NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Zvezda Evrope

U Beograd je došla samo na jedan dan, da mu udahne lepotu

      Svetlana Serdar brzo izranja kao jedna od zvezda u usponu evropske operske zajednice", prva je rečenica profesionalne biografije koju ažurira Svetlanin američki menadžer.
       A sve je počelo pre trinaest godina kada je Svetlana Serdar upisala studije solo pevanja na Muzičkoj akademiji - kod Biserke Cvejić, i odmah po njihovom završetku postala stipendista njujorškog Džulijarda na kome se usavršavala kod čuvenog pedagoga, Danijela Feroa. Boraveći u Njujorku osvaja žirije i publiku i pobeđuje na dva internacionalna takmičenja: Metropoliten opere i Operalije (Svetsko opersko takmičenje Plasida Dominga), na kome osvaja Državnu nagradu SAD.
       Te iste, 1994. godine dobija poziv da peva u Bečkoj državnoj operi čiji, uskoro, postaje i stalni član. U Bečkoj državnoj operi nastupa kao: Magdalena (Rigoleto), Paulina (Pikova dama), Suzuki (Madam Baterflaj), Erda (Rajngold), Flošilda (Ring), Drijada (Arijana na Naksosu) i Paž u Salomi. Svetlana Serdar je snimila dva Hajdnova oratorijuma sa maestrom Brunom Vajlom za Soni klasikal, a nastupala je i u Čarobnoj fruli sa ser Rodžerom Noringtonom i Bečkom operom koju je uživo prenosila Evropska televizija.
       U prošloj sezoni Štatsa (2000-2001), spremala je uloge za nekoliko opera: u Zigfridu (Erda), Evgeniju Onjeginu (Olga) i Figarovoj ženidbi (Kerubino), a debitovala je u Bavarskoj državnoj operi sa ulogom Suzuki i Metropolitenu kao Treća dama Kraljice noći u Čarobnoj fruli. U septembru 2001. godine vratila se u Metropoliten operu kao Olga Evgenije Onjegin, a potom i sa Bečkom operom u ulozi Kerubina.
       Potpuno posvećena svom glasu i karijeri, Svetlana Serdar vrlo retko profesionalno dolazi u Beograd, a njeni privatni boravci su izvan očiju javnosti. Ne uobičajava da svima stavi do znanja gde je sve i kako pevala, niti smo u prilici da je hvalimo ili kudimo kada ode.
       Poštujući do kraja i bez ostatka sve svoje obaveze u Štats operi, prihvatila je poziv Beogradske filharmonije i dirigenta Uroša Lajovica da nastupi u Beogradu sa Malerovim "Pesmama umrloj deci", pod uslovom da to ne bude petak (koncertni dan BF), već jedino njoj mogući slobodan dan - sreda. Uzdržana u svakoj vrsti nastupa, ne iskazujući ni svoje želje ni potrebe, o dosadašnjem putu u svetu opere, repertoaru, koncertnom i scenskom izvođenju dela, kaže:
       "Razlika između koncertnog i scenskog izvođenja dela je ogromna. Kontakt sa publikom na koncertu je direktan i intimniji nego u pozorištu. A u samim koncertnim delima, pogotovo nemačkih kompozitora, često možemo čuti najlepšu poeziju, pa mislim da je bitno da publika ima dostupan tekst. Na pozorišnoj sceni imate scenografiju, nosite kostime i maltene da kontakt sa publikom i ne postoji, već samo konkretna situacija, partneri, dirigent i karakter koji predstavljam.
       Stvaranje nove predstave je timski rad, svaka osoba u tom timu ima svoj zadatak i podjednako je bitna, samim tim što bez nje ne bi moglo da funkcioniše. Glavni koordinatori su dirigent i reditelj, dok smo mi pevači prvenstveno sprovodioci tih ideja. U procesu stvaranja i pripremanja nove uloge, za mene su reditelj i dirigent podjednako bitni, jer su glas, muzika i gluma nerazdvojivi u meni samoj. Glas i gluma su izraz i produkt celokupnog stvaranja, kao i bit mog postojanja.
       Uloge koje igram odraz su samog mog glasa, karaktera i ličnosti. Od potreba pozorišta, ideja reditelja i dirigenata stvaraju se predlozi od kojih prihvatam one za koje mislim da sam trenutno mentalno, čak i fizički spremna da predstavim publici. Svi karakteri koje sam do sada tumačila su bili pravilan izbor u datom momentu. S obzirom da još uvek spadam u ekstremno mlade pevače, mislim da imam dovoljno vremena ispred sebe za ostvarivanje želja i igranje neodigranih karaktera."
       Beč ima dugu opersku tradiciju ali i poseban odnos prema operskim umetnicima. Ljudi prate njihov rad, prepoznaju ih, dive im se i ne uzdržavaju se u pokazivanju emocija i naklonosti. Na naše insistiranje da objasni taj srednjoevropski grad i život u njemu, Svetlana samo zaključuje:
       "U dosadašnjoj karijeri, Bečka državna opera bila je i jeste moja baza. Ovaj grad mi je dao prvi angažman, tu sam napravila svoje prve korake na sceni, i ušla u svet odraslih i profesionalnih ljudi. Zbog toga ću verovatno uvek i osećati posebnu vezanost za ovaj grad, kao što će i večno ostati potreba i vezanost za Beograd."
      
       BRANKA VUKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu