Poput zakasnele smene režima i tranzicije, i ploča "11 razloga za..." - Vasil Hadžimanov bend (PGP RTS) je dobrodošla - kad god došla

      Još 1999. godine "naleteo" sam na jedan intervju sa Vasilom Hadžimanovim, u kome je najavljen skori izlazak već snimljenog albuma. "Samo što nije", zbog uobičajenih finansijskih problema proteglo se na još tri godine, i ko zna kako bi te davne (post)bombaške jeseni zvučao i bio prihvaćen materijal, čija je najranija numera snimljena još 1995. Nedavno je kolaž nazvan "11 razloga za..." najzad ugledao svetlost muzičkih prodavnica.
       Osnovne odrednice svakako su Balkanom inspirisane teme i ritmovi ovog podneblja, uz fank i fuziju, rok, tehno te, naravno, džez podlogu. Samo ovako opisano, sve podseća na već viđena ostvarenja, koja popularni "etno" zvuk upakuju u standarde svog muzičkog pravca, nadajući se da će to da se proda što bolje.
       Da raščistimo sa eventualnim zabludama: autorski prvenac benda Vasila Hadžimanova teško da je komercijalno ostvarenje, jer kako uopšte to može biti slučaj sa ličnim, emotivnim pristupom, delom koje je raslo, evoluirajući, više od sedam godina. Uostalom, nesumnjiva popularnost "blejanja" po džez baštama teško da će doneti novac muzici koja ni u bogatijim društvima nema drugi do umetnički status.
       Ovaj tek rođeni "prvak" već je dovoljno zreo da sam za sebe govori, plačući i umiljavajući se istovremeno, igrajući i dernjajući se. Odrastanje se odvija od besnog rejva do pitomih emocija, poput omota ploče - u boji sunčanog sutona.
       Krv nije voda, pa su čak naslovi "pesama" (nazovimo ih tako), maštoviti poput narodnjaka, onih starih, a neki i beskrajno romantični (kao što je, uslovno rečeno naslovna, "11 razloga za venčanje"). S druge strane, neko će se upecati na "hitično" izaranžiranu "Igrale se delije".
       Istina je, međutim, da je ekipa mladih svestranih i na raznim stranama oprobanih muzičara, napravila modernu ploču punu života, koja bez stida ističe šta znaju - jer prošlo je doba iskompleksiranosti. Uz pomoć mnoštva dragih gostiju (pomenimo samo dame - Brankica Vasić, Hana Vučićević, Nataša Hadžimanov, ostali su navedeni na koricama), inteligentno je osmišljeno ostvarenje koje je etno, ali daleko od vulgarne konotacije na koju smo navikli u "projektima" tokom decenije za nama. Opet, autentično je i u odnosu na "balkanski džez" koji svira Jovan Maljoković.
       Poput zakasnele smene režima i tranzicije u kojoj zaostajemo, i ova ploča je dobrodošla - kad god došla. Kao bitan faktor sezone proleće-leto u srpskim društvenim odnosima, nalik prvom kukureku ili visibabi nove kulturne matrice, "11 razloga za..." tek treba da ohrabre ozbiljna muzička dešavanja na ovdašnjoj džez sceni u buđenju.
       Vasil Hadžimanov vođa je benda u kome sviraju Vlada Samardžić i Igor Malešević (kao i on, studirali u SAD), Nenad Gajin Coca i Bojan Ivković. Izdavač je Produkcija gramofonskih ploča Radio-televizije Srbije (PGP RTS).
      
       D. JELISAVČIĆ