Dva puta su sudija, međunarodni tužilac i odbrana pokušavali da obave uviđaj na licu mesta u Račku, ali su oba puta oterani pod pretnjom automatskim oružjem

      Nalogom za obavljanje istražnog postupka pred pravosudnim organima Okružnog suda u Prištini otvoren je "slučaj Račak". Istražni sudija Danica Marinković izdala je nalog za obdukciju. Predmetu su 30. januara priloženi nalazi srpsko-beloruskog tima veštaka-patologa i od tog trenutka više ništa nije rađeno na tom slučaju. Niko nije ni optužen. Nakon odlaska vojske i policije, sa ostalim državnim institucijama, dislociran je i sud u Prištini. Premešten je u Leskovac, a veća suđenja su održavana u Nišu.
       Pokušavajući da uđe u trag sudskom spisu o "slučaju Račak", NIN je odgovor prvo pokušao da nađe u Opštinskom sudu u Leskovcu. Tamo niko nije bio raspoložen da govori o ovom slučaju, čak nije bilo moguće saznati ni da li se dokumentacija nalazi u njihovom sudu. Ipak, nezvanično smo saznali da prilikom izmeštanja suda dokumentacija o Račku nije poneta. Jedan sudija, koji nije želeo da se predstavi, rekao je da je najbolje da se o Račku raspitamo "u Beogradu".
      
       Pristrasnost
       U Beogradu NIN se obratio Vrhovnom sudu, kao višoj instanci. Predsednica suda Leposava Karamarković je preko svoje sekretarice poručila da nema vremena da razgovara o Račku. Republički javni tužilac Dragomir Nedić takođe nije želeo da daje bilo kakve izjave o ovom slučaju. On je nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja ipak primio telefonski poziv i objasnio da je angažovan na uključivanju naših sudija u UNMIK-ovom sudu u Prištini "što je isto tako veoma važno".
       Okružni sud u Prištini u junu 2001. godine izrekao je kaznu od 15 godina zatvora Srbinu Zoranu Stanojeviću zbog ubistva jednog i pokušaja ubistva dvojice Albanaca u selu Račak 15. januara 1999. godine. Odbrana je uložila žalbu zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. Dva puta su sudija, međunarodni tužilac i odbrana pokušavali da obave uviđaj na licu mesta u Račku, ali su oba puta oterani pod pretnjom automatskim oružjem.
       Nakon presude pravnici UN i Organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel optužili su misiju UN na Kosovu da su i dalje pristrasni u pravosudnom sistemu i da donose "politički motivisane odluke", uprkos tome što su imenovane međunarodne sudije i istražitelji.
       Tvrdili su da je u postupku bilo mnogo proceduralnih nepravilnosti i da su iskazi svedoka u suprotnosti sa njihovim prvobitnim iskazima i dokazima koje su izveli patolozi.
       Jedan pravnik UN upućen u slučaj tvrdio je da su članovi sudskog veća, dvojica međunarodnih i jedan albanski sudija, razmišljali da obustave slučaj zbog nedostatka dokaza, "ali se nisu usudili da to učine". "Stanovnici Račka bi podivljali. Račak je za sve Albance simbol onoga što se događalo tokom rata. Podlegli su pritisku koji je vršen tokom čitavog postupka", rekao je on. Rekonstrukcija događaja je izvedena kasnije, ali bez prisustva optuženog i njegovog advokata, takođe Srbina. Četiri ključna svedoka izmenili su svedočenje na sudu u odnosu na iskaze date pred istražiteljima Haškog tribunala. Dva svedoka su tvrdila da je žrtvama pucano u čelo, dok su patolozi došli do suprotnih zaključaka.
      
       Katarza
       Kritikujući sudski sistem na Kosovu Amnesti internešnel je naveo da se propusti kreću od slučajeva nezakonitih hapšenja pre pokretanja postupka, do kršenja proceduralnih pravila tokom vođenja postupka.
       Povodom situacije u kojoj je evidentno da slučaj Račak u srpskom sudstvu nije završen nego je prepušten Haškom tribunalu i UNMIK-ovom pravosuđu, savetnik predsednika Jugoslavije za ljudska prava Gradimir Nalić kaže da je osnovni problem što srpsko pravosuđe čeka da mu neko drugi završi taj posao.
       "Vlada je odlučila da baci vruće kestenje iz svojih ruku i da neko drugi obavi posao za nas. A mi ćemo se u međuvremenu baviti katarzom. Katarza i pravosuđe su dve stvari: pravosuđe utvrđuje nečiju krivicu ili nevinost, a katarza je psihološki pojam koji se odnosi na lečenje onih članova društva koji nisu krivci. Oni koji su krivi, svoje preispitivanje i katarzu treba da dožive pred sudom i, ukoliko im se krivica dokaže, i u zatvoru", smatra Nalić.
       Verovatno da bismo tada imali manje problema sa Haškim tribunalom i da bi odnosi sa tom institucijom više ličili na saradnju a manje na izručivanje optuženih za ratne zločine.