NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

U senci velikog brata

Sa Ministarstvom odbrane koje nema uticaj na Generalštab i parlamentom koji usvaja samo vojni budžet u celini, bez rasprave o stavkama koje su proglašene vojnom tajnom, Vojska Jugoslavije je daleko od transparentnosti i reformi

      Penzionisanje 41 generala, po spisku koji je napravio načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković a koji još nije objavljen, prošlonedeljna ostavka “iz zdravstvenih razloga” ministra odbrane Slobodana Krapovića koji o penzionisanju svojih saradnika nije konsultovan, prelazak sa armijske na korpusnu organizaciju vojske koja se prikazuje kao velika reforma čiji je Pavković kreator i njegovo svakodnevno polemisanje sa političkim oponentima u medijima, ilustracija su novog vrhunca moći Nebojše Pavkovića.
       On više neće ni formalno sarađivati sa Slobodanom Krapovićem, ministrom odbrane. Hirurg, dugogodišnji načelnik u Kotorskoj bolnici, a pre dolaska u vladu zaposlen u vojnoj bolnici u Meljinama, a koji je tokom svog mandata u široj javnosti ostao zapamćen samo po sukobu sa Vojislavom Šešeljem, podneo je ostavku koja će najverovatnije biti usvojena 29. januara.
       Slobodan Krapović nije želeo da govori opširnije za NIN o eventualnim dubljim motivima za svoju ostavku, ali činjenica da je su četiri vrlo bliska saradnika ministra penzionisana bez konsultacije s njim, uključujući i pomoćnika ministra koji je na to mesto postavljen samo tri dana pre odluke o penzionisanju, izjave samog Pavkovića, portparola Socijalističke narodne partije Dragana Koprivice i naročito načelnika Uprave za odnose sa javnošću Ljubodraga Stojadinovića koji je dva dana pre ministra podneo ostavku, daju dovoljno indicija za ozbiljnu zabrinutost o mogućnosti saradnje Ministarstva odbrane i načelnika Generalštaba.
      
       Reforme
       Ovo tim pre što Krapović nije došao na poslednju sednicu Vrhovnog saveta odbrane 26. decembra kada je procurila vest da je to učino revoltiran zadržavanjem Pavkovića na čelnom mestu i da će dati ostavku.
       Dragan Koprivica je povodom ostavke izjavio da “pozitivan i optimalan tempo promena koje je Krapović inicirao, nije praćen na adekvatan način, zbog čega je nailazio i na otpor u pojedinim strukturama”.
       Pomoćnik ministra odbrane Ljubodrag Stojadinović je svoju ostavku obrazložio željom da izbegne dvojstvo pozicije javnog službenika i političkog komentatora, kao i osećajem uzaludnosti koji ga prati budući da svih ovih meseci nije učinjeno apsolutno ništa da bi se sistem bezbednosti reformisao, uključujući i izostanak strategije nacionalne bezbednosti.
       Stojadinović je na mesto načelnika Uprave za odnose sa javnošću došao jula prošle godine na poziv samog Krapovića koga ranije nije poznavao. U razgovoru za NIN Stojadinović objašnjava da je plan bio da se prate i promovišu reformske ideje, već od početnih planova i projekata, budući da su i on i ministar Krapović smatrali da se i u ovoj oblasti mora igrati po evropskim pravilima. “Konzervativni otpori su, međutim, bili veoma jaki. Generalštab se ponašao prema Ministarstvu kao stariji brat, što ne postoji nigde u Evropi, a naročito ne kao mogućnost da se sa tog nivoa dele političke lekcije. Postalo je jasno da na naše napore nema odgovora u praksi, da u saveznoj vladi nema energije za refomu a da republička ne želi da se angažuje kako bi se razbio postojeći monopol i ostvarili zakonski okviri za parlamentaru kontrolu.”
       Iako je Krapović izbegao bilo kakva javna obrazloženja, general Pavković nije. Negirajući postojanje sukoba Generalštaba i Saveznog ministarstva odbrane, načelnik Generalštaba je potvrdio da problema ima ali da ih treba rešavati na “legalan način, koji će eliminisati nametanje volje pojedinca ili zloupotrebu bilo koga”. Pavković je zapravo optužio “pojedince” za ambicije da se njihove nadležnosti “menjaju i pre donošenja celovitih sistemskih rešenja”. Ne sporeći postojanje inicijative da Generalštab bude potčinjen saveznoj vladi, odnosno Ministarstvu odbrane, on je to stavio u kontekst nepostojanja niza osnovnih dokumenata i nerešenog ustavno-pravnog statusa države. U prevodu: načekaće se svi oni koji bi hteli da kontrolišu Generalštab a nisu predsednik SRJ Vojislav Koštunica.
       Ostanak čak ojačanog Pavkovića na mestu načelnika Generalštaba znači ne samo opredeljenje predsednika Koštunice za redukovani pristup reformi vojske, već i određene spoljnopolitičke konsekvence.
      
       Partnerstvo
       Nezvanično nagoveštavana za januar kao moguća prva poseta generalnog sekretara NATO-a Džordža Robertsona Beogradu, odložena je tako na neodređeno vreme, jer do nje neće doći dok je na čelu VJ Pavković. Iako spomenuto u inauguralnom govoru saveznog premijera Dragiše Pešića sredinom prošle godine, više puta pominjano u govorima ministra inostranih poslova Gorana Svilanovića kao planirano za ovu godinu i jasno naglašeno u istupima potpredsednika Vlade Srbije Nebojše Čovića, pristupanje Partnerstvu za mir sada se postavlja u neodređen vremenski kontekst.
       Na seminaru o Partnerstvu održanom uz prisustvo visokih gostiju iz NATO-a krajem prošle nedelje u Beogradu, spoljnopolitički savetnik predsednika Koštunice Predrag Simić je kao najvažniji cilj spoljne politike SRJ za ovu godinu naveo ulazak u Savet Evrope, dok je pristupanje Partnerstvu ocenjeno kao neprioritetno. Simić je Partnerstvo doveo u vezu sa potpisivanjem Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji sa EU, o čemu zvanični razgovori još nisu formalno ni počeli.
       Osnovni uslovi za pristupanje Partnerstvu su transparentnost i civilna kontrola vojske, posebno parlamentrana kontrola vojnog budžeta i započete reforme snaga bezbednosti. Posebni uslovi kada je reč o SRJ, podrazumevaju saradnju sa Haškim tribunalom, prestanak finansiranja Vojske Republike Srpske i smenu najistaknutijih kadrova, počevši sa generalom Pavkovićem.
       Finansiranje Vojske Republike Srpske trebalo bi da je ove godine obustavljeno, ali saradnja sa Tribunalom, poznato je, veoma slabo napreduje. Sa Generalštabom direktno podređenom jedino predsedniku SRJ, Ministarstvom odbrane koje nema uticaj na Generalštab, pod čijom su nadležnošću čak vojno zdravstvo i obrazovanje, raspodela stanova i najveći deo logistike, i parlamentom koji usvaja samo vojni budžet u celini, bez rasprave o stavkama koje su proglašene vojnom tajnom, Vojska Jugoslavije je daleko od transparentnosti i reformi.
      
       Igra
       Na to skreće pažnju samo nekoliko nevladinih organizacija i manjih stranaka u okviru DOS-a. Partner DOS-a u saveznoj vladi, crnogorski SNP, i sam dugotrajni Miloševićev saveznik, u svojoj borbi protiv koncepta nezavisne Crne Gore koju propagira predsednik Milo Đukanović, očigledno ne želi da problematizuje položaj Vojske Jugoslavije, čak ni kada postoji nezadovoljstvo zbog penzionisanja priličnog broja generala iz Crne Gore. Iz redova njihovih partnera u koaliciji Zajedno za Jugoslaviju NIN-u je rečeno da nije bilo nikakve rasprave o vojsci, pa ni o ostavci, a kako je mesto ministra odbrane unapred predviđeno za SNP, nije bilo potrebe da se drugi uključuju u kadrovska rešenja. Novi ministar tako će biti Velimir Radojević, ministar bez portfelja u vladi Zorana Žižića, prethodno predsednik opštine Bijelo Polje i agronom po struci. Treba očekivati da će mu biti potrebno izvesno vreme da se adaptira na funkciju, što praktično može značiti još slabiju kontrolu Pavkovića i Generalštaba od strane nadležnog ministarstva.
       Milu Đukanoviću, članu Vrhovnog saveta odbrane koji pod rukovodstvom Koštunice formalno donosi najvažnije odluke vezane za VJ, odgovara nereformisana vojska i ostajanje Pavkovića na čelu Generalštaba jer time pokazuje kontinuitet sa Miloševićevom politikom u Beogradu.
       Premijer Srbije Zoran Đinđić drži se po strani kada je reč o VJ, iako ga eksperti poput Miroslava Hadžića, predsednika Centra za civilno-vojne odnose, javno opominju na neophodnost da se Srbija uključi u raspravu o budućnosti vojske, ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog novca koji poreski obveznici u nju ulažu.
       Iako zaokupljeni rešavanjem pitanja odnosa u federaciji i autonomije Vojvodine, vodeći političari najverovatnije neće moći da izbegnu skoru raspravu ovim temama.
       East-Njest Institute, isti onaj koji je početkom prošle godine Vojislava Koštunicu proglasio državnikom godine i organizovao mu putovanje u SAD, uručio mu je sredinom prošlog meseca obiman materijal sa preporukama za reformu čitavog sektora bezbednosti, načinjen u saradnji sa ženevskim Centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga. Iduće nedelje, stručnjaci ovih institucija ponovo će doći u Beograd da čuju kako je njihov rad primljen.
       U zaključcima njihovog dokumenta u koji je ovaj novinar imao uvid, naglašava se da reforma armije ne može biti pripremljena od strane vojske, već vođena od strane civilnog, političkog vođstva, što je upravo suprotno stanovištu Koštunice i Pavkovića. Vojska ne treba da bude potpuno isključena, ali bilo bi iracionalno očekivati da će vojni komandanti, obrazovani u drugom sistemu, biti otvoreni za radikalne reforme. Redukcije se ne mogu poistovećivati sa reformom, još jedna je važna preporuka inostranih eksperata koja se vojnom vrhu neće svideti.
       Materijal je, inače, osim predsedniku Koštunici, uručen i predstavnicima savezne i republičke vlade zaduženim za oblasti na koje se planirane reforme odnose, ali ne i predstavniku Generalštaba, što je takođe indikacija kako se uloga vojnog vrha sagledava spolja.
       Postoji mogućnost da raspravu o vojsci, a posebno o Partnerstvu za mir, otvori opozicija. Možda se već iduće nedelje na dnevnom redu Savezne skupštine nađe interpelacija SPS-a povodom premijerove prošlogodišnje najave pristupanju Partnerstvu za mir. To bi bila prilika da se i poslanici i vlada konačno izjasne o tome.
       Savezna vlada je od domaćih eksperata naručila analizu dobrih i loših strana pristupanja Partnerstvu, koja joj je dostavljena još u aprilu. Vlada, međutim, do danas o tome nije raspravljala, a inicijativa pojedinaca iz Ministarstva da materijal inoviraju i nastave sa pripremama dokumentacije kako bi bila spremna odmah po donošenju vladine odluke o zahtevu za prijem u Partnerstvo, odbijena je s objašnjenjem da se ništa dalje ne može raditi dok vlada ne donese odluku.
      
       Iznenađenje
       S obzirom na javno izraženo negodovanje povodom iznenadnog i prevremenog penzionisanja grupe lekara sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu, prošlonedeljne odluke Saveznog ustavnog suda da oceni neustavnim Pravilnik o rešavanju stambenih pitanja u SMO i VJ od 2000. godine, izostanak generala Pavkovića kao svedoka u procesu protiv bivšeg generalnog sekretara Vlade Srbije Živke-Cice Knežević i bivšeg ministra finansija Borislava Milačića zbog zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja službene isprave, kao i aktuelni veliki proces zbog zloupotrebe pred Vojnim sudom, Vojska Jugoslavije svakako će biti u fokusu narednih dana.
       Za sada je samo jedna mala pobeda civila, i to direktno građana, izvojevana povodom smanjenja vojnog roka koji se ne služi pod oružjem. Kako su izmene i dopune zakona koje se odnose na promenu dužine vojnog roka usvojene u dva savezna veća u različitim tekstovima, prošlonedeljno usaglašavanje je lobiranjem preko Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava završeno tako što je zajednički usvojena verzija po kojoj će rok za one koji ne žele da nose oružje biti 13 a ne 18 meseci. Prema nezvaničnim informacijama, vrh Vojske Jugoslavije bio je veoma iznenađen što o tome nije konsultovan.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu