planova na kojima će se odvijati krupni razgovori o EU u narednih pola godine ali zadržimo se na samo tri najočiglednija i već zapisana u kalendar evropskih susreta.
       Najpre, širenje EU na Istok, predviđeno za 2004. koje će biti i ostvareno samo ukoliko ove godine budu uspešno završeni preliminarni razgovori sa svim budućim članicama, osim Bugarske i Rumunije. Da bi to bilo ostvareno, u narednih šest meseci treba zaključiti tri najteža i najkompleksnija pitanja unutar same EU; najpre zajednička agrarna politika, veoma bitna za Španiju i susednu Francusku, posebno u svetlu ulaska u EU Poljske, potencijalnog agrarnog rivala ovim dvema zemljama i različitog stava Nemačke o tome od onoga koji zastupaju Madrid i Pariz.
       Sledi rasprava i njen uspešan završetak o regionalnoj politici gde opet Berlin i Madrid nisu u saglasju, posebno u vezi sa kohezionim fondovima iz kojih Španiji stiže nemala suma a koju bi ubuduće, po mišljenju Berlina, trebalo usmeriti ka siromašnijim članicama. I na kraju, finansijska predviđanja gde opet Madrid kao primalac pomoći i Berlin i Hag kao neto ulagači, imaju još dosta toga da između sebe usklade.
      
       Neprihvaćen ugovor
       U svemu ovome treba naći najbolji mogući zajednički stav kako bi dalji razvoj EU tekao bez krupnih zastoja. Hoće li to tako i biti, posebno ako se zna da su Portugalija i Francuska u izbornoj a Nemačka u predizbornoj godini. A u takvim vremenima, glasovi birača su obično najvažniji od svega.
       Nisu male ni sumnje, ne samo u Madridu već i u drugim zemljama članicama EU, i može se reći i opravdane, u operativnost današnjih institucija EU u vremenima koja dolaze i u kojima će zajednica imati 22 ili možda 28 članica. Ulaskom novih zemalja na zajedničko evropsko tržište, bruto proizvod EU će se povećati za sedam odsto dok će broj stanovnika biti veći za oko trideset odsto. Kako će na sve ovo odgovoriti Zajednica a da ne dovede u pitanje već proklamovani cilj koji je u širenju na Istok, danas nije lako odgovoriti. Na to nije nađen definitivan odgovor u Nici uprkos potpisanom Ugovoru prisutnih lidera. I da stvari budu gore, na referendumu u Irskoj taj ugovor nije prihvaćen.
       Možda će od pomoći biti Deklaracija iz Lakena koja sadrži 64 pitanja o tome kakva je uloga EU u svetu, kako treba da funkcioniše Savet ministara, kakve kompetencije imaju članice a šta od toga pripada Zajednici i da li je Evropi neophodan ustav. Kako su pitanja postavljena, stižu i odgovori; Šreder naginje federalnom usmerenju zajednice, vraćanju članicama presudni uticaj na svoj sopstveni agrar i pomoć regijama. Parizu to danas liči na "nemačku Evropu" a London odbija svaku misao o federalizmu i ustavu Zajednice ali prihvata povratak državama nekih kompetencija koje danas ima Brisel. Stav Španije je da nacionalni parlamenti imaju veći značaj u samoj Zajednici nego što je to do sada bilo.
       Već iz ovog kratkog pregleda onoga što EU očekuje u narednih pola godine, vidi se da je pred španskom vladom gotovo frenetična aktivnost. "El pais" je za svoje čitaoce izračunao da će španski vodeći političari u ovom periodu imati oko 190 sastanaka na kojima će se raspravljati 530 različitih pitanja. Najvažniji su, svakako, Savet ministara EU i zajednički sastanci predsednika država i vlada zemalja članica. Tome treba dodati i živu političku i diplomatsku aktivnost Španije i van Zajednice iz koje, po rečima ministra inostranih poslova Pikea u nedavnom intervjuu, treba izdvojiti i "više susreta Asnara sa Bušom i Putinom u narednih šest meseci".
      
       BRANISLAV ĐORĐEVIĆ