Prošle nedelje se u Beogradu završio 30. beogradski međunarodni filmski festival nazvan Fest inteligencije.
       To bi moglo da ima dva značenja. Prvo, da je reč o filmskom festivalu društvenog sloja zvanog inteligencija. Drugo, da je festival filmova u kojima stvaraoci i publika ispoljavaju osobinu zvanu inteligencija.
       Reč inteligencija potiče od latinske reči intellectus sposobnost poimanja, a nastala je od prefiksa inter - između i glagola legere - vezivati, razlikovati, dakle, shvatiti.
       Inteligencija je moć shvatanja pojava, um, razum. From je pisao: "Inteligencija je čovekova sposobnost da upravlja stvarnošću."
       Ruski radikalni mislilac anarhističkog smera Dimitrij Pisarev (1840-1868) dao je reči inteligencija značenje sloja "kritički nastrojenih, mislećih mozgova" koji treba da budu savest epohe i jedne zemlje. Ruska inteligencija je odigrala istorijsku ulogu u raskidu ruskog društva sa feudalizmom.
       Pojam inteligencija u latiničnoj transkripciji intelligentsia od Rusa su preuzeli Anglosaksonci i često ga sve do danas upotrebljavaju, iako imaju niz drugih poreklom od latinske reči intellectus.
       O pojmu inteligencije mnogo se raspravljalo tokom 20. veka. Po Lešeku Kolakovskom najvažnija funkcija intelektualaca je "da kao zajedničko dobro održavaju i prenose već stečena dobra ljudske duhovne kulture". Ona živi duhovnim životom, vođena interesom da svet upozna i osmisli, a ne da njime vlada ili da ga koristi za druge potrebe. Za lažne intelektualce neko je napisao: "Oni ne žive duhovno u političkom životu, već politički u duhovnom životu, istinu glume a neistinu žive, zato govore mnogo, da bi glavne stvari prećutali."
       Uvek kritički Miroslav Krleža 1968. godine je napisao da se "danas često griješi generalizirajući pojam 'inteligencije', uzimajući ga kao zajednički nazivnik nečeg što u stvarnosti nije nimalo homogeno, pa često čak ni kompatibilno".
       Ove reči mogle bi da budu kritika onoga što je 1908. godine napisao Antun Gustav Matoš, možda još veći cinik od Krleže:
       "Kod Srba puk sjedi kod kuće i radi, dok kod nas seljak putuje, a inteligencija sjedi u zapećku, prede i spletkari u stilu seoskih babetina." Teško bi se našle tako oštre reči naših pisaca o intelektualcima u nas, ili u ovom slučaju bolje rečeno pseudointelektualcima.