NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Iz novinarskog života

Dobre domaće televizijske serije se mogu snimati i sa malo novca; kaže Dragomir-Gale Janković, scenarista niskobudžetne televizijske serije pod radnim naslovom "Panorama" koja se ovih dana snima u redakciji "Večernjih novosti"

      Ko se još seća "Starih dobrih vremena"? Bila je to kultna televizijska serija početkom devedesetih godina, kada se stara "Juga" raspadala, a Dragomir-Gale Janković nas kroz muzičke numere i inserte iz "Filmskih novosti" podsećao "kako nas već sutra čeka lepa budućnost". Lepa i srećna budućnost stigla je negde drugde, a Dragomir-Gale Janković, novinar Radio Beograda, već uveliko radi tekst za petnaestu epizodu domaće TV serije čiji je radni naslov "Panorama". U produkciji privatne kuće "Tri D video" već je snimljeno pet epizoda nove domaće televizijske serije, sobnog tipa, koja za mesec-dva treba da se pojavi na jednoj od domaćih televizijskih stanica. Čitava radnja odvija se u jednoj prostoriji, a to je redakcija lista "Panorama". Za "kulise" pozajmljena je redakcija "Večernjih novosti" na trećem spratu "Borbine" kuće, od pet sati po podne.
       - Ideju za ovakvu vrstu jeftine, a efektne humorističke serije već pet godina sam nudio televizijskim urednicima, dok nisam shvatio da se njima mnogo više isplati da kupuju slične američke, engleske ili latinoameričke serije, ili da u domaćoj produkciji snimaju glomazne serijale, sa skupim enterijerima i eksterijerima, jer se na taj način "ugrađuju". Srećom, došao sam u kontakt sa privatnom produkcijom "Tri D video" i oni su odmah ukapirali o čemu se radi i eto serija se već uveliko radi - kaže za NIN Dragomir-Gale Janković.
       A o čemu se zapravo u seriji radi?
       - Serija prati život jedne redakcije, u ovom slučaju ta redakcija se zove "Panorama", a u stvari, to je svakodnevni redakcijski život. Reč je o uobičajenim odnosima između urednika, novinara, redakcijskog kurira, saradnika, o vlasničkoj tranziciji, traženju mesta u sveopštoj trci za ekskluzivnom vešću. Pošao sam od toga da svaka epizoda bude priča za sebe, poput nekadašnjeg "Pozorišta u kući", da TV gledalac ne mora da se nervira kad se priča prekine baš u najzanimljivijem trenutku, pa mora da čeka nedelju dana da vidi šta se zbilo dalje. To što sam odabrao baš redakcijski život, učinilo mi se kao najlakši način da jednostavno saopštim neke stvari koje se inače svima dešavaju.
       Znači, reč je o ličnim iskustvima i uspomenama jednog novinara pretočenim u televizijsku seriju?
       - Lična iskustva i uspomene na neko vreme su jedan veliki lenger i to čoveka vezuje. Kod mene je reč o unutrašnjoj potrebi da nešto na ovakav način saopštim, radi sopstvene, intimne nege. Pokazalo se da u tome nisam usamljen. Reditelj, glumačka ekipa i producent su to na isti način shvatili i eto posao ide kao podmazan.
       Šta to konkretno znači "kao podmazan"?
       - To znači da mi savršeno funkcionišemo tokom snimanja. Glumci već posle prvog čitanja govore tekst kao da su ga sami pisali, reditelj je tu da sve nas izorganizuje i da uobliči, producent, pošto je zadovoljan čitavim poslom, obezbeđuje sve neophodne uslove da se serija snima kako treba. Uključujući i redovne isplate honorara.
       Kome je upućena ovakva vrsta televizijskog materijala?
       - Ovih desetak i nešto više godina i sam sam bio prinuđen da kroz ovakvu vrstu TV produkcije, nažalost, strane proizvodnje, sebi tražim neki lek od surove stvarnosti. Iz tih razloga učinilo mi se da i ja mogu da drugima posredstvom TV ekrana ponudim bensendin, aspirin, antibiotik... Važno je puniti pluća vazduhom, a to se najbolje i najlakše čini kroz smeh, onaj narodski, prostodušan. Naravno, nisam bio u stanju da to sam izvedem, nego mi je u tome najviše pomogao reditelj Andrija Đukić. Vredi li podsećati da je to sin Radivoja-Lole Đukića, maga domaćih humorističkih serijala iz "starih dobrih vremena".
       A glumačka ekipa?
       - Imam utisak kao da je svako od njih dobio uloge koje su im unapred bile predodređene. Vlastimir-Đuza Stojiljković, Vlasta Radovanović, Goran Sultanović, Dara Džokić, Anita Mančić, Sandra Aleksić i do sada nedovoljno iskazani Milan Milosavljević su dovoljna garancija za gledanost buduće serije.
       I konačno, gde će to i kada moći da se vidi?
       - To je jedino pitanje na koje u ovom trenutku ne može da se da precizan odgovor. Prvi put se pojavio jedan paradoks. O seriji koja se još snima, otima se nekoliko domaćih televizijskih stanica. Firma "Tri D video" je ta koja će odlučiti. Jedno je sigurno; dobre domaće serije se mogu snimiti i sa malo novca. Jedino će kratkih rukava ostati oni koji su se do sada "ugrađivali".
      
       LjUBIŠA POPOVIĆ
      
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu