NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Kako stići do Bosne

Hrvatska je najpre slovenačkim naftnim kompanijama zabranila da cisternama preko njene teritorije transportuju naftu u Bosnu i Hercegovinu. A onda je u čitav spor brzometno uključena i teška diplomatska artiljerija...

      (Beta, specijalno za NIN)
      
       U neobjavljenom naftnom ratu na Balkanu zavladalo je primirje, ali ne i mir. Pošto je Zagreb odlučio da odustane od odluke da Sloveniji, ali i drugim strancima, zabrani da naftu koju izvoze u Bosnu i Hercegovinu transportuju hrvatskim drumovima, bura se stišala. Nezadovoljna što stvari nisu baš iste kao pre, Ljubljana je, međutim, najavila da će pravdu potražiti kod međunarodnih instanci.
       Zabrana prevoza nafte i derivata putevima kroz Hrvatsku, objašnjavana ekološkim razlozima i borbom protiv šverca, bila je na snazi manje od sedam dana. Stupila je na snagu 15. januara u ponoć, a prestala je da važi 21. januara u podne.
       Sve je zapravo počelo 8. januara kada je u Narodnim novinama (hrvatski službeni list) objavljen Pravilnik o drumskom prevozu opasnih materija, koji, kako je navedeno, iz ekoloških razloga dozvoljava tranzit nafte i naftnih derivata preko hrvatske teritorije samo naftovodom, železnicom i morskim ili rečnim putevima. Slovenija, čiji naftaši koriste hrvatske puteve za izvoz nafte u Bosnu i Hercegovinu, našla se pogođenom pre svega zbog toga što o namerama Zagreba nije bila zvanično obaveštena. Dok su zvaničnici optuživali Zagreb da krši pravila lepog ponašanja u međunarodnim odnosima i kvari dobrosusedske odnose, slovenački naftaši i privrednici odluku hrvatske vlade nazvali su protekcionističkom.
      
       Ekološki razlozi
       Po mišljenju slovenačkih naftaša, “Petrola” i “Istrabenca”, iza svega je stajala hrvatska naftna industrija INA, koja, kako oni tvrde, u Bosni i Hercegovini želi da ostvari monopolistički položaj i spreči širenje slovenačkih kompanija na jugoistok Evrope.
       Naftaši su otvoreno optužili Hrvatsku da novim propisom želi da zaštiti kompaniju INA od gubitka bosanskog tržišta, ne birajući sredstva, i zatražili od svoje vlade da smesta preduzme recipročne mere.
       Zagreb se od početka trudio da odluku o zabrani prevoza nafte objasni ekološkim razlozima. Jedan od čelnih ljudi slovenačkog “Petrola” apsurdnom je, međutim, ocenio činjenicu da Hrvatska ne zabranjuje prevoz ekološki opasnih materija svojim firmama, već samo Sloveniji, Austriji, Mađarskoj i drugim snabdevačima bosanskog tržišta naftnim derivatima.
       Slovenci, takođe, tvrde da bi prevoz nafte i naftnih derivata za BiH železnicom, zbog većih troškova i loše železničke infrastrukture, bilo gotovo nemoguće.
       Prema podacima državnog zavoda za statistiku, prošle godine je naftu u BiH izvozilo oko 50 slovenačkih preduzeća. Slovenački izvoz benzina i drugih derivata nafte u BiH vredan je godišnje šest do sedam miliona dolara, a nafta je na 15. mestu slovenačkog izvoza u BiH. Slovenački “Istrabenc”, koji je osnovao svoje preduzeće u Sarajevu, prošle godine je bio drugi najveći snabdevač bosanskog tržišta naftnim derivatima posle zagrebačke kompanije INA.
       Ne manje negodovanje, odluka o zabrani drumskog transporta kroz Hrvatsku izazvala je - i u Bosni i Hercegovini. Iako je železnica od ovakve odluke mogla imati koristi, jer bi se povećao promet, pobunili su se distributeri koju su, takođe, u svemu prepoznali interese INA.
      
       Protivmere
       U protestnim notama, koje su posle donošenja novog propisa usledile iz Sarajeva i Ljubljane od Zagreba je, gotovo jednako oštro, zatraženo da promeni sporne “diskriminatorske i protekcionističke” odredbe, uz pretnju recipročnim merama. U Ljubljani su odlučili da, pre zavođenja kontramera, o svemu obaveste Evropsku uniju, a Ministarstvo saobraćaja zaduženo je da sačini konkretni predlog. U međuvremenu, naftaši su ipak brzo reagovali i dok su njihove cisterne, čekajući šta će biti sa hrvatskom zabranom, još bile parkirane na graničnim prelazima, počeli da šalju naftu u BiH vozovima i brodovima.
       Vlada u Sarajevu odlučila je da odgovori Zagrebu zabranom ulaska hrvatskih cisterni sa naftom u BiH, a protivmere su najavile i Austrija i Mađarska. Poseban problem stvorile su nedoumice u vezi sa tim da li će se zabrana odnositi i na slovenačke prevoznike koji imaju važeće godišnje dozvole hrvatskog ministarstva pomorstva, saobraćaja i veza. Hrvatska je u decembru prošle godine sa Slovenijom razmenila 5 000 takvih dozvola.
       Dozvole će i dalje važiti, objasnili su u Zagrebu, ali za neku drugu robu, a ne naftu. To je izazvalo strah kod hrvatskih autoprevoznika da će im Slovenci uskratiti prolaz kroz zemlju. Hrvati su se takođe uplašili da će Slovenija zabraniti ulazak vozilima bez katalizatora.
       U međuvremenu u Zagrebu se uporno tvrdilo da su posredi ekološki razlozi. Ministar unutrašnjih poslova Šime Lučin objasnio je da su pravila o prevozu opasnih supstanci u drumskom saobraćaju izmenjena “zbog opredeljenja Hrvatske da bude turistička zemlja i da očuva svoju životnu sredinu”. Lučin je u Saboru izneo podatak da se samo u protekle tri godine u saobraćaju u Hrvatskoj dogodilo više od 70 ekoloških incidenata, dodajući da se pokazalo da je na putevima kojima se ne voze cisterne i tegljači, broj nesreća znatno manji. Ministar je još ocenio da su “reakcije na izmene propisa ispolitizovane zbog interesa pojedinih finansijskih grupa”.
      
       Arbitraža
       Šef diplomatije Tonino Picula takođe se pozivao na ekološke razloge, ali je priznao da je zabrana prevoza nafte i naftnih prerađevina hrvatskim putevima izazvala negativne reakcije u susednim zemljama i da su neke od njih pozvale hrvatske ambasadore i otpravnike poslova tražeći dodatna objašnjenja.
       Premijer Ivica Račan više puta je ponovio da su namere njegove vlade bile jačanje borbe protiv kriminala, odnosno šverca naftom i naftnim derivatima i zaštita okoline, što je, ocenio je, možda bilo pogrešno shvaćeno.
       “Ni ta odluka, kao ni mere koje će Hrvatska preduzeti nisu i ne žele da diskriminišu privredu susednih zemalja”, kazao je premijer nagoveštavajući da će Zagreb pod pritiscima iz Slovenije i BiH ublažiti usvojenu zabranu.
       Epilog cele priče glasi: posle nepunih nedelju dana Hrvatska je stavila van snage zabranu prevoza nafte svojim putevima, ali je donela nove propise kojima se predviđa uvođenje posebnih koridora za prolazak cisterni, uz policijsku pratnju. Slovenci su, međutim, i dalje nezadovoljni i tvrde da se time ograničava slobodan tranzit robe i znatno povećavaju troškovi. Pošto je već zatražila arbitražu iz Brisela, Ljubljana je najavila da će spor sa Hrvatskom prijaviti i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a Zagrebu isporučiti račun za štetu koju su pretrpeli slovenački naftaši u proteklih nekoliko dana.
       Ceo slučaj dodatno je zakomplikovala Bosna i Hercegovina, koja je u međuvremenu počela dosledno da sprovodi protivmeru zabrane ulaska u zemlju nafte koja dolazi iz Hrvatske. Obrazloženje je bilo da od Zagreba nisu dobili zvanično obaveštenje, ovoga puta, o povlačenju uredbe o zabrani prevoza nafte koja kroz Hrvatsku putuje za BiH.
      
       SANJA IVAČIĆ
       sa dopisnicima Bete iz Ljubljane, Zagreba i Sarajeva


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu