NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Harfa je i muškog roda

Sigurna sam da će umetnici sada, nakon političkog smirivanja, naći put jedni do drugih, jer logično je i prirodno da svako traži potvrdu i priznanje u svojoj neposrednoj okolini

      Protekla sedmica u Beogradu bila je u znaku slovenačke kulture. Članovi Ljubljanske drame predstavili su se ljubiteljima pozorišta sa osam predstava, a ministar za kulturu Srbije Branislav Lečić primio je svoju koleginicu iz Slovenije Andreju Rihter. I već sada se zna da će na velikom Ljubljanskom letnjem festivalu gostovati Beogradska filharmonija, dok se Slovenskoj filharmoniji nagoveštava koncert na ovogodišnjem Bemusu.
       Pre svih, u decembru je u Beogradu u Kolarčevoj zadužbini imala koncert izvrsna solistkinja, virtuoz na harfi, inteligentna muzičarka - Mojca Zlobko-Vajgl. Izvodila je solističku deonicu harfe na način koji je predstavljao svojevrsno otkriće u Koncertu za flautu, harfu i orkestar V. A. Mocarta. U Beograd je došla nakon više od deset godina i posle svega kaže:
       - Bilo mi je jako drago kada sam 21. decembra ponovno nastupila pred beogradskom publikom. Naravno, za svakog od nas, pa i za mene, protekla decenija bila je puna nemira i ispunjena teškim radom: da se snađemo u novoj situaciji, da osvojimo nove prostore i mogućnosti. U to vreme u više navrata nastupala sam u Hrvatskoj, a sigurna sam da će umetnici sada, nakon političkog smirivanja, uskoro naći put jedni do drugih, jer logično je i prirodno da svako traži potvrdu i priznanje u svojoj neposrednoj okolini, a zatim i u svetu.
       Već tri godine živim i nastupam u Beču i drugim austrijskim gradovima, solo i sa kamernim ansamblima, nastojeći pri tom da održim veze i prisustvo u muzičkom životu Slovenije. Sa velikim zadovoljstvom nekoliko puta sam nastupila sa kamernim orkestrom Bečkih simfoničara (Viener concert Verein) u poznatom hramu klasične muzike, u "Musikverein-u". Može se reći da muzički život u Sloveniji ide ukorak sa trendovima i kvalitetom u Austriji. Međutim, ono što najviše nedostaje, jeste savremeni menadžment, koji je upravo u Beču razvijen do perfekcije i u celini u funkciji promocije kulturno-istorijskog identiteta i nacionalnog interesa (i ekonomskog). U prvom redu nedostatak efikasne organizacije, a ne kreativnosti, razlog je zašto umetnici iz država "bivše Jugoslavije" nisu prisutniji i uspešniji u svetu, iako ima mnogo umetnika koji su priznati i poznati.
       Harfa je stari, ali retko solistički zastupljen instrument. Da li je bogata literatura za ovaj instrument i koliko mu savremeni kompozitori posvećuju svoje kompozicije?
       - U svetu harfe danas ima vrlo malo muzičara koji isključivo nastupaju samostalno, odnosno u kamernim sastavima, a da pri tome nemaju svoju sigurnost zagarantovanu članstvom u orkestru ili nastavom u različitim školama i akademijama. Harfa, doduše, u poslednjih nekoliko godina doživljava nekakav preporod, sve je više zanimanja za učenje sviranja na tom fascinantnom instrumentu. Međutim, ostaje činjenica da u svakom simfonijskom orkestru ima mesta samo za jedno ili dvoje harfista ili harfistkinja, a to znači da je konkurencija nemilosrdna.
       Što se mene tiče, svoju odluku da se harfi posvetim kao solistkinja donela sam vrlo rano, nakon završene akademije i trogodišnjeg članstva u orkestru Ljubljanske opere. Bilo je teško, ali nikad nisam požalila zbog te svoje odluke, jer mi je ona omogućila da nastupam na samostalnim koncertima u više od deset evropskih zemalja i Kanadi te da kao solistkinja sviram sa mnogim orkestrima i kamernim sastavima.
       Literatura za harfu je bogata i raznovrsna. Danas se u svetu izvodi muzika za harfu koja je pisana u vreme renesanse i baroka gotovo isto tako intenzivno kao muzika evropske romantike, impresionizma, avangardizma.
       Najčešće izvodim muziku 20. veka. U tom periodu je zapravo nastajala velika koncertna literatura za taj instrument. Za raniji period bilo je karakteristično da je muzika nastajala prema mogućnostima i potrebama instrumenta, koji je u dva veka nakon svog ponovnog "iskrsnuća" u Evropi (a harfa se svirala u svim kulturama i civilizacijama antike i starog Egipta) doživljavao bezbroj tehničkih usavršavanja i promena.
       U svom repertoaru često imam dela Hendla, Spora, Ravela, Debisija, Forea, i brojnih drugih autora 20. veka. U poslednje vreme izvodila sam brojne kompozicije savremenih slovenačkih autora koje su bile napisane za mene. Posebno se radujem pozitivnom prihvatanju kompozicije "Tri misli" koju je za mene napisao (pokojni) slovenački kompozitor Primož Ramovš. Nedavno sam sa pijanistom Bojanom Gorisekom snimila CD sa kompozicijom za harfu i klavir (!) našeg zajedničkog prijatelja Milka Lazara. U Beču sam upoznala češkog kompozitora Petra Ebena i svirala njegovu muziku za violinu i harfu. Prvi put sam izvodila i dela za harfu solo, odnosno za duo sa drugim instrumentom slovenačkih kompozitora Uroša Kreka, Iva Petriča i Alda Kumera. Sa mnogo oduševljenja smo nedavno u Ljubljani prvi put odsvirali kompoziciju za flautu, violu i harfu ruske kompozitorke Sofije Gubajduline "Vrt radosti i tuge".
       Harfa se smatra "ženskim" instrumentom. Da li je u pitanju predrasuda?
       - Nema sumnje da među aktivnim muzičarima ima mnogo više harfistkinja nego harfista. "Ženstvenost" harfe i dominacija žena-muzičara, zvuk, pa i sam izgled harfe, mogao bi se činiti u percepciji većine ljubitelja muzike u prvom redu kao romantično, osećajno i zapravo nežno. U godinama kada treba početi sa školovanjem, ima više devojčica nego dečaka koje se poistovećuju sa ovakvim osećanjima. Ali to ne znači da je harfa više ženski negoli muški instrument. Štaviše, na samom vrhu dostignuća u svetu harfe stoji ime muškarca Nikanora Zabaletea, a jedan drugi harfista Karlos Salcedo pomerio je svojim inovacijama granice mogućnosti i shvatanja kako savremenog sviranja na harfi, tako i tehničke mogućnosti tog instrumenta.
      
       BRANKA VUKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu