U 48. godini postojanja nagrade za roman godine, “Hobo” Zorana Ćirića je ne samo po mišljenju žirija, već i pisaca koji su konkurisali, kao i ranijih dobitnika, zasluženo pobedio

      U slučaju ovogodišnjeg dobitnika sve je bilo van protokola. Na uručenje nagrade Zoran Ćirić je stigao poslednji jer je najpre išao u redakciju NIN-a da bi shvatio kako su svi već odavno u “Aeroklubu”. Pre dve godine je u istim prostorijama bio gubitnik o kome se pričalo. Tada mu je NIN-ova nagrada izmakla, a šuškalo se da bi njegovo “Prisluškivanje” moglo biti iznenađenje. Magični Ćira je tada galamio, tražio piće i negodovao.
       Ovog 17. januara čim se pojavio, glavni i odgovorni urednik NIN-a Stevan Nikšić mu je predao telegram predsednika SRJ Vojislava Koštunice, a Ćirić nije mogao da sakrije iznenađenje kada ga je pročitao: “Pa on je čitao moje ‘Prisluškivanje’?! Al’ će moja mama da se raduje. Ona voli Koštunicu, otac navija za Đinđića i svaki čas se svađaju zbog njih dvojice.”
       I tako je kasnije, kada se popeo na svečanu pozornicu da primi nagradu, zamolio glumca Nebojšu Glogovca da pročita “u čast moje majke, telegram od izvesne osobe”:
       “Magičnom Ćiri, tezgarošu za Renesansne Moravce, kome nije bio potreban Džejmi Šej da od njega napravi pisca i kome ni kompjuter nije ugrozio posedovanje tajne, čestitam Ninovu nagradu s radošću i bez straha da će ga zahvatiti mejnstrim. Nikad Vi, Bogu hvala, nećete biti na pravoj strani ni ostati hladne glave, nikada nećete uhvatiti korak niti ćete naučiti redosled poteza i raspored kockica. Vremena su, kako veli Vaš gazda Mladen, gadna, danas došao mir, sutra ko zna šta će da dođe, pre toga je bio humanizam bez granica kao projekat globalne Industrije zabave, pa ćete, po svemu sudeći, vazda imati spoljni razlog da zapisujete u blokče. Unutrašnji Vam je razlog rođenjem dat.
      
       Vojislav Koštunica
       U Beogradu, 17. januara 2002.”
      
      
       A pre toga, svečanost je otvorio Stevan Nikšić pozdravljajući brojne goste, članove žirija koji su doneli odluku o nagradi dobitnika i predstavnike sponzora NIN-ove nagrade, generalnog direktora JUBANKE AD Beograd Borisava Đokića i vlasnika “Aerokluba” Stanimira Lukića. Zatim su govorili predsednik žirija Svetozar Koljević i dobitnik Zoran Ćirić čija integralna izlaganja objavljujemo na ovim stranicama.
       Među prisutnima bili su Nj.K.V. prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, predsednik Srbije Milan Milutinović, savezni ministar policije Zoran Živković, pomoćnik saveznog ministra inostranih poslova Aleksandra Joksimović, - pisci, glumci, novinari... I kao uvek, radost su sa dobitnikom podelili i njegovi prethodnici, ovog puta Milorad Pavić, Voja Čolanović, Miroslav Josić Višnjić, Milisav Savić, Radoslav Petković, Danilo Nikolić...
       Bilo je zanimljivo čuti kako su kolege pisci govorili o romanu godine. Milorad Grujić iz Novog Sada, čiji se izvrsni roman “Bog Vadraca i Madžara” našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, prokomentarisao je:
       “Mudra odluka žirija. Ćirić je naš Mario Puzo. A svečanost je lepa...”
       “Drago mi je što je Magični Ćira dobio nagradu. On je to i ranije zasluživao. Drago mi je što je nagradu dobio pisac koji ne dolazi iz Beograda i drago mi je što je nagrađena jedna nekonvencionalna i neobična proza. To znači da je NIN-ova nagrada i dalje vrlo živa. Ćirića nisam čuo kad je govorio, pošto ima dosta sveta. Kad sam ja dobio nagradu, nije bilo toliko sveta. To samo vama ide u prilog...”, izjavio je za NIN Milisav Savić.
       Slično je i mišljenje Radoslava Petkovića - takođe jednog od ranijih dobitnika NIN-ove nagrade:
       “Nisam mnogo čitao od ovogodišnje produkcije. Ćirićev roman jesam. Dopao mi se. Podseća me, između ostalog, na jedan film koji sam mnogo voleo, na “Anđelovo srce”, jer ima taj obrt na kraju. To je jedna od najzanimljivijih knjiga proze u poslednje vreme. Kažem, ne mogu sada da govorim o konkurenciji, da procenjujem kako je on stajao u odnosu na neke druge romane koje nisam čitao, ali, u svakom slučaju, po samoj vrednosti ovog romana, ne mislim da je ove godine napravljena greška kao nekih prethodnih godina. I mislim da se NIN-ova nagrada sada malo vraća, posle nekih kriza kojih je imala sa nekim odlukama koje su bile problematične.”
       Žiri je rekao svoje, sada su na redu čitaoci, a niko i ne sumnja da će posle ove nagrade Ćirićeva knjiga biti tražena i s dodatnom pažnjom iščitavana. U “Narodnjoj knjizi” zadovoljno trljaju ruke.
      
       JOVAN JANJIĆ