("Rimsko cigančenje", NIN br. 2658)

      Podrugljiv tekst Zorana Ćirića, odnosi se na nevladin sektor, koji se bavi tzv. konvertibilnom edukacijom. Autor se zgražava nad "ulično-salonskim kontekstom treniranja humanoidnosti", a ne zgražava se zbog jezivog, gotovo neljudskog ponašanja fakultetskih, obrazovnih i naučnih oligarhija prema mladima (studentima, asistentima, docentima), ženama, nastavnicima, vaspitačicama, deci, posebno romskoj deci itd. Takođe, ne zgražava se nad pojavom da su televiziju i druge medije okupirali muškarci: na prvom kanalu su političari, na drugom muška košarka, na trećem muški fudbal, na četvrtom muške filmadžije, na BK gole ženske, na šestom meksičke serije, a na B2 92 - Zoran Ćirić!
       Sličan sadržaj, samo na TV emitovan je i u "Utisku nedelje" na televiziji Studio B, 20. januara 2002. godine (utisak br. 4, pod nazivom "Umesto hvala"), Olje Bećković, u kome Zoran Ćirić daje podrugljiv komentar o Sorosovim aktivistima.
       Zoran Ćirić očigledno nije upoznat da na univerzitetu postoje naučnici i stručnjaci čija bi se radna mesta pogasila zbog siromaštva. Fondacija Soros je finansirala brojne talente među studentima, asistentima i docentima, tako što je davala sredstva za rad (kompjutere, video-kamere itd.), finansirala štampanje mnogih knjiga i učestvovanje na međunarodnim skupovima...
       Drugo, posebnu pomoć pružili su mladima koji se bave humanističkim i humanitarnim naukama. Učestvovanjem studenata i asistenata u tzv. romskim programima, postiže se i formiranje odgovarajućih kadrova za rad sa siromašnom, hendikepiranom, bolešljivom i decom koja potiču iz manjinskih grupa (kao što su Romi, Rusini i drugi), koja su pogođena nekom vrstom bede (beda može biti: beda ishrane, beda odevanja, beda obrazovanja, beda izgleda...). Bez aktivističkog rada na terenu ostale bi mnoge predrasude prema Romima među stručnjacima i naučnicima koji su belci. Nije tačno da Cigane samo zanima "živa lova i živo veselje". Istraživanja dr Svenke Savić i njenih saradnica (2000. godine), pokazuju da stare Romkinje i te kako uviđaju značaj obrazovanja za integraciju Roma u većinsko društvo, kao što uviđaju i drugi visokoobrazovani Romi i Romi učitelji.
       Ako svaka "ciganska mala hoće svoj festival", i treba da ga ima da bi negovala svoje kulturne osobenosti i da bi belci, koji su "osiromašeni i raspekmeženi", mogli bolje da ih upoznaju.
       Pošto su u tekstu ismejane čitave generacije studenata, mladih istraživača, asistenata i profesora humanističkih nauka, koji se finansiraju iz nevladinog sektora, savetujem Zoranu Ćiriću da pročita i kritički analizira sjajne tekstove svoje redakcijske koleginice Marijane Milosavljević: na primer, o položaju naših žena u sopstvenim porodicama.
      
       Dr MARINA ARSENOVIĆ-PAVLOVIĆ,
       Defektološki fakultet Beograd,
       Institut za defektologiju