Prepreka stranim ulaganjima je i nepostojanje mogućnosti za lizing i franšizing

      Mnoge svetske ustanove se bave praćenjem investicione klime i ekonomskim prognozama za pojedine zemlje. Tako Srbija po rangiranju "Ekonomist intelidžens junita" o kvalitetu poslovnog okruženja u Istočnoj Evropi beleži skok sa 27. mesta (poslednje mesto) na 16. mesto. To je najveći skok od svih zemalja koje su rangirane u ovoj studiji.
       Prema " Beri indeksu" i metodologiji časopisa
       "Evromani ", koji procenjuje politički rizik ulaganja, Jugoslavija je 2000. godine zauzimala 186. mesto rejting liste od ukupno 192 zemlje sveta, da bi polovinom aprila 2001. došla na 117. mesto, a krajem 2001. je zauzimala 90. mesto.
       Statistika o stranim ulaganjima (isključujući priliv od privatizacije) ukazuje na naglo povećanje investicija u 2001. u poređenju sa 2000. U 2001. godini je ostvaren priliv stranih direktnih investicija od 109 miliona američkih dolara, što je, u poređenju sa 49 miliona u prethodnoj godini, porast od 122 odsto.
       Preliminarne računice Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, zasnovane na nekim već potvrđenim investicionim projektima koje Agencija prati i pomaže, ukazuju da u pesimističnom scenariju možemo očekivati priliv stranih investicija u vrednosti od 180 miliona dolara u 2002. Samo po sebi to i dalje nije nivo stranog ulaganja kojim Srbija može biti zadovoljna.
       Međutim, poređenja radi, ako saberemo očekivana direktna strana ulaganja kroz otvaranje novih stranih preduzeća i očekivani priliv investicija od privatizacije (oko 400 miliona dolara) dolazimo do cifre od 580 miliona dolara, odnosno 72 dolara po stanovniku (izuzimajući Kosovo za koje nemamo precizne podatke). Sa 72 dolara stranih investicija po stanovniku, Srbija bi zaostajala za samo sedam odsto u odnosu na prosek za Istočnu Evropu. Radi boljeg sagledavanja ostvarenog napretka, u periodu od 1996 - 2000, za ovim prosekom smo zaostajali 46 odsto.
       Radi što efikasnijeg privlačenja stranih ulagača, razvijene zemlje su još pre 30 godina osnovale specijalizovane državne agencije koje se bave ovim poslom, i koje u proseku troše oko 10 miliona dolara godišnje za svoje aktivnosti. Zemlje u tranziciji su, takođe, u poslednjih deset godina otvorile slične agencije, a Srbija je takvu agenciju dobila u februaru 2001.
       Pored osnivanja Agencije, kao jednog od institucionalnih preduslova za unapređenje investicione klime, postoji još niz koraka koje je potrebno preduzeti kako bi Srbija bila atraktivnija lokacija za strane investitore.
       Prilikom osnivanja preduzeća potrebno je proći komplikovanu proceduru registracije pred nadležnim privrednim sudom. Strani investitor praktično ne može uspešno da prođe kroz proces registracije bez stručne pomoći, što je slučaj u drugim zemljama. Kao rešenje se nameće pojednostavljivanje procedure upisa kao i osavremenjavanje postupka ispunjavanja obrazaca koje se kod nas još vrši pisaćom mašinom. Takođe, prilikom registracije preduzeća su dužna da navedu pojedinačno sve delatnosti kojima se bave dok su u najvećem broju zemalja dovoljna samo opisna rešenja sa širim tumačenjem.
       Postojeća regulativa dovodi do određenih problema i prilikom pribavljanja gradskog građevinskog zemljišta. Pošto korisnik ne može prodati stečeno pravo korišćenja zemljišta ili dela koji ne koristi, dolazi do suboptimalne alokacije prava korišćenja zemljišta. Položaj lica koje ima pravo korišćenja zemljišta je, takođe, nejasan. Pošto se zemljište dobija na licitaciji ne radi se o čistom zakupu, a ne radi se ni o punom pravu korišćenja.
       Prepreka stranim ulaganjima je i nepostojanje mogućnosti za lizing i franšizing. Naročito lizing, kao vid finansiranja, može biti popularan u Srbiji usled generalnog nedostatka likvidnih sredstava. Trenutno ne postoji zakonska regulativa koja se bavi ovim oblastima, te je potrebno stvoriti pravne okvire za njihovo uvođenje.
       Sadašnje stanje u bankarskom sektoru takođe predstavlja ozbiljnu prepreku stranim investitorima. Nemogućnost jednostavnog postupka kolateralizacije oduzima finansijsku fleksibilnost stranom ulagaču, i time implicitno podiže troškove i rizik poslovanja u Srbiji.
      
       (Autor je direktor srpske Agencije za strana ulaganja)