Proizvođači fudbalskih cipela tvrde da je obuća od kože kengura kapitalna dobit za postizanje više golova na utakmicama

      Proizvođači kopački - fudbalskih cipela - obećavaju da će za predstojeći - 17. šampionat sveta koji se od 31. maja održava u Japanu i Južnoj Koreji, napraviti takvu obuću koja će igračima omogućiti da postižu više golova nego na svim prethodnim - počev od 1930. i prvog šampionata u Urugvaju. Koliko danas postoji proizvođača fudbalskih cipela teško je nabrojati, ali mašta u pronalaženju sirovina za proizvodnju kopački je neiscrpna...
       Do sada se, uglavnom, koristio teleći boks. Leđni i stomačni deo teleta između dve i tri godine starosti. Nedavno su se oglasile mnogobrojne organizacije za zaštitu životinja tvrdeći da milioni australijskih kengura poslednjih godina stradaju da bi fudbaleri imali udobnu obuću. Žestoko su kritikovane fudbalske zvezde Dejvid Bekam ("Mančester junajted") i Majkl Oven ("Liverpul") jer su upravo njihove cipele napravljene od kože kengura.
       Bekam igra u cipelama najstarije firme "Adidas", a Oven je "maneken" "umbro - XAI".
       Pomenuti proizvođači kopački objašnjavaju da koža kengura ima veliku prednost nad kožom drugih životinja, jer su takve cipele veoma udobne, lake i omogućuju znatno veću okretnost fudbalera. Dalje, tvrde da su kenguri, čija se koža koristi za izradu kopački, legalno ubijeni, pod kontrolom australijske vlade. Svaki par kopački od kengurove kože košta oko 300 američkih dolara.
       Prvi veliki golgeter na šampionatu sveta bio je Giljermo Stabile - 1930. u Montevideu. Argentinac je sa osam golova na samo četiri utakmice postao "kralj strelac". Na nogama je imao, uostalom kao i svi učesnici šampionata, poluduboke kopačke sa ogromnim šnirom za pertle, nalik na nekadašnje gojzerice. Naravno, mnogo lakše i kvalitetnije sašivene i sa četiri ukucana "krampona" na tabanima i isto toliko na petama. Dugi niz godina igralo se u sličnoj obući. Mađaru Šandoru Kočišu takve kopačke nisu smetale da 1954. u Švajcarskoj postigne golova na samo pet utakmica. Oni u poodmaklim godinama, međutim, tvrde da Kočišu kopačke i nisu bile potrebne, jer je većinu golova postizao glavom, čak i sa ivice kaznenog prostora (16 metara).
       Francuz Žiste Fonten je 1958. u Švedskoj postavio golgeterski rekord sa 13 golova na samo šest utakmica šampionata, koji do današnjih dana nije prestignut.
       Lakše kopačke, one plitke, nalik na "šimike", ali bez visokih potpetica, stigle su na fudbalsku scenu 1966. na šampionatu sveta u Engleskoj. Golgeter sa devet golova na šest utakmica postao je Portugalac iz Mozambika Euzebio da Silva. Ovaj redosled velikih golgetera završava Nemac Gerd Miler 1970. na šampionatu sveta u Meksiku sa deset golova na šest utakmica, igrajući u prvim modernim kopačkama, sa aluminijumskim "kramponima" čija se dužina mogla podešavati u zavisnosti od vremenskih prilika na terenu. Niko posle Gerda Milera, na narednih sedam šampionata koji se igraju svake četvrte godine, nije postigao toliko golova. Golgeteri šampionata sveta, sa najudobnijim kopačkama, nisu dosegli više od pet-šest golova na mnogo više utakmica.
       Ako proizvođači fudbalskih cipela tvrde da su pronašli razlog za neefikasnosti, onda su verovatno izmislili kopačke sa "felšom" zbog kojih one same postižu golove i to treba sačekati i videti na predstojećem šampionatu sveta u Japanu i Južnoj Koreji. Istinski fudbalski znalci su više za pravilo Johana Krojfa - golgeter se rađa, a ne stvara...
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ