Verovala sam da stranice NIN-a ne trpe to blato koje Tirnanić otresa ustajući iz jendeka zaborava i sa margina javnog života

      To što neko pije, bljuje i posrće, jeste njegova privatna stvar i njegov lični zdravstveni i moralni problem. Javni problem postaje kad te svoje "bljuvotine" izlije na stranicama uglednog nedeljnika.
       Bogdan Tirnanić u tekstu "FEST: jedna babaroga" objavljenom u prošlom broju NIN-a, piše navodno o FEST-u. Najmanje upravo ima priče o FEST-u, a ponajviše, besa, mržnje, uvreda, ali i samohvale i mračnog krika koji dopire iz jaruga nacionalšovinizma. Nije mu bilo dovoljno što je jednog filmskog autora proglasio promašenim, potom "poznatim antiratnim profiterom" već kao završni udarac, krunski dokaz njegove "nepodobnosti" dodaje da je "nekim čudom još i Hrvat iz Tuzle." Tako se glasovima mržnje koji upravo ovih dana postaju sve bučniji, pridružio i glas Bogdana Tirnanića. Zloslutno se pojačava eho nekadašnjih "leleka i jauka".
       Verovala sam da stranice NIN-a ne trpe to blato koje Tirnanić otresa, ustajući iz jendeka zaborava i sa margina javnog života. Jer o tome je ovde reč - o kompleksu 'zanemarenog'. Zamislite šta je sve u ona "ideološka vremena" bio Bogdan Tirnanić, tj. ne morate da zamišljate, sve je to, onako kao usput, Tirnanić saopštio u svom tekstu: "...Nasuprot javnom mnjenju i sitničavim kritičarima, koji su ih zdušno ispljuvali, smatram da su 12. i 13. FEST predstavljali vrhunac u istoriji ovog festivala."
       Kako i ne bi, kad je baš tih godina, tj. 1982 (12. FEST) i 1983 (13. FEST) selektor upravo bio Bogdan Tirnanić.
       Tirnanić se podsmeva nekim članovima aktuelnog Saveta FEST-a kao nesvršenim studentima, a baš se pitam koje je to visoke škole završio i diplome stekao on koji se u ona ista "ideološka vremena" tako nadmoćno razumeo u sve, te je Olju Ivanjicki izbacivao sa Oktobarskog salona, Piteru Bruku oduzimao nagradu na BITEF-u, sve uprkos takvom "slabiću" kakav je, je li, Jovan Hristić. Ko je siroti Jovan Hristić u odnosu na takvog "inteligenta" kakav je Bogdan Tirnanić? O Makavejevu da i ne govorim.
       Kako Tirnanić tvrdi, Makavejev je socijalni psiholog iz "cirkuskog furgona" koji je zaslužan za FEST samo kao autor programa pornografskih filmova. To je onaj koji je emigrirao u Pariz, a ne u "Gornji Dubac" gde je valjda, po Tirnanićevom mišljenju, trebalo.
       Pojavljuje se u Tirnanićevom tekstu i neki električar za koga sam taman pomislila da znam ko je, kad ispade da je upravo taj dobio "Zlatnu palmu" u Kanu. "Zlatnu palmu" je, kao što svi znaju (čak i "nemisleći"), dobio Emir Kusturica, što ga diskvalifikuje kao električara, ali unosi dalju zabunu jer je pomenuti dobio dve "Zlatne palme". (Tirnanić govori o nekome koji je slučajno dobio jednu, a potom ganjao neke "gancije" po Parizu.) Lično sam bila organizator "dočeka" i proslave ove druge "Zlatne palme". Proslava je bila organizovana u Kulturnom centru Beograda, čiji sam direktor inače bila, a sa tog mesta smenjena pred izbore 1996. zbog članstva u Demokratskoj stranci, baš u vreme kada je Tirnanić napredovao do pozicije režimskog urednika tada najrežimskije televizije.
       Tirnanićevu napomenu o "gancijima" neću da komentarišem, gadim se fašizma.
       Sve tako hvaleći sebe, kudeći druge, zasipajući ih uvredama, Tirnanić razotkriva svoj pravi problem: nekada je bio važan i moćan, a onda... Onda je, kako kaže, "pobedio NATO" i, gle žalosti, Milošević otišao u Hag. Kako Tirnanić kaže, u Hagu mu neće suditi samo zbog nečeg iz kulture, inače će mu jadnom, ni krivom ni dužnom, za sve drugo suditi.
       I tako, Tito u grobu, Milošević u Hagu, Tirnanić u jarku. Nije našao uhljeblje i nove dobre honorare ni zaštitnike koji bi mu davali moć da "ubacuje" Voltera Hila, "izbacuje" Pitera Bruka i druži se sa Frensisom Fordom Kopolom. Ostalo mu je samo da, brkajući činjenice, razbijajući lončiće, besprimerno izvređa sve. Članove aktuelnog Saveta FEST-a, ni uz najgore namere, nisam uspela da prepoznam u onim otrovnim kvalifikacijama, kojim ih "časti" Tirnanić. Dušan Makavejev, Goran Marković, Sergej Trifunović, Raša Andrić, Nebojša Popović, Jugoslav Pantelić, Miroljub Vučković, Vuk Pavlović i Dejan Vražalić (kompletan sastav Saveta FEST-a), ljudi su koji imaju svoj posao, svoja dela, koji rade i stvaraju, imaju uspeha, za razliku od Tirnanića koji ima samo zavist i sujetu.
       Još ponešto o činjenicama, tj. pobrkanim lončićima, tek da se zna:
       - Bogdan Tirnanić nije bio osnivač FEST-a, kako to tvrdi. (Videti knjigu Milana Vlajčića "FEST, odbrojavanje", Beograd, 2002. Pitati Milutina Čolića, Milana Vukosa, Dušana Makavejeva, Dejana Đurkovića).
       - Ne znam šta Tirnanić ima protiv iranskih i ruskih filmova, ali informacije radi, na ovogodišnjem FEST-u prikazana su tri iranska i samo jedan ruski film.
       - Ovogodišnji festival nije, kako to tvrdi Tirnanić, otvorio film "Apokalipsa sad" Frensisa Forda Kopole. Taj film prikazan je drugog dana FEST-a, u ponoćnom terminu.
       - Niko u gradu ne vodi kulturu u "četvrtom mandatu", kako to tvrdi Tirnanić. Ja lično sam na tom mestu od 18. oktobra 2000. godine. Jesam bila član Komisije za kulturu GK SKJ 1982-1984. godine, baš u vreme, gle koincidencije, kad je Tirnanić bio selektor "najboljih festivala". Viđala sam i Tirnanića na sastancima te komisije, samo me tada nešto nije kritikovao. Valjda je posle 20 godina skupio hrabrost. Inače, ja sam tu komisiju i tu partiju napustila još 1985. godine kad je Ivana Stambolića zamenio Slobodan Milošević, kome se Tirnanić posle deset godina, kao misleći "inteligent", pridružio na već pomenutoj televiziji. Ta televizija jeste menjala svoju programsku orijentaciju: od blago opozicione, do strogo režimske.
       A Tirnanić, sa sve novim "Armani" imidžom, postade urednik u vreme njene najveće odanosti režimu. Potom je našao bolje plaćen posao u opozicionim, a ipak zaštićenim novinama pokojnog Slavka Ćuruvije. Dobre tekstove za dobre pare pisao je sve dok nije počeo žestok progon Ćuruvije. Tirnanić se tada "razboleo" i "pao u krevet" iz koga nije ustao, niti se na svetlu dana pokazao ni povodom surovog ubistva Slavka Ćuruvije. Baš saradnički, baš prijateljski, baš hrabro.
       Stvarno treba imati petlju i biti na visini već iskazane hrabrosti i "dokazane inteligencije" pa proglasiti stotine hiljada posetilaca FEST-a i koncerata Đorđa Balaševića "nemislećim ljudima". Ne može valjda Tirnanić da im oprosti one zvižduke koji su ga u zimu 1996/97. godine oterali iz Kolarčeve ulice.      #
      
       GORICA MOJOVIĆ