("U senci velikog brata", NIN br. 2665)

      Utisak je da je autor teksta do objavljenih podataka došao površnim posmatranjem i analizom događaja, jer kako drugačije tumačiti neistiniti podatak da je "izvršeno penzionisanje 42 generala" kada je ukazom predsednika SRJ prestala profesionalna vojna služba 21 generalu - admiralu. Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije nije napravio spisak "za penzionisanje" generala jer to nije u njegovoj nadležnosti. Predsednik Savezne Republike Jugoslavije, u čijoj je isključivoj nadležnosti regulisanje stanja u službi (unapređenje generala-admirala), postavljenje i prestanak profesionalne vojne službe, u skladu je sa odlukom Vrhovnog saveta odbrane, ukazom penzionisao te generale (odredba člana 136. Ustava SRJ i član 151. Zakona o Vojsci Jugoslavije).
       Na predlog nadležne organizacijske jedinice Generalštaba Vojske Jugoslavije, Vrhovni savet odbrane je doneo akt kojim je utvrdio kriterijume o broju formacijskih mesta koja se popunjavaju generalima. Sednici Saveta prisustvovali su predsednik vlade i načelnik Generalštaba VJ - po pozivu, a ministar odbrane je, zbog lošeg zdravstvenog stanja, izostao.
       Pored ove, na poslednjoj sednici Vrhovnog saveta odbrane, doneta je i odluka o reorganizaciji VJ - prelazak sa armijske na korpusnu organizaciju. Takav predlog od strane Generalštaba Vojske Jugoslavije egzistira već nekoliko godina, što inače spada u delokrug njegove nadležnosti.
       Konstatacija da načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije svakodnevno polemiše sa političkim oponentima u medijima je besmislena jer je opštepoznata činjenica da je on profesionalni vojnik a ne političar, pa prema tome ne može imati političke oponente.
       Prestanak profesionalne službe generalima, saradnika ministra u ostavci, gospodina Krapovića, u isključivoj je nadležnosti, kao što je već navedeno, predsednika Republike, a dolepotpisani autor sebi daje za pravo da posebno prokomentariše "penzionisanje" jednog generala, s obzirom da je sa tim slučajem upoznat. Naime, taj general je, dolaskom gospodina Krapovića na mesto ministra odbrane, vršio funkciju njegovog pomoćnika, ali nije postojao ukaz o njegovom postavljenju i unapređenju u čin general-majora. Ovaj slučaj nije u direktnoj vezi sa Generalštabom Vojske Jugoslavije, već se može shvatiti kao neažurnost nadležnih službi u Saveznom ministarstvu za odbranu. One su kasno pokrenule postupak usklađivanja pravno-formalne situacije, tako da je ukaz potpisan nekoliko dana pre prestanka profesionalne vojne službe imenovanog, pa je krajnje nekorektno ovaj postupak pripisivati Generalštabu VJ.
       Sadašnjom reorganizacijom Vojske Jugoslavije, koja je u toku, postiže se efikasnost u komandovanju, a time i približavanje našeg sistema odbrane sistemima koji postoje u razvijenim zemljama sveta. Ovim se stvaraju organizacioni i kadrovski preduslovi za ulazak naše zemlje u "Partnerstvo za mir", dok ostale pretpostavke (pravne i političke) podrazumevaju odluku najviših državnih organa. Generalštab Vojske Jugoslavije izražava spremnost da ispuni sve zahteve i uslove koji mu budu postavljeni tom odlukom, pa je neosnovana tvrdnja tekstopisca da su "osnovni uslovi za pristupanje Partnerstvu transparentnost i civilna kontrola Vojske...".
       Ostavku pomoćnika saveznog ministra za odbranu Ljubodraga Stojadinovića, koju je on obrazložio, ne želimo posebno da komentarišemo, jer bi na taj način analizirali razloge takve njegove odluke, što nam nije cilj. Ali, ovom prilikom samo ističemo da to formacijsko mesto podrazumeva težišno obavezu informisanja javnosti, a ne o organizacijsko-formacijskim promenama i reformama Vojske.
       Sistem civilne kontrole Vojske Jugoslavije u našem pravnom sistemu je moguć, ako se poznaje i ostvaruje se, ako se zna kako, i to kako kroz institucionalne, tako i preko vaninstitucionalnih oblika. Institucionalna civilna kontrola ustanovljena je pozitivnim propisima, pre svega Ustavom SRJ i saveznim zakonima. Ona se vrši preko državnih institucija i organa: preko Savezne skupštine, kao nosioca zakonodavne funkcije, predsednika Savezne Republike Jugoslavije, koji je ujedno i predsednik Vrhovnog saveta odbrane, Savezne vlade, Saveznog ministarstva za odbranu i Odbora za odbranu i bezbednosti u oba veća Savezne skupštine. Vaninstitucionalna civilna kontrola vrši se preko pojedinaca, predstavnika pojedinih grupa i nevladinih organizacija, medija i sl. Sve ovo je poznato ili je moralo biti poznato autoru citiranog naslova.
       Budžet odbrane SRJ, u koji spada i deo vojnog budžeta usvaja, kako je to, uostalom, i navedeno u ovom aktuelnom tekstu, parlament (Savezna skupština), a stavke tog budžeta ne proglašava vojnom tajnom Vojska Jugoslavije, već Savezno ministarstvo za odbranu i vlada, što je propisano Pravilnikom o kriterijumima za utvrđivanje podataka o Vojsci Jugoslavije, koji predstavljaju vojnu tajnu, stepen vojne tajne i mere za njihovu zaštitu, koji je propisao predsednik SRJ.
       Generalštab Vojske Jugoslavije ima mišljenje i stav prema globalizaciji odnosa u svetu. Smatramo da su se veliki svetski procesi, u određenoj meri, reflektovali na sve sfere života u našoj zemlji, dajući poseban impuls demokratizaciji i prihvatanju zapadnog modela društvene i državne organizacije. U okviru tog trenda, koji podrazumeva i prilagođavanje domaćeg pravnog i političkog sistema, sistemu Evropske unije, značajno mesto pripada uvođenju civilne kontrole oružanih snaga, što pripadnici Vojske nikada nisu osporavali.
       Neosnovana je tvrdnja autora da "postoji nezadovoljstvo zbog penzionisanja priličnog broja generala iz Crne Gore". Svim generalima kojima je Ukazom predsednika SRJ prestala profesionalna vojna služba, uključujući i "generale iz Crne Gore", profesionalna vojna služba je prestala u skladu sa Zakonom o Vojsci Jugoslavije. Posebno napominjemo da su "četiri" crnogorska generala ostvarila penziju, da su stambeno obezbeđeni i da imaju stanove u Beogradu. Dakle, posle prestanka službe nisu se vratili u Crnu Goru, nego su ostali na teritoriji Republike Srbije.
       East-Njest Institute - materijal sa preporukama za reformu čitavog Sektora bezbednosti je, po shvatanju Generalštaba Vojske Jugoslavije, uručen nadležnoj instituciji - predsedniku Savezne Republike Jugoslavije. Pogrešno bi bilo da je takav materijal dostavljen Generalštabu Vojske Jugoslavije, jer se onda ne bi poštovali osnovni principi hijerarhije koji postoje u našoj zemlji. Očigledno je da predstavnici navedenog instituta poštuju hijerarhiju, koja postoji u našoj državno-pravnoj organizaciji. Znači, procedura do samog dostavljanja materijala je, po nama, potpuno pravilna. Međutim, imamo određene primedbe, koje se odnose na sadržaj zaključaka tih dokumenata i iste ćemo prezentovati nadležnim organima i institucijama.
       Interpretacija "Vojska ne treba da bude potpuno isključena, ali bilo bi iracionalno očekivati da će vojni komandanti, obrazovani u drugom sistemu, biti otvoreni za radikalne reforme", maliciozna je. Ovo posebno kada se ima u vidu činjenica da je većina ljudi u našoj zemlji, uključujući i one koji su u aktuelnoj vlasti, kao i sam tekstopisac, obrazovani u prethodnim sistemima. Vojni sistem školstva, kao deo opšteg obrazovnog sistema identičan je sa sistemom civilnog školovanja, sa određenim specifičnostima, a kao dokaz da se pokazao dobrim, može da posluži ilustracija da je određen broj zemalja svoje predstavnike upućivao na školovanje u vojne škole u našoj zemlji.
       Treba napomenuti i činjenicu da su jedinice Vojske Jugoslavije, u vreme ulaska u Kopnenu zonu bezbednosti, profesionalno izvršile postavljene zadatke o čemu su im priznanje odale sve članice NATO-a, između ostalih i lično predsednik SAD. Ova konstatacija je dokaz da su naše starešine izuzetno profesionalno osposobljene za obavljanje svih zadataka, a što se može pripisati samo "drugom sistemu" vojnog školovanja.
       Neistinita je tvrdnja da se general Pavković nije odazvao pozivu suda, jer on uopšte nije ni dobio poziv, što se može proveriti u nadležnoj službi suda.
       Pravilnik o rešavanju stambenih pitanja u Saveznom ministarstvu za odbranu i Vojsci Jugoslavije od 2000. godine je propisalo Savezno ministarstvo odbrane uz saglasnost Savezne vlade. Vojska Jugoslavije samo primenjuje taj akt, pa stoga ne razumemo suprotnu tvrdnju i nameru tekstopisca.
       Nije tačna tvrdnja da je vrh Vojske Jugoslavije bio veoma iznenađen time što nije konsultovan u vezi s usvojenim zakonskim rešenjem po kome će rok za one koji ne žele da nose oružje biti 13 a ne 18 meseci. Generalštab VJ je inicirao skraćenje vojnog roka na 10 meseci, ali je zakonskim rešenjem propisano na 9. O tome je Generalštab Vojske Jugoslavije pre usvajanja bio informisan od strane Savezne vlade.
       Da postavimo još jedno pitanje (najveći umovi ovog sveta su rekli - Ko zna, taj zna i pitanje da postavi): Zašto se ovako "vrsni poznavalac vojno-političke situacije" (tekstopisac) nije otvoreno i dušebrižno postarao da dođe do pravog uzroka navodnih problema između Saveznog ministarstva za odbranu i Generalštaba VJ? U čemu je problem, ko ga izaziva? Zar je to zaista general Pavković i GŠ VJ, a da to ne vide predsednik SRJ, predsednik Republike Srbije, predsednik Republike Crne Gore, Savezna vlada i Savezna skupština? Da li o svojoj "naivnosti, nepronicljivosti i političkom slepilu" treba da se zabrinu pomenuti "organi" ili tekstopisac i njegov mentor?!
      
       Sektor za popunu, mobilizaciju, statusna i sistemska pitanja GŠ VJ