Nikakvo čudo neće biti ako se optužitelji iz Anketnog odbora Savezne skupštine i sami nađu pred sudom - zbog klevete

      Nisu se Vojislav Šešelj šef Srpske radikalne stranke i njegove kolege iz Anketnog odbora jugoslovenskog parlamenta, osnovanog da istraži ubistvo saveznog ministra vojnog Pavla Bulatovića, ogrešili samo o moralna i pokoje zakonsko pravilo kada su za to ubistvo javno optužili Ivana Delića iz Budve; prekršili su time, reklo bi se, i onaj zakon fizike koji kaže da se ne može biti na dva mesta istovremeno, jer prozvani je Delić tog 7. februara 2000. i svih prethodnih i sledećih dana, kako će ispričati za NIN, bio u Budvi, za šta mu je svedok "čitav grad". A Pavle Bulatović ubijen je u Beogradu, u restoranu "Rad".
       Da progovori za NIN Ivan Delić pristao je bez ikakvih problema - "Pitajte šta hoćete", rekao je čim smo ga kontaktirali - a jedini uslov bio je da nema fotografisanja. Zbog toga, najpre da ga opišemo: prosečne visine i izgleda, obično-boljestojeće obučen, nije ošišan do glave, ne nosi crnu kožnu jaknu ili zlatne lance i ne vozi preskupi auto sa zatamnjenim staklima, što bi se očekivalo od nekoga ko je ubio ministra odbrane "po narudžbi, profesionalno i uz veliku novčanu nadoknadu", kako su parlamentarnim istražiteljima kazale "sve indicije" do kojih su došli posle četiri sednice.
      
       Sistematizacija
       Posle te četiri sednice i saslušavanja 27 ljudi, krajem prošle nedelje anketni odbori oba veća saveznog parlamenta, tačnije njihovi izvestioci Vojislav Šešelj i Igor Mirović - obojica iz Srpske radikalne stranke - objavili su u svom izveštaju (koji, uzgred, nije još ni stavljen pred Skupštinu na razmatranje) da je "veoma osnovana sumnja da je neposredni izvršilac ubistva Pavla Bulatovića poznati kriminalac Ivan Delić, koji najčešće boravi u Budvi, Herceg-Novom ili Podgorici, a već je bio predmet operativne policijske obrade zbog sumnje da je direktno umešan u neke ranije slučajeve likvidacije u beogradskom kriminalnom podzemlju".
       "Njegovo ime je prvi put pomenuto na zajedničkoj sednici anketnih odbora 20. decembra 2001. godine. Prema pouzdanim podacima koje smo dobili od vojne Službe bezbednosti, nekoliko dana posle naše sednice Ivan Delić je došao u Beograd i odatle nesmetano pobegao u Švajcarsku. MUP Srbije ni na koji način nije reagovao, a njegovi najviši funkcioneri tvrde da o tome ništa nisu znali", stoji u ovom izveštaju, u kome se takođe tvrdi i da je Delićev "trenutno najbolji prijatelj vodeći kriminalac crnogorskog podzemlja Branko Mićunović", dok je on u prisnim odnosima i sa "poznatim beogradskim kriminalcima Vojom Raičevićem i Andrijom Draškovićem".
       Da ne bi izgledala totalno neupućena, i ovdašnja policija saopštila je da "ima izvesnih informacija o Ivanu Deliću" i da se "one još sistematizuju". Taj i takav, toliko tražen Ivan Delić dočekao nas je, dakle, u Budvi sam i bez obezbeđenja, bez pretresa ili legitimisanja, a o koliko je okorelom kriminalcu reč, nagovestio je već i poslovično dobro obavešten taksista s podgoričkog aerodroma: "Ma, čisto ja sumnjam u to što su rekli. Mala ti je Crna Gora, i čulo bi se, dosad, za tog Delića, sigurno."
      
       Grad svedok
       "Sećam se tog dana, jer je bio značajan", priča Ivan Delić. "S društvom sam igrao fudbal kao i svakog drugog dana zimi, a uveče sam otišao u očev restoran. Bilo je tu bar tridesetak osoba - poslovni ljudi iz građevinskih firmi iz Beograda, Kruševca..., muzičari, drugi gosti - i tada je i javljeno da je ubijen Pavle Bulatović. Mi smo to komentarisali, a kasnije te večeri bio sam i na bilijaru sa drugarima. Šta da vam kažem, Budva je mala, pogotovo zimi, i praktično mi je svedok čitav grad."
       Kaže Delić i da od tada, pa sve do objavljivanja izveštaja anketnih odbora, nije ni na koji način bio povezivan s ubistvom ministra odbrane, niti je imao "ikakvih kontakata s policijom, vojskom ili sudovima", a slično stvari stoje i kada je reč o njegovoj kriminalnoj prošlosti: "Nikada nisam ni privođen ni saslušavan bilo kojim povodom. Nemam čak ni kazne za saobraćajni prekršaj." "Ali, šta mi sve to sada vredi, kad me svi gledaju drugačije i svima treba da objašnjavam. Tragikomično je ovo što se dešava", nastavlja, i napominje da je, kada je njegovo ime objavljeno, otišao u policiju u Budvi i dao izjavu; sada, dok govori za NIN, pored njega prolazi policijski automobil, policajac pritiska sirenu i maše mu u znak pozdrava; nailaze i njegovi poznanici, sprdaju se s "veoma osnovanim sumnjama" anketnih odbora, uz karakterističan komentar, "kad sam video - Ivan Delić, prvo sam pomislio, je l' ima još koji u Budvi".
       Nema, to je taj koji, kako tvrdi, u Beogradu nije bio od 1996. godine, otkad je završio Fakultet za fizičku kulturu. Negira Delić i ostale nalaze koje je Šešelj predočio javnosti: "Nikad u životu nisam bio u Švajcarskoj. Svugde sam bio, ali tamo baš - nikad. Nisam bio ni u Švedskoj, ako im je to slično, pa su permutovali. Sve vreme sam u Budvi i nije tačno to što tvrde da sam bežao. Nikuda nisam odlazio."
      
       De-pe-esovac
       I pored svih demantija, Deliću je jasno da mu to što je na slobodi neće biti dovoljno da se potpuno "opere", a ono što mu je najteže da objasni jeste, otkuda uopšte baš njegovo ime u čitavoj priči oko ubistva Pavla Bulatovića. Ono što ne spori, jeste poznanstvo (daleko od bliskosti, podvlači) s Brankom Mićunovićem, Vojom Raičevićem i pokojnim Darkom Raspopovićem Belim ("Znam ih kao što ih zna i hiljadu drugih. Neću valjda zbog toga da se pravdam", kaže), dok Andriju Draškovića nikad nije ni upoznao; a što se spornog pitanja tiče, zašto je baš on prozvan, kaže, moguće je da mu je to "neko odavde" podmetnuo - "Sigurno je to neko spletkarenje odavde", - jer su i on njegova porodica poznati članovi i simpatizeri de-pe-esa. Ipak, dodaje, ko je to mogao da mu podmetne "ne znam", ali i "tu sam za sve istrage i spreman sam na sve da odgovorim". "Mene sada interesuje ko će za ovo da odgovara? Kome ja sad da se žalim?" pita (se) na kraju Ivan Delić i najavljuje: "Tužiću Šešelja; šta ću drugo, normalno, moram da ih tužim."
       Što se pak njega samog tiče, pošto ni na anketnim odborima ni na NIN-u nije da presuđuju ko je kriv a ko nevin, nadležni državni organi su tu, pa neka provere (ako to već nisu i učinili) i optužbe i njihova negiranja; ono što sigurno ne bi trebalo da bude problem jeste da se ustanovi da li Delić govori istinu kada kaže da nije odlazio iz zemlje i da dosad nije imao problema sa policijom, posle čega će valjda i sve drugo u njegovom slučaju postati jasnije.
       A Šešelj? Šešelj, osokoljen radom Anketnog odbora saveznog parlamenta, preporučio se u utorak i crnogorskom, za članstvo u Komisiji za ispitivanje istinitosti navoda iz hrvatskog "Nacionala", "pa će rad biti jednako efikasan kao i u Beogradu", ali i za specijalnog državnog tužioca Crne Gore "i sav ću kriminal da istražim. Za dva meseca sve bih istražio". Dogodi li se to kojim čudom, a pod uslovom da se njegove najnovije optužbe pokažu istinitim koliko i one o "top secret" dokumentima CIA skinutim sa Interneta, Janku, Marku, Žiki, Miki, Peri i Lazi najbolje će biti da uzmu advokata i pred sudom dokažu svoju eventualnu nevinost. I tako do beskraja, dok se i kod nas ne ukapira da je krivica ono što zapravo treba da se dokazuje.
      
       NIKOLA VRZIĆ