Pokušala sam da pojasnim javnosti da procenjivanje o tome da li je tragedija u Račku masakr ili ne, ne spada u moju nadležnost i da bi to trebalo prepustiti odgovarajućem sudu, domaćem ili međunarodnom

      U čemu se razlikovao izveštaj vašeg tima koji ste 17. marta podneli predsedavajućem EU i izveštaja srpskog tima patologa?
       - Nisam imala pristup izveštajima autopsija srpskog tima patologa koji je predvodio profesor Dobričanin i stoga ne mogu dati odgovor na to pitanje.
      
       Šta je u analizi žrtava iz Račka neprofesionalno uradio srpski tim patologa i zbog čega je došlo do toga da su članovi srpskog tima u jednom trenutku počeli da omalovažavaju vaš rad. Između ostalog, rekli su da ste vi "samo" zubni patolog.
       - Na konferenciji za štampu 17. marta 1999. godine ja sam izdvojila propuste u istražnom postupku. To su: neovlašćen pristup mestima gde su otkrivene žrtve; nedostatak dokumentacije o mestu zločina pre pomeranja žrtava; nisu korištene pojedinačne kese za leševe i način i vreme uzimanja uzoraka postojanja barutnih čestica.
       Nisam informisana o omalovažavanju mojih profesionalnih kvalifikacija od članova srpskog tima i teško mi je da poverujem da bi oni to uradili. Ako se to zaista dogodilo, mora da ih je namerno zaveo izvor meni nepoznat. Od 1991. godine radim na Odeljenju sudske medicine. Završila sam studije sudske medicine, kasnije i sudske antropologije u SAD. U BiH sam radila 1996. i 1997. godine kao vođa tima. Predsednik sam finskog Udruženja oralnih patologa. Doktorirala sam na molekularnoj biologiji (ukrštanje kolagena). Bila sam mentor petorici studenata koji su radili doktorate iz naslednih bolesti vezivnog tkiva, hemije proteina i epidemiologije. Trenutno sam na Odeljenju sudske medicine šef sudske odontologije i programa identifikacije žrtava katastrofa, uključujući i međunarodne misije. Takođe sam stekla široko iskustvo u primeni različitih naučnih metoda za istraživanje mesta zločina.
      
       Zbog čega je šef Verifikacione misije na Kosovu i Metohiji izjavio da će priznati samo istragu Tribunala za ratne zločine u Hagu?
       - Nisam upoznata ni sa tom izjavom.
      
       U medijima se pojavila vest da ste bili primorani da održite konferenciju za novinare u Prištini i da iznesete zaključke istraživanja vašeg tima. Zbog čega su, po oceni novinara, vaše izjave tada bile veoma konfuzne i zbog čega su se pojavile tvrdnje da je ono što ste rekli vaša "lična procena".
       - Mesto održavanja konferencije odredila je predsedavajuća zemlja EU Nemačka, o sadržaju konferencije diskutovano je sa ambasadorom Kristijanom Polsom u Bonu početkom marta. Pokušala sam da pojasnim javnosti da procenjivanje o tome da li je tragedija u Račku masakr ili ne, ne spada u moju nadležnost i da bi to trebalo prepustiti odgovarajućem sudu, domaćem ili međunarodnom.
       Već u vreme održavanja pres-konferencije bilo je nekih tehničkih pitanja koja sam želela detaljnije da istražim. To je postalo moguće u novembru 1999. godine.
      
       Da li su naknadne istrage lica mesta u novembru 1999. i martu 2000. (poslednja u prisustvu predstavnika Tribunala) obezbedile dodatne dokaze na osnovu kojih su definitivno razjašnjene sve sumnje u "slučaju Račak".
       - Sudski dokazi otkriveni su u blizini Račka u novembru 1999. i u selu u martu 2000. Tim patologa EU obavio je istraživanje oba ova mesta. U martu su predstavnici Tribunala obišli mesto zločina. Svi dokazi su dokumentovani i analizirani. Rezultati tih istraga predati su Tribunalu i Evropska unija nema pristup njima.
      
       Iznošenje podataka o slučaju Račak bilo je dve godine pod embargom EU. U februaru ove godine pojavio se konačni izveštaj tima patologa EU na Kosovu 1998-2000. Šta su zaključci tog izveštaja vezani za Račak: da li je to bio ili nije bio masakr civila?
       - Konačni rezime naših istraživanja na Kosovu 1998-2000. objavljen je početkom februara ove godine. Taj izveštaj vrlo kratko opisuje istraživanje mesta zločina u Račku. Najbolje je da pogledate taj rezime.
      
       Da li ste se pokajali što ste učestvovali u istrazi ovog slučaja?
       - Ja sam u državnoj službi celog života. Kada sam se uključila u "slučaj Račak", samo sam obavljala dužnost državnog službenika i eksperta.
      
       Da li biste izdvojili neki profesionalni ili emotivni trenutak u kome vam je bilo najteže tokom rada na ovom slučaju?
       - Moja prva reakcija na ovo pitanje je "ne". Ne mogu deliti svoja iskustva i osećanja sa javnošću. Kada me je intervjuisao Tim Sebastijan iz Bi-Bi-Sija, predstavio me je rečima: "Moja današnja gošća bila je tamo gde većina nas nikada ne bi poželela da ode. Kako ona živi sa prizorima koje je videla i sećanjima koja ne iščezavaju?". Jednostavno rečeno, moram.
      
       HELEN RANTA,
       šef tima patologa EU