Sudeći po reakciji na hapšenje pripadnika OVK koji su ubijali Albance, odnosi radikalnije struje i međunarodnih predstavnika dodatno će se zaoštriti nakon eventualnog hapšenja počinilaca zločina nad kosovskim Srbima

      Nešto se menja na Kosovu. UNMIK hapsi trojicu iz bivše OVK zbog ratnih zločina. Albanci demonstriraju, nasrću na međunarodne bezbednosne snage. Do sada najžešći sukob lokalnog stanovništva sa UNMIK-om isprovociran je prvim znakom da je međunarodna uprava počela odavno najavljeni obračun za zločincima i kriminalom, i to uoči dolaska novog administratora UN, Nemca Mihaela Štajnera.
       Postalo je jasno da se u zatvoru mogu naći i oni koje mnogi kosovski Albanci smatraju "junacima" borbe protiv srpske vlasti, lokalni opštinski moćnici ili šefovi zvanično nepostojeće, a zapravo veoma aktivne "Albanske obaveštajne službe Kosova", ŠIK.
       Zbog hapšenja Ljatifa Gašija, Naima Kadrijua i Nazifa Mehmetija, koji su svojevremeno u OVK operisali u zoni Lap, okolini Podujeva, demonstranti su u petak u Prištini nasrnuli na UNMIK policiju i čak povredili tri njena pripadnika, demolirali nekoliko policijskih vozila i polupali prozore i inventar hotela "Ilirija", a nasrtali su i na prolaznike koji nisu hteli da im se pridruže.
      
       Optužba
       UNMIK, međutim, smatra da su sukob isprovocirale "izolovane grupice ljudi koji su više zabrinuti zbog sopstvene sudbine". Sa njima se slažu i umereniji kosovski Albanci, koji već neko vreme upozoravaju da sukob sa međunarodnim snagama može samo da šteti građanima Kosova.
       Uprkos upinjanju UNMIK-a da objasne da hapšenja "nisu uperena protiv organizacija kojima uhapšeni pripadaju, ili su pripadali", protiv OVK ili njenog naslednika Kosovskog zaštitnog korpusa, hiljade kosovskih Albanaca spremni su da se sukobe sa UNMIK-ovim policajcima radi oslobađanja trojice koji su, kako se sumnja, napadali, kidnapovali i čak ubijali njihove sunarodnike koji nisu podržavali OVK. A njihovo pritvaranje je tek uvod u hapšenja "glavnih kriminalaca", koja je policija UNMIK-a najavila za 2002. godinu.
       Trojica pritvorenika se, kako je Beti rekao šef UNMIK-ovog pravosuđa Žan-Kristijan Kadi, sumnjiče za šest ubistava. On, međutim, nije mogao da kaže broj otmica, niti fizičkih napada u kojima se sumnja da su učestvovali.
       Odmah nakon hapšenja je saopšteno da su sve žrtve kosovski Albanci i da su zločini počinjeni 1998. i 1999. godine.
      
       Tajne službe
       Početkom 1998. OVK je bila loše organizovana skupina naoružanih ljudi, često zasnovana na porodičnim vezama, ali je tokom godine, zahvaljujući stalnijem dotoku oružja, postala centralizovana vojska organizovana u sedam operativnih zona, od kojih je svaka imala regionalnog komandanta. U Lapu, gde su se zločini koje UNMIK-ovo pravosuđe istražuje dogodili, komandant je bio Rustem Mustafa zvani Remi.
       Redžep Selimi bio je u to vreme šef tajne službe OVK, iz koje je nastalo, kako piše dnevnik "Kosovo sot", pet ili šest tajnih službi sada aktivnih na Kosovu. Jedna od njih je "Albanska obaveštajna služba Kosova", skraćeno ŠIK, što je i zvanična skraćenica Nacionalne informativne službe Albanije. Ustavni okviri za Kosovo, međutim, ne predviđaju nikakvu "obaveštajnu službu" i organizacija zvanično ne postoji, ali u Prištini mnogi veruju da aktivno pribavlja informacije za Demokratsku partiju Kosova Hašima Tačija.
       Najvažniji među uhapšenima je Ljatif Gaši. On se 1998. u američkoj štampi pominje kao zamenik komandanta OVK u Podujevu, a prištinski mediji sada pišu da je zamenik šefa ŠIK-a i glavni u toj organizaciji za područje između reke Lab i planine Bajgorska šalja. Šef ŠIK-a je, kako se saznaje na Kosovu, izvesni "Petrit" koji je radio u jednoj humanitarnoj organizaciji u Uroševcu.
       Drugi uhapšeni, Naim Kadriju, bio je član opštinskog veća Podujeva u ime Tačijeve stranke i sekretar je podujevskog ogranka DPK. Nazif Mehmeti je pripadnik Kosovske policijske službe koju je osnovao UNMIK. Sva trojica su pre rasformiranja OVK bili pripadnici njene vojne policije.
       Gaši, Kadriju i Mehmeti su, međutim, prema tvrdnjama objavljenim u "Bota sotu", bili puki operativci i izvršioci, dok su njihovi šefovi i nalogodavci i dalje na slobodi.
       Međunarodne nevladine organizacije poput Hjuman rajts voča odavno ukazuju da je "jasno da su lokalni komandanti OVK morali znati, ako nisu direktno naređivali ubistva u određenim slučajevima, poput ubistva 34 ljudi kod Glođana koje su snage OVK izvele septembra 1998".
      
       Srpska računica
       Ko god da bude sledeći, ekstremne snage demonstrirale su na protestima spremnost da u odbrani "saboraca" nasrnu na one koje su doskora nazivali oslobodiocima i poruče im "napolje sa Kosova". Sudeći po reakciji na hapšenje pripadnika OVK koji su ubijali Albance, odnosi radikalnije struje i međunarodnih predstavnika dodatno će se zaoštriti nakon eventualnog hapšenja počinilaca zločina nad kosovskim Srbima.
       A upravo tim hapšenjima nadaju se srpske i jugoslovenske vlasti, na koje porodice kidnapovanih i nestalih Srba stalno vrše pritisak da utiču na rasvetljavanje sudbine njihovih
       1 300 rođaka, nestalih nakon dolaska Kfora i UNMIK-a.
       Srpsko pravosuđe je Hagu dostavilo hiljade stranica dokumentacije o zločinima OVK, pošto bi vlada koja namerava da tribunalu preda još nekoliko Srba, volela da pokaže da ni albanski zločinci neće proći nekažnjeno. Ministar pravde Vladan Batić odavno priželjkuje da se u Hagu nađu Hašim Tači, Ramuš Haradinaj, Agim Čeku i drugi iz OVK za koje tvrdi da su "najveći zločinci posle Drugog svetskog rata".
       Haški istražitelji su već posetili i razgovarali sa nekim od potencijalnih svedoka zločina OVK nad Srbima, o čemu su šef beogradske kancelarije Haškog tribunala Dejan Mihov i šef Odeljenja za istrage Kancelarije tužioca u Hagu Patrik Lopez-Terez obavestili Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih Srba na Kosmetu. Tribunal je, kako su naveli, "preduzeo mere za gonjenje njihovih počinilaca".
      
       MILICA MANČIĆ
       (Beta)