NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Bitka za Mariju

Ako je odnos države prema ugroženoj životinjskoj vrsti nehuman, da ne kažem, zverski, ubrzo će se pokazati da je država spremna i na takav odnos prema manjinama, pa i prema punopravnim građanima

      Jedna mečka, po imenu Marija, konfiskovana je od mečkara Pere Jovića (55) iz Donjeg Vidova kod Paraćina, zato što je utvrđeno da je mečku "svakodnevno učio da igra za rad na ulici (mečkarenje), na taj način, što ju je terao da stoji na usijanom limu, a držao je vezanu lancima koji su brnjicama pričvršćeni za donju i gornju usnu" čime je "zlostavljao i surovo postupao sa tom životinjom, a što je utvrđeno inspekcijskim pregledom dana 11.11.1999. godine u kući okrivljenog u naselju Dankovo".
       Mečka Marija je konfiskovana od mečkara Pere Jovića, i, danas, uoči Sretenja, nalazi se u Banoštoru, pored Dunava, u Sremu, u prihvatilištu Društva za zaštitu životinja "Arka" iz Novog Sada. Prihvatilište je, pak, da ne mistifikujemo, izgrađeno u dvorištu porodične kuće Branke i Pavela Paško.
      
       Branka otimaljka
       Oni kažu: "Ovo je, praktično, centar za rehabilitaciju gde ih spremamo za šumu, to jest, za rezervat u Fruškoj gori koji, na proleće, treba da počne da se gradi."
       Pored mečke Marije u prihvatilištu su i mečka Božana, stara deset godina, konfiskovana u Pančevu, od mečkara iz naselja "Mali London". Zatim, mečka Dorin iz Paraćina, "namerno oslepljena" koja je "tako slepa igrala do poslednjeg dana". Inače, Dorin boluje od raka, (melanom na levoj prednjoj šapi). Lekari predlažu eutanaziju, Branka i Pavel nemaju srca za to. Pored Dorin, u kavezu je i Uške, agresivna mečka, stara 6-7 godina, "u vrlo dobrom stanju, ali sa psihičkim problemima zbog svakodnevnog maltretiranja i stresa." Tu je i Kasandra, konfiskovana od mečkara iz Čitluka kod Kruševca, "oronula, uništenog lica, i godinama smeštena u olupini od fiće".
       I ako je Marija iz Paraćina glavna ženska u prihvatilištu medveda, onda je Mićko glavna muška "megazvezda". U punoj snazi, ima šest godina. Mićko jedini i nije konfiskovan nego je dobrovoljno dat. Svoju mladost Mićko je proveo u fabričkom krugu "Magnohroma" iz Kraljeva: bio je maskota fabrike.
       Branka Paško kaže da u Srbiji ima još 24 mečke za konfiskaciju. O svakoj od tih mečki postoji "dosije" koji se drži u tajnosti. Jer, kada mečkari širom Srbije osete da "Branka otimaljka" kreće "u konfiskaciju", dovijaju se kako znaju i umeju; preprodaju mečke za konje, menjaju stanište i svoje i mečki sa Brankine "poternice".
      
       Zaigrala mečka
       Branka Paško, žena furiozne energije, svojstvene misionarima, priznaje da je Požarevac, i dalje, neosvojiv bastion mečkarenja. A tamo u Požarevcu, ima šest mečaka za konfiskaciju.
       "Još dok je Milošević bio na vlasti, pokušavali smo da u Požarevcu pokupimo mečke od mečkara. Ali, nismo dobili neophodnu asistenciju policije. Iz kabineta Vlajka Stojiljkovića tada nam je objašnjeno da nije pravo vreme za konfiskaciju mečki uoči izbora, jer bi Romi, zbog toga, mogli da izazovu čitavu pobunu u gradu s nesagledivim posledicama. To licemerno dodvoravanje države romskoj manjini, ubrzo im se osvetilo i u Požarevcu i u Srbiji. Jer, zaigrala je mečka i njima, i, evo je, još igra. I u Požarevcu i u Srbiji, i u Hagu.
       Pokazuje se, naime, da je odnos države prema mečki, kao ugroženoj vrsti, ozbiljno državno pitanje, ma kako to na prvi pogled blesavo izgledalo. Zapravo, kroz odnos prema mrkom medvedu država projektuje ne samo i svoj stav prema manjinama, već i prema svom građaninu. Ako je odnos države prema ugroženoj životinjskoj vrsti nehuman, da ne kažem, zverski, ubrzo će se pokazati da je država spremna i na takav odnos prema manjinama, pa i prema tzv. punopravnim građanima."
       Kako nova postoktobarska državna vlast gleda na mečkarenje?
       Branka Paško kaže da, za sada, svuda nailazi na otvorena vrata, sa svih strana se obećava pomoć. Ali pomoć, za sada, stiže samo od ekološke organizacije "Protier" iz Ciriha i iz Holandije. Od organizacije IBF iz Rheneua- gradića blizu Haga.
       Naša sagovornica spremna je da novoj dosovskoj državi gleda, još neko vreme, "kroz prste", zato što ih je, zaista, "stislo sa svih strana". Ali, ima nešto što se ne može oćutati.
       Branka Paško kaže: "Ako je bivši vlasnik 'Fruške gore', Aleksandar Berček tvrdio da medvedima nije mesto na Fruškoj gori jer su, jednostavno, ružni, Aleksandar Paroški, novi upravnik fruškogorskog Nacionalnog parka tvrdi da medvedi ovde nisu autohtona vrsta. A ja ga pitam: da li je beočinska cementara autohtona vrsta? A, evo, nalazi se u Nacionalnom parku, na osam kilometara od Banoštora!"
      
       Rezervat
       Uzgred, "arheološka istraživanja su pokazala da je medved živeo na Fruškoj gori i pre hiljadu i više godina. A francuski "La farž", jedna druga autohtona vrsta, doselio se, tek od juče, i to na desetak kilometara od Andrevlja gde treba da se gradi rezervat za konfiskovane mečke, žrtve mečkarenja u Srbiji.
       Mesto za rezervat je, istini za volju, već odobreno; dvadeset hektara odmah pored dečjeg odmarališta na Andrevlju. Tako će rezervat, u stvari, biti svojevrsna škola u prirodi gde će deca, od malih nogu, učiti sve o medvedu, pa i to: da medved ima pravo na slobodu i životinje dostojan život.
       Branka Paško će, po svoj prilici, oko prava mečaka, staviti na muke i Vladana Batića, ministra pravde.
       Opet, će u centru pažnje, biti "megazvezda", troipogodišnja mečka Marija iz Paraćina.
       Jer, sudija Slavica Šaban iz Paraćina obustavila je rešenje protiv Pere Jovića iz Donjeg Vidova, "po zanimanju mečkara, oženjenog, oca osmoro dece". Mečka Marija, dakle, treba da se vrati mečkaru Peri.
       Šta piše u obrazloženju rešenja sudije Slavice Šaban?
       "Na ispitivanju, okr. Jović Pera izjavio je da su kritičnog dana šumarski inspektor, neki ljudi iz Novog Sada i dva policajca došli kod njega kući i tražili da im da mečku Mariju i kad je on to odbio, policajci su tukli njegovog sina Slobodana i naterali ga da uvede mečku u kamion. Navedenu mečku okrivljeni je kupio kao mladunče u Aleksincu i po dolasku kod njega ona je još pila mleko i vremenom se potpuno oslobodila straha od ukućana i zbližila sa njegovom decom, a on je video da je pitoma životinja koja nikoga nikad nije napala i od najmlađeg uzrasta on i njegova deca su je učili razne stvari kako bi ona kasnije mogla da zabavlja publiku i da im ostvari zaradu."
       Šta je sve mečkar Pera naučio Mariju?
       Verovali ili ne, i to piše u rešenju sudije Slavice Šaban: "Mečka je znala da igra, da se penje na banderu, da se rukuje sa čovekom, da uzme sito i traži novac, da imitira pijanog čoveka, čobanina kako čuva ovce, vojnički da pozdravlja,te okrivljeni negira da je učio držeći je da stoji na usijanom limu, jer sve te stvari ne bi mogla tako da nauči. Na kraju, okrivljeni u potpunosti negira da je na bilo koji način maltretirao mečku a s druge strane priložio je dozvolu za obavljanje mečkarenja koju poseduje od 1968. godine."
      
       Presuda
       Sudija Slavica Šaban, takođe, smatra da je "mečkarenje nehumana i necivilizovana delatnost i da treba sprovesti društvenu akciju za njeno iskorenjivanje". Ali, sudija Šaban, "detaljno ulazeći u činenično stanje ukazuje da podnosilac tužbe nema pouzdane dokaze protiv okrivljenog, da je isti navedenu mečku terao da stoji na usijanom limu, jer se taj navod zasniva na opšteprihvaćenom mišljenju da lica koja se bave mečkarenjem na isti način dresiraju životinje, a to je opšteusvojeno mišljenje u sudskom postupku."
       Sudija Šaban, zatim počinje i da morališe tvrdeći da je zahtev za oduzimanje mečke Marije "moralno neosnovan, jer se njime iskazuje briga za zaštitu divljači u skladu sa najvišim svetskim standardima, a s druge strane okrivljenom, koji ima osmoro dece, i kome je mečkarenje bilo osnovni izvor prihoda oduzimanjem medveda onemogućeno je ostvarenje porodičnih prihoda."
       Ministar Batić, ili neko drugi, morao bi Slavici Šaban ne samo kao sudiji nego kao građanki Srbije da objasni da se ne mogu zbrajati žabe i babe. Jer, koliko sutra, baš sudija Šaban dobije slučaj konfiskovanja "belog roblja". U Zemunu je, naime, jedan "vlasnik" dve Moldavke, nedavno, pretukao jednu od njih, a njegov sin, dvanaestogodišnji dečak pravdao je tatu pred babom ovim rečima: "Ali, bako, on je nju kupio!"
       Ima li boljeg primera kako, začas, sudbina mečke Marije može da postane sudbina devojke, to jest, građanina Srbije.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ
      
      
U šumu nema pivo

"Kad idem s ovu moju životinju, ja pijem - ona pije. Ne mož mečka s jednu šapu da uzme pivo, nego s dve, pa pije i udari ju u glavu ko i men. Onda ja počnem da pevam a ona da igra. Izađe men iz glavu, izađe iz njen glavu! I di će sad mečka u šumu da nađe pivo?! Kod Branke u Frušku goru nema ni leba, ni pivo."
      
       (ZORAN LAZAREVIĆ)


      
      
Samo četiri mečke

"Naš deda slimao je filmove sa pokojnog Paju, sa Batu Živojinovića film 'Tri', sa Leksa Berkera, sa Vineta, sa Burduša... U Makedoniju smo slimali, u Beograd, u Golubac na Dunav... Bilo mlogo i filmovi, i mečke. Na televizor kažu da ima 17 mečke u Jugoslaviju, i toj je laž. Poslujemo sa mečkari, nađe se drvo sa drvo a neće čovek sa čoveka: ima tri mečke u Požarevac i jedna u Paraćin."
      
       (RADE LAZAREVIĆ)


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu