Nadležnima se podigla kosa na glavi kada su počeli da otkrivaju koliko je budžetskog novca pokradeno tokom minulih godina zarad navodnog poboljšanja studentskog i učeničkog standarda

      Iako treba da upotrebe samo proste računske operacije poput sabiranja i oduzimanja, zaposlenima u srpskom Ministarstvu prosvete i ostalim vladinim telima biće teško da izračunaju koliki je državni novac, namenjen finansiranju ustanova učeničkog i studentskog standarda, u vreme bivših vlasti završio po kojekakvim privatnim džepovima i računima. Jer, mogućnosti za zloupotrebe očigledno su bile velike, a tadašnji nadležni iskazivali su zavidnu maštovitost u korišćenju ovih mogućnosti. Pošto će se sociolozi i ini stručnjaci baviti pitanjem otkuda, uopšte, toliko takvih ljudi u jedno vreme i na istom mestu, ovde ćemo pogledati dokle je u istrazi mutnih radnji stiglo Ministarstvo prosvete.
       "Zatekli smo u sistemu potpuni javašluk, odnosno, izuzetno visok stepen korupcije čije prave razmere tek sada počinjemo da razaznajemo", kaže za NIN Žarko Mihailović, član vladinog Saveta za borbu protiv korupcije i pomoćnik ministra prosvete za učenički i studentski standard. Njegov sektor obuhvata učeničke i studentske domove za ishranu i smeštaj (17 i 21 hiljada kreveta, preko 40 hiljada studenata-abonenata), kulturne centre i kulturno-umetnička društva; ukupno, oko 4 300 zaposlenih u preko 120 pravnih lica koja raspolažu mnogo većim brojem objekata. I maltene, skoro se u svakom od delova sektora za koji je Mihailović zadužen, mogu naći krupnije i manje uočljive "nepravilnosti", budući da su domovi učeničkog i studentskog standarda bili "idealno sredstvo za pranje novca, a sve pod firmom ulaganja u mladost".
      
       Hrana
       Konkretno, na primeru nabavke namirnica za studentske menze, ulaganje u mladost izgledalo je ovako: grašak u konzervi je, recimo, 2000. godine kupovan za 360 dinara a 2001. za 203,4 dinara (uprkos svim poskupljenjima u prošloj godini), paprika je sa 323 dinara "pojeftinila" na 197,4, biber sa 806 na 462, salvete, žice za sudove, sunđeri, rukavice... U izveštaju koji je potpisao 11. februara ove godine, Žarko Mihailović pobrojao je 27 ovakvih, "nasumično odabranih primera", a rezultat "veće finansijske discipline je činjenica da je za poslovanje, recimo, Studentskog centra Beograd, kome je u 2000. godini bilo potrebno (dnevno) ne manje od tri miliona dinara, danas za normalno funkcionisanje iste ustanove, sa povećanim brojem obroka i abonenata, treba 1 500 000 do 1 700 000 dinara". "To znači da svaki dan 25 000 evra ne ode na korupciju i sivu ekonomiju samo u toj jednoj ustanovi", stoji u Mihailovićevom izveštaju.
       Cene namirnica pobrojane u izveštaju, dodaće Mihailović, mogle bi da budu još i niže da nema nasleđenih dugova. Zbog njih, kaže NIN-ov sagovornik, kako raniji dobavljači ne bi potegli pitanje zateznih kamata koje višestruko nadmašuju dugovanja, "uslovljeni smo da radimo sa ljudima koji su radili i ranije", i to bez javnih konkursa "pošto oni na njima možda ne bi prošli". Saradnja se, ipak, nastavlja na novoj osnovi, što se vidi i po svojevrsnom "pijačnom barometru" iz Mihailovićevog izveštaja.
      
       Abonenti
       Abonentske knjižice za ishranu u menzama, i abonentska mafija, rekli bismo, posebna su priča, utoliko značajnija što ishrana jednog studenta (četrdeset je hiljada abonenata) državu mesečno, i pored njegove participacije, staje oko 90 evra. "U ovom trenutku još nisu potpuno prekinuti preprodaja i falsifikovanje abonentskih knjižica, ali smo ih učinili izuzetno opasnim poslom", navodi Mihailović. Pre nego što je postao opasan, ovaj posao bio je ne samo unosan - 25 evra koštala je abonentska knjižica u preprodaji - već, po svemu sudeći, i dobro organizovan. NIN-u je, naime, na uvid stavljena debela koverta sa oduzetim abonentskim knjižicama, falsifikovanim toliko dobro da je manje upućenom oku sasvim nemoguće da odvoji žito od kukolja, originale od falsifikata. Čak se i Žarko Mihailović dobro zamislio pre nego što je izdvojio jednu pravu od dve lažne knjižice, sve sa fotografijom istog mladića koji se na jednoj zove Slobodan Srećković i studira na PMF-u, na drugoj je Sreten Novaković sa FON-a, a na trećoj Jugoslav Nikolić, student Ekonomskog fakulteta. "Imamo imena i prezimena ljudi koji su štampali ove abonentske knjižice", kaže Mihailović, i navodi da su svi podaci prosleđeni policiji na dalju obradu.
       Osim rigoroznom kontrolom, dodaće pomoćnik ministra prosvete, abonentskoj mafiji staće se na put i skorim uvođenjem jedinstvenih magnetnih kartica za abonente umesto knjižica, koje se očekuje već za mesec i po dana.
       Pokušavaju, tvrdi dalje Mihailović, nadležni da onemoguće i preprodaju kreveta u studentskim domovima u koju su "umešani svi - od onih koji krevete raspoređuju, do specijalizovanih grupa ljudi koji su organizovano kupovali i preprodavali krevete", zarađujući na taj način između 300 i 500 evra po krevetu, odnosno po četiri-pet miliona godišnje budući da je "na teritoriji cele Srbije preprodavano između 6 000 i 6 500 kreveta (godišnje)". "Prvi put u istoriji mesto u studentskom domu je dobio svaki student koji je konkurisao i ispunjavao zakonske uslove. Pored toga je ostalo još 2 000 mesta za studente sa zamrznutom godinom," pohvalio se Mihailović u izveštaju.
       Takođe, nije mali novac država gubila/davala/poklanjala plaćajući obezbeđenje ustanova studentskog standarda preduzeću "Beograd - sigurnost"; cena je oborena sa 240 dinara po satu na 85 dinara, a smanjen je i broj angažovanih ljudi i radnih sati za jednu trećinu.
       "Poseban vid korupcije bili su ljudi koji su navodno radili preko omladinskih zadruga, a koje mi nazivamo mrtvim dušama pošto je kontrola pokazala da nikada i nisu radili iako je za taj nepostojeći rad plaćano", priča Mihailović. Primeri su i ovde poražavajući, a od ustanove do ustanove govore da je od 20 ljudi čiji je rad plaćan, radilo samo dvoje, od pet nijedan, od 11 nijedan...
      
       Građevina
       Najveće količine novca odjednom u zasad nepoznatom pravcu odlazile su prilikom investicija u studentske domove i, uopšte, prilikom građevinskih radova koji su, najčešće, poveravani jednoj firmi, "Estetika interprojekt", koja je, pored ostalog, radila krilo F u Studentskom gradu, Studentsku polikliniku, studentski dom "Lola"... Ova firma, navodi Mihailović, pobeđivala je na konkursima ponudivši najnižu cenu, koja je, međutim, naknadno uvećavana i po nekoliko puta aneksima ugovora ("Objekti su zidani i po tri puta višoj ceni", kaže), a da pri tom čak nije ni zidano kako treba - "'Lola' sada tone zbog katastrofalno izvedenih radova", napominje pomoćnik ministra prosvete.
       Na drugom primeru, kada je reč o Domu učenika srednjih škola Beograd, rečito je poređenje cena "građevinskih i građevinsko-zanatskih radova" iz 1998/99. i 2001. godine - radovi na dva sprata u krilu 1 plaćeni su 816 811 maraka pre četiri godine, dok su prošle godine radovi na krilu 2 (samo jedan sprat je rađen) koštali svega 155 116 maraka.
       Ili, kada je reč o Domu učenika srednjih škola "Jelica Milovanović", istovetni "građevinsko zanatski radovi na adaptaciji i rekonstrukciji" izvedeni tokom 2000. godine koštali su preko 13 miliona dinara, a godinu dana kasnije daleko nižih osam i po miliona.
       Elem, navodi Mihailović, odgovorni su za ove i ovakve mahinacije "oni koji su vodili studentske centre, upravni odbori koji su aminovali štetne ugovore, kao i ljudi koji su odlučivali u Ministarstvu prosvete"; podneto je dosad šest krivičnih prijava, ali se još čitav niz slučajeva i dalje nalazi pod istragom. Ipak, Mihailović i upozorava: "Policiji smo dostavili sve informacije, ali moj je utisak da sve to ide nedovoljno brzo."
       I pored ove prividne sporosti, može se naslutiti da će istrage jednom ipak rezultovati nekakvim ishodom. Ako je iole pameti, poslužiće rezultati istrage, kada i ako ugledaju svetlo dana, i ljudima sadašnjosti, barem kao podsetnik i upozorenje da ne ponavljaju greške svojih prethodnika ako već nemaju mazohističku želju da prođu kao oni.
      
       NIKOLA VRZIĆ