Mladi Evropljani će na putovanja umesto pasoša nositi svoj jezički portfolio kojim će moći da, za ne daj bože, dokumentuju znanje bar tri jezika EU, a u Srbiji, prvo treba da se dogovorimo koje jezike hoćemo i ima li ko da nas uči

      Kada smo pitali majku dve devojčice zašto njene kćeri, pored nemačkog i engleskog koje uče u jednoj beogradskoj osnovnoj školi, idu u privatnu školu engleskog, ali i na privatne časove ruskog, odgovorila je: "Tri strana jezika su već tri zanimanja, uz ono koje budu odabrale same, nadam se da će koliko-toliko biti osposobljene za život." Među nama je, ipak, više onih koji i dalje veruju da je učenje stranog jezika "nužno zlo", pa nisu tako retki pozivi roditelja koji od Ministarstva prosvete traže da im se deca "oslobode" učenja nekog jezika.
       A između "prosvećenih" i "neprosvećenih" roditelja nalaze se i oni školarci kojima treba poverovati kada kažu: "Učio sam šest godina nemački, jaka četvorka, a sad ne mogu ni rečenicu da sklopim." E, tu se treba obratiti (ne)p(r)osvećenim nastavnicima, reći će roditelji...
       Po završetku Evropske godine stranih jezika kojom je Savet Evrope proglasio 2001, u nameri da koliko-toliko spreči odumiranje postojećih jezika (svake godine nestane 25) promovišući višejezičnost, ali i načine učenja, predavanja i vrednovanja stranih jezika, i u našoj zemlji koja se priprema za ulazak u Savet Evrope, nameće se pitanje:
       Koje jezike govorimo i koliko dobro? Hoćemo li dostići načelo Saveta po kojem bi svaki Evropljanin trebalo da govori tri jezika (maternji plus dva strana) i da ima svoj evropski jezički portfolio, ličnu jezičku kartu u kojoj su opisana njegova jezička umeća i iskustva?
       I, na kraju, da li razlikujemo TV jezičku modu od stvarne potrebe, kada već hoćemo da budemo poliglote?
      
       Portugalski zbog serija
       "Danas je pravilo - uči engleski i napreduj, ili ga ne uči i snosi posledice", rekao je pre nekoliko godina lingvista Stiven Fišer, profesor Kalifornijskog univerziteta, poznat po tumačenju zapisa sa Uskršnjih ostrva.
       Engleski - "novi latinski", "ev- ropski idiom", "jezik komunikacije" i neprikosnoven na planeti, i kod nas je, pored vozačke dozvole i kompjutera, preduslov za prelistavanje malih poslovnih oglasa. Najveći broj učenika u Srbiji uči ovaj jezik, a najpopularniji je i u privatnim školama, na jezičkim institutima, u oglasima za privatne časove... "Na Kolarcu je počeo da se uči 1933, pre nego što je oformljena Katedra za engleski na Filološkom fakultetu", reči su Miroslave Cvejić, direktorke Centra za nastavu stranih jezika Kolarčeve zadužbine u Beogradu.
       Na "Kolarcu", kao i u Institutu za strane jezike u Jovanovoj, ali i u većini privatnih škola za strane jezike u Beogradu, drugi jezik po broju polaznika je - nemački. Veoma veliku popularnost ima italijanski, od početka devedesetih, i često je "mrtva trka" između nemačkog i italijanskog, kako nam je rekla Jelena Mihailović, direktorka Instituta za strane jezike u Jovanovoj, mada je nemački u blagoj prednosti jer "ljudi verovatno očekuju veću ekonomsku saradnju sa Nemcima". Francuski i španski dele treće mesto u Jovanovoj, dok je na "Kolarcu" španski popularniji. "Tradicionalno izučavanje francuskog među Srbima, ugrozila je 'Kasandra'", kaže Miroslava Cvejić, napominjući da se na "Kolarcu" mogu steći D.E.L.E. Servantesove diplome.
       Pored ruskog, koji je u ozbiljnom opadanju, u Kolarčevoj zadužbini postoje grupe za novogrčki, japanski, kineski i korejski. U Institutu u Jovanovoj, još ruski i grčki: "Interesovanje za ruski je mnogo manje nego ranijih godina, ali ako Internet, TV i serije utiču na učenje određenog jezika, onda nedostatak svega toga izaziva nezainteresovanost. Poslednjih dana javljaju nam se ljudi koji hoće da uče portugalski, jer trenutno postoji pet-šest serija na portugalskom. Ozbiljna institucija koja se bavi jezikom mora da vodi računa o sagledavanju jezika kao korpusa u širokim razmerama, o uticaju tog jezika na kulturu, civilizaciju, opšte obrazovanje... i da ne dozvoli da se zbog trenutne situacije određeni jezici ne proučavaju", reči su gospođe Mihailović.
      
       Španski od septembra
       Posle engleskog, ruski je, bar po broju škola u kojima se u Srbiji uči (ali ne i po broju učenika), na drugom mestu, a slede francuski i nemački. "Vojvodina je uvek imala zastupljeniji nemački, a jug Srbije, po tradiciji - francuski jezik", kaže Ljiljana Đurić, savetnik ministra prosvete i sporta za strane jezike u Odeljenju za razvoj obrazovanja, dodajući da treba ponuditi što više jezika i omogućiti učenje jezika na mlađem uzrastu (od prvog razreda osnovne škole, što je već evropski standard). Zanimljivo je da u šest osnovnih škola u Beogradu, postoji fakultativna nastava novogrčkog jezika koju finansiraju grčki sponzori. "Nastavnici su završili neohelenske studije, a udžbenici su vrlo dobri i naša deca nemaju nikakve troškove oko toga."
       O uvođenju italijanskog i španskog u škole, kao i o "pomodnom interesovanju" za ove jezike, gospođa Đurić kaže: "To jeste pomodno, ali je i korisno interesovanje. Španski je jedan od zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija, reč je o velikom govornom području. Od iduće školske godine španski bi trebalo da se uvede u 20-24 škole u Srbiji. Treba naći kadar, obezbediti udžbenike, plan i program... Italijanski se uči u skoro svim muzičkim školama, u Filološkoj gimnaziji u Beogradu, u Karlovačkoj gimnaziji (takođe filološka), u Gimnaziji u Vršcu, a od ove godine ogledno, u OŠ "P.P.Njegoš" i "Majka Jugovića" (umesto ruskog, prim. a.), u gimnaziji "Svetozar Marković" u Nišu (jedno odeljenje). Namera nam je da obezbedimo širenje ova dva jezika ali da to ne ide na uštrb nekog drugog jezika."
      
       Kome smeta ruski?
       Ipak, na poslednjim skupovima slavista čulo se da je uvođenje italijanskog i španskog, u stvari, potiskivanje ruskog. U nekoliko beogradskih osnovnih škola, kako nam je rekla Milka Jovanić, nadzornik za ruski jezik u Odeljenju za razvoj i obrazovanje Ministarstva prosvete, ruski je zamenjen nemačkim ( OŠ "Filip Kljajić Fića" i OŠ "Starina Novak"), francuskim (OŠ "Žikica Jovanović Španac"), italijanskim (OŠ "P.P. Njegoš" - jedno odeljenje i OŠ "Majke Jugovića"). Bogoljub Stanković, redovni profesor ruskog jezika u penziji i predsednik Slavističkog društva Srbije smatra da je zabrinjavajuće to što u Srbiji čak 40 odsto škola ima samo jedan jezik "tako da ruskog, po gradovima Srbije skoro da nema uopšte". "Takođe, u srednjim stručnim školama, građevinskim, arhitektonskim, ruski je zastupljen sa tri, četiri odsto, a naše građevinske firme su prinuđene da plaćaju intenzivne kurseve ruskog kako bi njihovi stručnjaci bili osposobljeni da idu na ruska gradilišta", kaže profesor Stanković.
       Višak i manjak
       "Zabrinutost postoji, kada je o slabljenju interesovanja za učenje ruskog reč", objašnjava Ljiljana Đurić, "jer nam od škola stiže lavina zahteva za promene jezika. Nažalost, odnose se na ruski najviše. Mislim da su roditelji neinformisani. Misle da je dovoljno da im deca uče engleski jezik. Evropska unija je budući partner u svakom pogledu. Nema mesta dakle, ni isticanju nekog jezika, niti odbacivanju ma kog, posebno ne ruskog, jer s Rusijom intenzivno sarađujemo i tek ćemo. Zašto bismo sebi odsecali veliko tržište? Rešenje je u dva obavezna jezika u osnovnom obrazovanju (što već jeste strateško opredeljenje Ministarstva prosvete i sporta), a politiku učenja stranih jezika treba zasnovati na konkretnim pokazateljima. To znači da treba preispitati zastupljenost ruskog jezika, da li ga ima više nego što je potrebno, ili ne. To je već drugo pitanje."
       Kada je o konkretnim pokazateljima reč, Ministarstvo prosvete će od proleća uspostaviti dobar informacioni sistem koji će pomoći u rešavanju kadrovskih i svih drugih problema u reformi obrazovanja. Relevantan je, na primer, broj nestručnih nastavnika po osnovnim i srednjim školama, posebno kada je engleski jezik u pitanju (30-40 odsto), jer diplomirani profesori engleskog izbegavaju prosvetu zbog malih plata, i traže posao na drugom mestu, pa deci obično predaju apsolventi ili studenti kojima je engleski jedan od ispita na studijama. Tinde Kovač-Cerović, pomoćnik ministra prosvete za razvoj obrazovanja i međunarodnu prosvetnu saradnju, ovako opisuje sadašnju situaciju:
       "Pitanje nestručnog kadra je veliko i ne odnosi se samo na nastavnike jezika nego i na nastavnike u srednjim stručnim školama. Međutim, mi u ovom trenutku nemamo ni tačan broj nastavnika koji će otići u penziju kroz pet godina. Za nekoliko meseci, imaćemo jasnu strategiju u odnosu na jezike, kako da rešavamo pitanje viška kadra u pogledu ruskog i manjka kadra u drugim jezicima, jer jasno je da će, zbog promene strukture ponuđenih jezika biti višak nastavnika ruskog, a manjak nastavnika engleskog, jer oni imaju i više mogućnosti kada je posao u pitanju. Naš zadatak je da smislimo najbolji mogući način za prekvalifikaciju kadra, ali da to ne bude ono što se dogodilo u Estoniji, Mađarskoj, Češkoj, Rumuniji - prekvalifikacija nastavnika ruskog u nastavnike engleskog, što se pokazalo kao loše rešenje."
      
       ZORA LATINOVIĆ