Naziv: Rečnik marketinga, englesko-srpski
Redaktor: Branko Maričić
Izdavač: “Žarko Arbulj”, Beograd 2001.

      Borislav Buca Mitrović
       Marketing je jedna od magičnih reči tržišne privrede i anglosaksonskog sveta koja je ušla u naše rečnike u proteklih dvadesetak godina. Malo je reči u nas koje su tako i toliko silovane zarad “opsenjivanja prostote” ili zamagljivanja prave delatnosti. Registrovane su stotine “marketing-agencija”, a “marketing-stručnjacima” nije moguće utvrditi ni približan broj. Istovremeno, privreda i šire okruženje u kojem oni deluju nedvosmisleno pokazuju da, nažalost, skoro da nema ni traga od primene tog pojma.
       Pre četrdeset godina Amerikanci, veoma skloni zvučnim složenicama kojima označuju obične stvari, omasovili su pojam marketing-koncept. Suštinski gledano, marketing kao koncept postoji već nekoliko hiljada godina. Jedan od današnjih stručnjaka je cinično napisao da je “najstariji zanat na svetu” zasnovan na marketing-principu: identifikovati potrebu, stvoriti mesto gde se prodavac i kupac mogu sresti, zadovoljiti potrebu i zaraditi na celom poslu. Možda se taj zanat zato održao do danas?!
       U privredi je nešto grublje, a i međusobno zadovoljavanje potreba učesnika je drugačije. Marketing nije prodaja, ali je prodaja deo marketinga. Kako neko reče, prodati znači “učiniti da ljudi požele ono što im nudite”, a marketing je “prodati ljudima ono što žele”.
       Zašto je realno važan i šta se krije iza tog famoznog pojma marketing-koncept? U pitanju je skup međusobno povezanih poslovnih aktivnosti koje, interaktivno delujući, daju zbirni rezultat na tržištu. To su: istraživanje tržišta; planiranje proizvoda; oglašavanje i promocija; politika cena; prodajna politika; distribucija i prodaja; veze s javnošću. Najvažnije jeste to da nije moguće primenjivati samo jednu od komponenti. Naime, moguće je i najčešće se tako i događa, a rezultati su poznati.
       Marketing je koncept koji bi, prilagođen svakoj delatnosti, trebalo i mogu li da primenjuju samostalni preduzetnici, srednja i velika preduzeća, kulturne ustanove, vlade i nevladine organizacije. Poslovni ciljevi su različiti - princip je isti.
       Međutim, ljudska komunikacija nije nikad jednostavna, a često je usložena činjenicom da ne postoji dogovor o simbolima koji su osnov komunikacije. Američko udruženje za marketing je od 1934. do 1988. “sazrevalo” za prvi Rečnik marketinških pojmova sa 500 odrednica. Drugo izdanje, 1995. sadrži već nekoliko hiljada pojmova.
       Pre četiri nedelje Beogradsko izdavačko preduzeće “Žarko Arbulj” izdalo je Rečnik marketinga, englesko-srpski.
       Bio je to, očigledno, veoma veliki posao. Prevedeno je više od 7 000 pojmova iz raznih izvora. Za niz pojmova iz marketinga u srpskom ne postoji odgovarajuća reč, pa je za neke pojmove bila potrebna jedna ili više rečenica objašnjenja. Glavni redaktor, prof. dr Branko Maričić godinama se, predajući studentima ekonomije, bavi marketingom i suočava sa problemom koji je pokušao da reši na radikalan način. Sa tročlanim timom saradnika, maksimalno je uspeo!
       Cepidlački rečeno, priređivači nisu uspeli da izbegnu fonetizaciju engleskih reči čak i u slučajevima kada u srpskom postoje odgovarajući pojmovi (upravljanje umesto menadžment ili TV-oglas umesto spot, itd.). Funkcionalni dijagrami, u prilogu Rečniku, dati su u prevodu bez detaljnijih objašnjenja. Nadajmo se da je to najava Leksikona marketinga koji će prevazići leksički nivo i objasniti marketing-koncept i pojmove dinamički. Naše tržišne prilike su takve da veliki broj potencijalnih korisnika zahteva (bar još nekoliko godina) prizemnija, a time i prihvatljivija objašnjenja.
       Rečnik marketinga, englesko-srpski je izuzetan, reklo bi se, kapitalan poduhvat u privrednom, naučnom, kulturnom i civilizacijskom smislu - na pragu novog ciklusa razvoja zemlje.