E moja braćo i sestre, videste li koji je prorok vaš Magični? Taman sam se zaigrao želeći da dokažem sveznajućim “ninovcima” da je pravoverno pisanije ubojitije od seosko-ideoloških sedeljki, u narodu poznatijih kao GRAĐANSKI RAT, kad ono eno mog sina kako bulji u pandura pitajući se da li je zdepasti, napištoljeni mrgud došao po njega ili po njegovu razrednu. A to su, čak i moj trinaestogodišnji mališa je ukopčao, samo spolja različite stvari koje istu Silu znače! Vrlo simptomatično! Lov na drogu, malo morgen! Kao da ne znamo da nema jače droge za Srbina od cinkarenja.
       Ako je tako kako antropologija i balkanologija decidirano tvrde, postavlja se jedno “tabu pitanje”: “Šta će im deca kao doušnici?” Hm, biće da su oni što im je posao da iza brda maglu valjaju, ozbiljno pomislili da je vreme da se nešto drugo valja. Dobro, ako ćemo da igramo po ivici opasača - neka bude. Videćemo ko će da visi, a ko omču (od službenog opasača) da priteže. A šta ste mislili? Da ću tek tako dopustiti da mi neka utegnuta zadrigla spodoba traumira dete? I to još u školi, koja je trauma po sebi! Za vaše obaveštenje, Zipomenu Mihajloviću, Ćirić junior je odrastao na filmovima o Biliju Kidu, Džesiju Džejmsu, Kolu Jangeru i Pajku Bišopu , i jedino što vam Magični u ovom trenutku - pre nego se ovde desi opštenarodna tarapana - može poručiti jeste prigodno citiranje Vorena Outsa iz Milijusovog “Dilindžera”: “Ovo je istorijski trenutak u vašem životu. Ne dozvolite da vam bude poslednji.” Da li je vaš podbradak shvatio poentu kukavne pretnje?
       A sada da se vratim mojoj omiljenoj temi. Budući da mi je predsednik Voja, s hrišćanskim veseljem, poslao telegram koji podseća na “amnestiju za amneziju” (čiju amneziju, pitanje je za zaboravljenu budućnost), i budući da mi je Teofil Pančić rekao da sam “definicija politički nekorektnog čoveka” (svedok je Olja Toti, predsednica beogradskog fan kluba “Roma, Arivederči Koma”), to znači da sam oslobođen korišćenja eufemizama tipa “socijalni nemiri”, “ulični neredi”, “regionalna trvenja”, “partijska puškaranja”... GRAĐANSKI RAT - o tome se radi sve ovo vreme, zar ne? To je ono što osamdeset do devedeset posto Srba priželjkuje u svojim nesvesnim glavama i ništa manje svesnim stomacima! Pa zašto onda niko neće da pripremi narod na “ispunjenje njegovih najopsesivnijih snova”? Molim? Je l’ to čujem bat kundaka i zveckanje šaržera? Ne možete da govorite, jer ste već “zagrizli metak”? U redu, opet Magični mora na ruke da pere prljav veš; barem da su gaće, a ono ubalavljene jastučnice i već iskrzana posteljina. Ne mari, misija zove!
       Dobro, dobro, već vas čujem kako nervozno pitate, šta je dobro u tom GRAđANSKOM RATU. Udahnite duboko, vazduh i još ponešto, pa da krenemo u “džigericu tame”. Elem, nije li nepobitan fakat da svi kukamo kako je onog oktobra (za razliku od onog daaaaavnog Oktobra!) izostala “katarza” i da se to ne može drugačije tumačiti nego kao nedostatak hrabrosti da se stvari (i ljudi) isteraju do kraja? Jedan li je Srbin u poslednjih godinu i jače dana zavapio kako je srpski kvarnjački mentalitet operisan od “elementarne pravde” i “ljudske pristojnosti koja se STID zove”? Razmislite o REŠENjU ovog šizofrenog spoja mazohizma i licemerja, razmislite makar na tren - i vizija ČISTILIŠTA začas će vam vaskrsnuti pred očima. Kažem “vaskrsnuti” jer je ta higijensko-trebiteljska vizija, u našem slučaju, posisana još s majčinim mlekom. Kao sveta vodica iz vodokotlića.
       Uostalom, polutansko-raspolućena braćo i sestre, nije li građanski rat najverodostojnija legitimacija naše “građanštine” (čitaj: mnogospominjane, fantomske “građanske tradicije od pre komunista”), ali isto tako i našega junaštva, čojstva, umetničke epike i istorijskog tragizma? Pitajte svog pravoslavnog komesara, ima li višeg izraza srpske sabornosti od želje za puštanjem krvi svom “burazeru i bratiću”, “braletu i baćku”.
       Kvalitetan, nesimulirani (setite se neuspešnog vodvilja iz četrdesetih godina prošlog veka - kakav žanrovski promašaj!), pošteno odrađeni GRAĐANSKI RAT - u savremenim okolnostima pod ovim rubnim, ćoškastim, mnogo puta išutiranim, ali ipak evropskim podnebljem - za srpski sindrom značiće sledeće: nema više seoba i deoba, nema više osvetoljubivog lečenja klasnih kompleksa, niti ideoloških egzibicija patoloških cirkuzanata namenjenih patološkoj publici. Nema više godina raspleta i godina zapleta, godina napinjanja i godina uzdržavanja, godina zatvora i godina proliva. Ama, nema više nikakvih “godina”, niti nostalgičnog odbrojavanja. Bre, podmladiće nas ovo ČUDO! K’o rakija od “ožen-šena”; pio sam to jednom - gadno je ali trezni!
       Pored svega izrečenog, građanski rat u potpunosti ukida, za nas dokazano genocidnu, kategoriju “podobnosti” - jer su svi Srbi “nepodobni za rat” kad pukne sudnji čas, tako da se iz te “mobilizatorske perspektive” može precizno predvideti “pozitivna selekcija naroda bez kadrova”, kao još jedna posledica epohalnog događaja čija neumitnost i “kolektivno-predatorska” suština zahtevaju odgovarajuću PRIPREMU.
       Da, valja se pripremiti za golemu tepačku, što bi rek’o menadžer Džarovski - treba to organizovati tako da se isplati i ovcama koje bleje i ovcama koje se strižu. Pod parolom: “Dozvoljeno dranje al’ ne i klanje”. Je l’da da zvuči u skladu sa Kofijevim govorima koji se takođe rimuju, e da bi se njegova poruka dalje čula? Caka je u tome što Gen-Sek UN-a ne zna kako Musa dere jarca, a mi (Srbi, jakako) smo Kofija već natakli na onu stvar i time istakli visoku kandidaturu za organizovanje “Etničkog Jajaizma”. Scenario tog spektakla i njegova razrada slede u narednoj epizodi. Do tada - kupujte samo ono što se prodaje. Čitaj, uvali dalje i budi spreman da ga primiš.