Muškarac u klimaksu: na tragu večne mladosti (3)

      Sredinom ovog veka, svaki muškarac u onom delu sveta koji se smatra naprednijim imaće svoju ličnu "antistarosnu strategiju". Hormonska terapija pomoći će ljudima da nivo svojih hormona uređuju na način koji će im omogućiti da i drugu polovinu života prožive jednako kvalitetno kao i prvu
       Sabirajući naučna saznanja o tome kako se medicinskim putem može odlagati odumiranje ćelija i upravljati telesnim osobinama čoveka, dolazimo do toga da će u 2050. godini biti normalno da ljudski vek bude produžen na sto godina, i da će mnogi slaviti čak i svoj 120. rođendan. Da bi taj cilj bio postignut, ljudskom organizmu potrebna je određena profilaksa. Medicina budućnosti će zbog toga morati da se od "reparativne medicine" preobrati u profilaktičku medicinu.
       Nije jasno zašto je to tako, ali činjenice potvrđuju da je medicina do sada zapostavljala muškarce u svim razmatranjima koja prate njegovo starenje, produžetak životnog veka i poboljšanje kvaliteta života. Medicinski fokus bio je mnogo više usmeren ka ženskom polu.
       Danas je poznato da telo muškarca, u hormonskom smislu, reaguje na sličan način kao i telo žene, pa se stečena naučna saznanja iz jedne oblasti mogu prenositi u drugu.
       Sredinom ovog veka, svaki muškarac u onom delu sveta koji se smatra naprednijim imaće svoju ličnu "antistarosnu strategiju". Najkasnije u 40. godini života, kad nivo testosterona opadne na 70 odsto (NIN, 2667), počeće da primenjuje hormonsku terapiju i da nivo svojih hormona uređuje na način koji će mu omogućiti da i drugu polovinu života proživi jednako kvalitetno kao i prvu. A sa 60 godina - kad bi bez primene naučnih saznanja vrednosti testosterona u njegovom telu spale na samo 55 odsto od prvobitnih - njegov endokrinolog moći će da se pohvali da mu je nivo hormona već doveo na vrednost jednog 35-godišnjaka. Redovno uzimanje antioksidanata, vitamina i revitalizirajućih sredstava postaće deo "zlatnog standarda" u životu svakog čoveka.
      
       Datum koji se pamti
       Zapaža se, međutim, da naučno fundiranih studija i podataka o seksualnom životu muškarca ima vrlo malo, iako su potencija, impotencija, seksualna moć i nagon više nego ikada prisutne teme u našim životima. Zato ne treba da čudi što su retki radovi kao što je Kinsijev izveštaj ili Masačusetska studija o starenju muškarca iz 1994. godine postali važna osnova za proučavanje seksualnosti.
       U Masačusetskoj studiji o starenju muškarca pojavljuju se alarmantne brojke: 52 odsto muškaraca između 40. i 70. godine života - dakle, svaki drugi - imaju "smetnje" kad je reč o potentnosti i zbog toga se smatraju zakinutim za jedan deo života. Od navedenih 52 odsto, 10 odsto je potpuno impotentno, 25 odsto se žali na sve ozbiljnije, a 17 odsto na manje probleme s erekcijom.
       Uzroci smanjene potentnosti su višestruki. Kad je reč o erekcionim smetnjama, one se u prvom redu pripisuju bolestima krvnih sudova (ateroskleroza, šećerna bolest), bolestima krvotoka, bubrega i jetre, bolestima nervnog sistema (Parkinsonova bolest, multipla skleroza), hormonalnim poremećajima (smanjene ili povećane funkcije štitne žlezde, hipogonadizam i hipoprolaktinemija), kao i depresijama.
       Takođe, redovno uživanje u alkoholu, pušenje, povećani holesterin, gojaznost - pogotovo kad su svi ti faktori rizika istovremeno prisutni - mogu da dovedu do smetnji u erotskom životu.
       Da li čitaocu nešto govori datum 27. mart 1998? Ne govori? A ipak, to je dan u kojem je život savremenog muškarca izmenjen u meri kakva se ne pamti. Tog 27. marta, u ubrzanom postupku koji se primenjuje samo u slučajevima kad je reč o lekovima protiv raka, američka Uprava za hranu i lekove (Food and Drug Administration, FDA) zvanično je odobrila i registrovala kao lek, pilulu zvanu vijagra.
       U prvih nekoliko meseci otkako se vijagra našla na tržištu, samo u Sjedinjenim Državama prodato je 35 miliona tableta, a recepte je zatražilo tri i po miliona pacijenata. Neprozirne brojke u trgovini na crno, i zdravi muškarci koji su pilulu uzimali samo iz radoznalosti, čine mnogo veću cifru. Jedva da bi se mogao naći neki drugi lek koji je u tako kratkom vremenu pobudio pažnju celog sveta.
       Pri tom je priča o uspešnom pohodu sildenafila, kako se vijagra hemijski označava, sredinom 80-ih godina započela kapitalnim promašajem. U to vreme su istraživači Pficer-koncerna tragali za nekim novim lekom u lečenju anginae pectoris, ali rezultati koje su dobili probama jedne supstance za povećanje protoka krvi u srcu kao da su ih trgli. Veliki broj onih koji su dobrovoljno učestvovali u eksperimentima prijavljivao je neočekivanu i izrazitu erekciju.
       Ipak, potrajalo je još nekoliko godina, dok istraživačima nije postalo jasno da azotni monoksid (NO) igra značajnu ulogu u cirkulaciji krvi a time i erekciji. Onima koji uzimaju vijagru nije ni važno da znaju na koji način ona deluje u organizmu; suprotno tome, neka upozorenja neće biti suvišna, budući da je od septembra 1998. vijagra odobrena kao lek i u mnogim evropskim zemljama. Magična plava pilula može, naime, da proizvede i nepoželjne nuspojave. Najčešće od njih su glavobolja, crvenilo lica, želudačne teškoće, zapušen nos i disajni putevi, infekcije mokraćnih puteva, poremećaji vida, proliv, ošamućenost i promene na koži, pri čemu su sve ove pojave uglavnom prolazne prirode. Prema raspoloživim iskustvima, sporedna dejstva vijagre zavisna su od doziranja i, prema tome, ne ostavljaju trajne posledice.
       Za one koji uzimaju vijagru, izveden je praktičan zaključak da se postepenim povećavanjem može doći do maksimalnih 100 miligrama, pri čemu bi povećanja uvek trebalo počinjati dozom od 25 miligrama. Samo kad izostane dejstvo, mogu se preporučiti povećanja od 50 ili 100 miligrama. (Uz posebne mere opreza pri svim bolestima srca). Vijagra se uzima jedan do četiri sata pre planiranog polnog odnosa, a delovanje počinje, u proseku, 25 minuta po uzimanju. Ponovno uzimanje ne bi trebalo predviđati pre isteka od najmanje 24 sata.
      
       Konkurencija vijagri
       U 2000. godini pojavila se nova pilula s nazivom apomorfin(r) kao jedna od moćnih pilula za potenciju u fazi kliničkog ispitivanja. Delovanje apomorfina ne odvija se putem krvnih sudova, već kroz seksualne nadražaje u centralnom nervnom sistemu. Isporučioci novog preparata, koji treba da deluje na centar za seks u mozgu, nadaju se da će on biti zanimljiv i za žene. Ne zaboravimo da su iskustva s vijagrom kod žena bila razočaravajuća.
       Što je još lepše, apomorfin počinje da deluje samo nekoliko minuta posle uzimanja. Prvi rezultati pokazuju da je apomorfin delovao u 70 odsto slučajeva. Zapaženo je, međutim, da se svaki šesti korisnik preparata žalio na mučninu, a u nekim slučajevima i na nagon ka povraćanju.
       Do sada je apomorfin ispitivan samo u slučajevima gde je potentnost dovođena u vezu s psihičkim smetnjama. Do sada nije proučavan na slučajevima gde je manjak potentnosti bio organski uslovljen.
       I još jedan preparat ulazi u borbu protiv vijagre. Deluje, kao i vijagra, putem cirkulacije krvi, a reč je o supstanci fentolamin koja se u trgovinama vodi pod spektakularnim imenom vazomaks®. Ovaj lek pripada kategoriji alfa-2-receptorblokatora, zauzdava simpatički nervni sistem i njegove negativne uticaje na erekciju.
       Slično kao i vijagra, vazomaks se uzima pola sata, ili sat, pre planiranog polnog odnosa.
       Razume se, konkurencija vijagri i dalje ostaju svi oni preparati za jačanje potentnosti koji se dobijaju takoreći neposredno iz prirode.
       Ginseng je među njima svakako najpoznatiji preparat koji se dobija iz korena istoimene biljke koja se u Kini može naći u sva četiri godišnja doba. Sadrži mnoge aktivne supstance, pre svih ginsenosid, za koje se smatra da oslobađaju postojeće hormone u organizmu, verovatno testosteron, što dalje dovodi do povećanja seksualnog nagona i potentnosti. Korisnik se upozorava da samo redovno uzimanje ginsenga može da dovede do povećanja potentnosti. Drugo upozorenje odnosi se na nuspojave koje su moguće kod prekomernog uzimanja i koje se, uglavnom, manifestuju promenama na koži, povećanim krvnim pritiskom i osećanjem teskobe u grudima.
       Johimbin je jedan od najstarijih afrodizijaka koji se kao ekstrakt dobija iz kore afričkog drveta johimbe. U Nemačkoj su 1994. godine objavljena proučavanja koja govore da je u 70 odsto slučajeva tretman johimbin-ekstraktom u slučajevima smanjene potencije kod muškaraca dao pozitivne rezultate. Na jednoj strani, johimbin deluje tako što širi krvne sudove i time poboljšava cirkulaciju u karličnim delovima tela, na drugoj strani tako što podstiče nervni sistem u donjim delovima kičmene moždine.
       Ginko biloba u vidu preparata opušta arterije i time poboljšava cirkulaciju u svim organima. Jedna od retkih studija o ginko bilobi govori da je 50 odsto muškaraca, šest meseci posle svakodnevnog uzimanja ginko-ekstrakta u dozama od 60 miligrama, ponovo imalo svakodnevnu normalnu erekciju. U kasnijim proučavanjima ovi rezultati nisu potvrđeni, ali se smatra dozvoljenim da se dnevno uzima 60-80 miligrama ekstrakta, sve do maksimuma od 200 miligrama. Ginko-ekstrakt je sredstvo koje se uzima bez posebnih mera opreznosti, mada se ponekad jave stomačni bolovi ili glavobolja. Jedna od izričitih preporuka odnosi se na to da ne treba istovremeno uzimati aspirin, to jest sredstva koja "rastanjuju" krv.
       Muira puama je drvo koje u Južnoj Americi zovu i "drvo muškosti". Sastrugano drvo ili unutrašnja strana kore služe za spravljanje ekstrakta koji se dnevno može uzimati u količinama od jednog do jednog i po grama. Preparat stimuliše raspoloženje, a nije poznato da proizvodi nuspojave.
       Seme bundeve često se preporučuje u terapijama koje se tiču problema s prostatom. Seme sadrži u znatnoj količini životodavne materije, pre svega cink i vitamin E, koje potencijalno mogu da imaju pozitivno dejstvo na genitalne organe.
      
       Ubica slobodnih radikala
       No, kad je reč o "anti-starosnoj" strategiji, svakako se mora odgovarajuća pažnja pokloniti još jednom, do sada nespomenutom, hormonu za koji se obično kaže da je "biološki časovnik čoveka" koji reguliše ceo njegov život. To je jedna od najdelotvornijih supstanci u slučaju nesanica, a istovremeno je jedan od najjačih antioksidanata otkrivenih do danas. Melatonin smanjuje nivo LDL-holesterina, vodi borbu protiv kancera, jača imunosistem.
       Melatonin nastaje u šišarkastoj žlezdi, epifizi, u mozgu. Poput vampira, melatonin se manifestuje noću, preko dana nestaje. Tek kad počne da se smračuje, šišarkasta žlezda počinje s proizvodnjom melatonina, koji je tek u punom mraku najaktivniji. Pri tom, svetlosni nadražaji idu kroz očni živac do moždine, i odande u epifizu. Tako šišarkasta žlezda ima stalnu povratnu informaciju o onome šta se događa u spoljnom svetu i prepoznavanjem promene od svetlosti ka tami može da signalizira ćelijama u organizmu da pređu na "kratak fitilj" i da energetski učinak u dobroj meri reduciraju.
       Takođe, melatonin obara i telesnu temperaturu. To ima za posledicu da je organizmu potrebno manje energije (energija=toplota) i da se ćelije, koje u fazi sna ne moraju biti aktivne, mogu regenerisati.
       Ova kontrola takozvanog cirkadijskog ritma (circa, lat: oko, okolo; dies, dan. Znači: jednodnevan), telesnog ritma dan-noć kome su podvrgnuti mnogi hormoni kao što su kortizon, testosteron i hormon rasta, jedna je od glavnih funkcija melatonina.
       Cirkadijski ritam hormona ima uticaj na mnogostrukost psiholoških funkcija. Tako su, na primer, infarkti srca mnogo češći u jutarnjim časovima nego kasnije tokom dana. Cirkadijskom ritmu može se pripisati i činjenica da se najveći broj dece rađa između jedan i dva ujutro. Takođe, kad se uzima obilna hrana, dobitak na težini biće mnogo manji ujutro nego uveče. Na isti način razlikuje se i farmakokinetika, to jest delovanje lekova. Aspirin će, na primer, svoje vrednosti iskazati mnogo bolje ako se uzme ujutro, a ne uveče.
       Ovi ritmovi koji su, pojedinačno, različiti kod svakog čoveka, mogu da poremećajem melatonina budu izbačeni iz ravnoteže. Smanjeni melatonin, ili poremećen ritam njegovog nastajanja, mogu, posledično, dovesti do toga da se poremeti i ravnoteža svih drugih hormona koji su u zavisnosti prema njemu.
       Osobenost dejstva melatonina bila je najpre ispitana na životinjama kod kojih je, pri dodavanju melatonina, bilo uočeno da im se znatno produžava životni vek. Povećanje tog raspona putem melatonina iznosilo je od 20 do 25 odsto. Jednovremenim smanjenjem kalorija, nivo melatonina mogao je biti gotovo udvostručen.
       Zanimljivi su opiti s melatoninom izvedeni na pacovima. Epifiza starih pacova presađivana je mlađim, i obrnuto. Mladi pacovi - sa šišarkastom žlezdom starijih - brže su pokazivali znake starenja, dok su stari pacovi, s epifizama mladih, delovali podmlađeno i u preostalom delu njihovog produženog života ostajali aktivniji.
       Najvažniji zaključak koji je iz toga izvučen: unutrašnji, biološki časovnik ima uticaj na životni vek čoveka. Sve govori da održavanje cirkadijskih ritmova, kao načina da se uspori starenje, igra važnu ulogu.
       Kao i toliki drugi hormoni, melatonin u velikoj meri takođe opada starenjem. Kod osamdesetogodišnjaka, nivo melatonina iznosi još samo 20 odsto od vrednosti koja se iskazuje kod dvadesetogodišnjaka. To ima za posledicu da u starosti telo više nije sposobno da svoju temperaturu snižava preko noći.
       Konstantno bombardovanje takozvanih slobodnih radikala, otpadnih proizvoda hrane i kiseonika, jedan je od bitnih faktora starenja i pojava bolesti u sistemu srčanog krvotoka, raka i autoimunih bolesti. Melatonin je jedan od najvećih do sada poznatih ubica slobodnih radikala, koji podjednako deluje izvan ćelija na njihove lipidima bogate membrane, kao što deluje i u njihovoj, vodom ispunjenoj, unutrašnjosti.
       Godine 1993. otkriveno je da je melatonin antioksidant s čitavim nizom neponovljivih svojstava. Tokom evolucije, čovek je izgubio sposobnost da sam proizvodi u telu neke važne antioksidante, recimo vitamin C ili betakarotin, čija je uloga da slobodne radikale čine neškodljivim. Ipak, ostali su neki drugi antioksidanti, kao melatonin i neki enzimosistemi, koji obrazuju jak odbrambeni sistem protiv krajnje destruktivnih hidroksilslobodnih radikala. Od svih slobodnih radikala upravo je navedeni najaktivniji a time i najopasniji. Antioksidantni enzimi, kao rečeni vitamin C, rade složno da bi sprečili nastajanje hidroksilslobodnih radikala.
       Ovi radikali predstavljaju najveću opasnost za ćelije, pre svega u mozgu. Mozak, koji se do 50 odsto sastoji od masti - do jedne trećine iz višestruko nezasićene masti - veoma je prijemčiv za slobodne radikale. Kako šišarkasta žlezda leži usred mozga, ovo mesto je za melatoninsku sintezu i lučenje idealno, da bi se vezali zastrašujući hidroksilslobodni radikali. Melatonin je, da tako kažemo, poslednje mesto odbrane od slobodnih radikala.
      
       (Nastaviće se)
      
      

Lekovi koji mogu da ugroze potentnost * Lekovi protiv povišenog pritiska (betablokatori, rezerpin, dihidralazin, klonidin)        * Lekovi za dehidrataciju (spironolakton, hidrohlorotiazid        * Lekovi za srce (digitalis, verapamil)        * Lekovi za snižavanje holesterina (klofibrinska kiselina)        * Antidepresivi (triciklični antidepresivi, litijumske soli)        * Sredstva za umirenje (benzodiazepini)        * Sredstva za spavanje (barbiturati)        * Stimulansi (amfetamin)        * Lekovi protiv glavobolje (dihidroergotamin)        * Sredstva za mršavljenje (fenfluramin)        * Kortikosteroidi (kortizonski preparati)        * Opijati        * Estrogeni i gestageni        * Citostatici

      
      

Ostati večno potentan * Trudite se da održavate što niži nivo takozvanog lošeg (LDL) holesterina. Na dugi rok, on vas čini impotentnim.        * Prestanite s pušenjem, jer nikotin sužava krvne sudove u polnom organu. Rizik pušača da će postati impotentan, dvostruko je veći nego kod nepušača.        * Vodite računa o krvnom pritisku.        * Normalan nivo šećera u krvi od naročite je važnosti. Tokom životnog veka, postaje impotentan svaki drugi muškarac koji boluje od šećerne bolesti.        * Vodite računa o sužavanju i zakrečavanju sudova, jer je to najčešći uzrok telesno uslovljene impotentnosti.        * Redovno upražnjavanje seksualnih odnosa podiže vrednosti testosterona, stoga seks treba upražnjavati što je moguće češće. Za erekciju je to nalik na punjenje baterija.

      
      

Svako želi da dočeka starost, a kad je dočeka onda se žali na nju. Pitanje je, dakle, da li se može učiniti stvarnim oksimoron prema kojem ima mladih staraca. Odgovor na ovo pitanje potražili su austrijski autori Zigfrid Merin, Markus Metka i Georg Kindel. Svoja saznanja na tu temu objavili su u voluminoznoj knjizi (345 stranica) o hormonskoj revoluciji, osvrćući se pretežno na probleme muškaraca za koje je naučno ustanovljeno da u andropauzi ("muški klimakterijum") doživljavaju mnogo dramatičnije promene nego žene. U ovom nastavku, NIN prenosi delove o potenciji, impotenciji, nagonima muškarca, i sredstvima koja se nude za održavanje seksualne moći