Više od 1 900 tarifa
       Nemačka
      
       Od aprila 1998. tržište snabdevanja energijom je, u skladu sa novim propisima Evropske unije, liberalizovano. Trenutno nemačkim potrošačima struju nudi 458 firmi. Postoji 1 930 različitih tarifnih varijanti.
       Cene struje se kreću od 12,5 do 15 centi po kilovat-času. Ponuda većine firmi je takva da se struja plaća dvomesečno, i to paušal u skladu sa prosečnom potrošnjom. Na kraju godine se pravi obračun na osnovu prave potrošnje. Tada potrošač mora ili da doplati, ako je trošio više, ili da mu se vrati ukoliko je stvarna potrošnja bila manja od paušala koji je plaćao.
       U cenu koju plaća potrošač uključeni su, pored cene kilovat-časa, i troškovi održavanja mreže i strujomera. Primera radi, četvoročlana porodica čija godišnja potrošnja iznosi oko 3 800 kilovat-časova, plaća mesečno, u zavisnosti od firme za koju se odluči, između 39,70 i 43,30 maraka.
       Nešto je skuplja (41,90 do 53,90) ekostruja, ona koja se dobija iz obnovljivih izvora energije - biomase, vetra, sunca ili vode.
       Najjeftinije tarife su kod onih firmi koje nude struju iz nuklearnih elektrana.
       Kod većine firmi postoji dnevna i noćna tarifa. Dnevna tarifa važi radnim danom od 6 do 23 časa, subotom od ponoći do 13 časova i nedeljom i praznikom od 6 do 24 časa. Ostatak vremena računa se po povoljnijoj, noćnoj tarifi.
       U cenu struje je u svakom slučaju uključen i ekološki porez. Reč je o sumi od 1,79 cente po kilovat-času. Ekološki porez uvela je pretprošle godine vlada sa ciljem da podstakne korišćenje obnovljivih izvora energije i doprinese smanjenju zagađenja okoline.
      
       SNEŽANA BOGAVAC
       (Beta)
      
       Nema frke
       Slovenija
      
       U Sloveniji cena struje i način plaćanja nisu do sada izazivali tenzije među građanima niti probleme elektroprivredi. Cena KW sata električne energije za domaćinstvo iznosi oko 18 pfeniga, a tzv. jeftine struje oko 11 pfeniga. Na tu cenu država još zaračunava 19 odsto poreza na dodanu vrednost (DDV).
       Prosečno domaćinstvo mesečno izdvoji za troškove električne energije oko 80 do 100 maraka, a ona domaćinstva koja električnu energiju troše i za grejanje, od 150 do 180 maraka mesečno.
       Isključenja zbog neplaćanja nisu česta pojava, a nestašica električne energije, izuzev u slučaju kvarova, za Slovence su nepoznanica. Slovenija je solidan proizvođač električne energije, a velikim potrošačima je omogućena kupovina energije u inostranstvu.
       Trgovinski debelans sa Bosnom i Hercegovinom Slovenija je poslednjih godina ublažavala upravo kupovinom njene električne energije. U zemlji u kojoj je nacionalni dohodak po stanovniku oko 12 hiljada dolara, a prosečna plata oko 13 000 maraka, mesečne uplatnice za struju koje šalje elektroprivreda, ne predstavljaju glavobolju broj jedan.
      
       Aleksadar Mlač
       (Beta)
      
       Rok naplate osam dana
       Bosna i Hercegovina
      
       Cena jednog kilovat-sata utrošene električne energije u Federaciji BiH iznosi 0,15 pfeniga po “jeftinoj tarifi” (od 22 do 7 sati), odnosno 0,17 pfeniga za korišćenje struje u dnevnom “skupom” terminu.
       Za brojila koja nemaju mogućnost merenja i razvrstavanja ove dve tarife, određena je cena “srednje tarife”, koja iznosi 0,12 pfeniga bez obzira na to u kojem periodu se koristi električna energija.
       Prosečno četvoročlano domaćinstvo za električnu energiju mesečno izdvaja od 50-70 konvertibilnih maraka (KM).
       Uz račun za struju, svako domaćinstvo mesečno mora da plati dodatnih šest KM za plaćanje RTV pretplate federalnoj RTV. Taj zakon, zbog kojeg su negodovali građani Federacije BiH, donesen je 1999. godine.
       Plaćanje električne energije mora se obaviti u roku od osam dana od prijema računa, inače sledi isključenje. Za ponovno uključenje struje domaćinstvo mora da plati 25 KM.
      
       MERIMA SIJARIĆ
       (Beta)