NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Trka za zlatnom kokom

Brzopotezni upad u zgradu Aeroinžinjeringa možda bi mogao biti knjižen kao lokalni trošak vežbanja novih vlasti, da u četvrtak, kako tvrdi Bogoljub Karić za NIN, u Beograd ne dolazi Vodafon najveći svetski mobilni operater, zainteresovan da kupi Mobtel

      Dvadeset i četiri sata pošto je prošlog petka u "Mobtel" ušao prinudni upravnik Branislav Anđelić, na sajtu Radija B92 pojavilo se 18 komentara čitalaca: u pet se novoj vlasti daje bespogovorna podrška u obračunu sa porodicom Karić "simbolom Miloševićevih bogataša" jer "nikoga u ovoj zemlji nije briga to što će im država uzeti sve, jer su sve što imaju uzeli od države".
       U tri komentara slušaoci podsećaju srpskog premijera Zorana Đinđića na postojanje Željka Mitrovića, vlasnika Pinka, i ostalih biznismena koji nisu pod sličnom paskom vlasti - "Nismo ni mi naivni da ne znamo da štitiš svoje."
       U šest komentara izražavaju se različiti stepeni neodobravanja načina na koji je preuzimanje Mobtela izvedeno. "Ništa nije jasno. Jeste da narod ne voli Kariće zbog privilegija koje su imali, ali isto tako je opasno praviti ovakve upade, i davati primer za budućnost. Narodu će u stvari biti svejedno, bio u Mobtelu neki Bane Anđelić ili Karić, tako da navijanje za jednu ili drugu stranu nema mnogo smisla. Ovo, u stvari, samo znači da sadašnja vlast preuzima kontrolu nad firmama koje su im potrebne", napisao je neko ko se potpisao kao Pera.
       Letimični uvid u raspoloženje javnog mnjenja pokazuje najmanje tri stvari: da je televizija moćna i da je odluka Bogoljuba Karića da iskoristi BKTV da bi pokazao "svoj slučaj" (odloženi prenos ulaska policije i prinudne uprave koju je naimenovao Trgovinski sud, okarakterisane na BKTV kao "neformalna grupa ljudi") imala tako jak medijski efekat, da neki planeri akcije preuzimanja Mobtela, poučeni tim iskustvom, danas žale što Kariću prvo nisu uzeli televiziju.
       Postavlja se pitanje da li je postupanje organa vlasti bilo u skladu sa zakonom. Šef kancelarije G17 plus Emir Jašarević izjavio je da je (ako je postojao), blagovremeni predlog BK Grupe za izuzeće sudije i predsednika Trgovinskog suda, postupak preuzimanja morao biti zaustavljen (izuzev ako rešenje suda nije bilo objavljeno na tabli suda ili objavljeno u Službenom glasniku Srbije, što iz tehničkih razloga verovatno nije bilo izvodljivo u toku sat i po). To bi verovatno zaustavilo ulazak prinudne uprave do ponedeljka, ukoliko bi sud odbacio zahtev BK Trejda.
      
       Razmišljanje Upravnog odbora
       Mnogo je ozbiljniji prigovor bivšeg sudije Višeg privrednog suda, a sada advokata Jelisavete Vasilić koja tvrdi da je nezakonito imenovanje novih ljudi u upravne organe preduzeća i da sud može samo da ograniči prava postojećih organa upravljanja. "Da se razumemo, mene braća Karić i Mobtel ne zanimaju. Ako treba da plate neka plate, ali interesuje me da to bude na zakonit način", izjavila je Vasilićeva. O imenovanju privremenih organa isto misle i Jašarević i bivši sudija Višeg privrednog suda Stevan Milivojević.
      
       "U ovom trenutku mi ne znamo da li Mobtel poseduje deo mreže na Kosovu, ne znamo ko je stvarno vlasnik Mobtela i do ulaska prinudnog upravnika nismo uopšte bili u stanju da steknemo uvid u poslovanje Mobtela", kaže za NIN, Aleksandar Radović direktor Republičke uprave javnih prihoda (RUJP). Od subote ujutro odeljenje za privredni kriminal srpske policije i RUJP pregledaju Mobtelovo knjigovodstvo što bi možda bilo nemoguće da se čekalo do ponedeljka.
       "To što se u Mobtel ušlo u petak je slučajnost. Čekalo se na odluku Upravnog odbora PTT-a koji je u četvrtak, detaljno, nekoliko sati razmatrao situaciju, pre nego što je od Trgovinskog suda zatražena zaštita interesa PTT-a i građana ove zemlje", kaže za NIN Boris Tadić, predsednik Upravnog odbora. "Sama akcija preuzimanja Mobtela nije nosila nikakav rizik i nisu preuzimane nikakve specijalne mere, izuzev uobičajenih u kojima policija asistira u proceduri koju preduzima sud u uvođenju prinudne uprave."
       Prema zvaničnom zapisniku o toku događaja, satnica je bila pažljivo razrađena i isplanirana. Posle Upravnog odbora PTT-a organizovanog u četvrtak, Trgovinski sud doneo je u petak u 14, 30 časova rešenje o uvođenju prinudne uprave. Nekoliko minuta kasnije o odluci suda obaveštena je Beogradska uprava policije, a posle 30 minuta osam ljudi interventne ekipe došlo je da blokira sve ulaze u zgradu Aeroinžinjeringa. Napredovanje policije od ulaza u zgradu do trećeg sprata na kojem su kancelarije Mobtela, trajalo je 45 minuta. Rešenje o postavljenju prinudne uprave dato je predstavnicima Mobtela (po čijoj tvrdnji u to vreme nije bilo ovlašćenih lica da ga prime) u 10 minuta do 16 časova kada prestaje zvanično radno vreme firme.
      
       Zadatak za Državnu bezbednost
       Prethodnih dana, Državna bezbednost bila je angažovana na obezbeđivanju telefonskih linija, jer većina članova vlade koristi mrežu "063".
       Događajima od petka prethodilo je nekoliko sastanaka na kojima je Boris Tadić, inače potpredsednik Demokratske stranke i bivši savezni ministar za telekomunikacije, Bogoljubu Kariću izložio sporna pitanja. U to vreme sastanci su, prema zajedničkom dogovoru dve strane, tretirani kao poslovna tajna. U razgovoru za NIN, Tadić je potvrdio da je poslednji takav razgovor održan pre tri nedelje.
       Bogoljub Karić je demantovao da mu je u tim pregovorima nuđeno da ostane vlasnik 30 odsto akcija Mobtela. Kada se sadašnji Karićev ulog, procenjen od državnih organa na 47 miliona dolara uporedi sa ukupnim osnivačkim kapitalom stiže se do cifre koja kaže da Karić, ukoliko se dosadašnji nalazi vlasti pokažu kao tačni, u najboljoj varijanti poseduje 36 odsto u Mobtelu. "Udeo Karića mogao bi biti i manji jer ćemo u daljim razgovorima insistirati na pitanju neraspoređene dobiti od 100 miliona evra", rekao je Tadić.
       Na pitanje kakav razvoj događaja očekuje Karić je rekao da će se sve dogoditi "onako kako odluči srpski bog. A on je, od Obrenovića do danas - vlast".
       Od osnivanja Mobtela, taj posao bio je okarakterisan kao poklon vlasti Kariću. Karić tvrdi da ga je PTT pronašao tek kad druge državne firme nisu uspele da sa PTT-om u vreme sankcija organizuju taj posao.
       U trenutku preuzimanja Mobtela u petak, upadljivo veliki broj ministara (uključujući i samog premijera) ili nije bio prisutan u Beogradu ili zemlji, ili je tvrdio da je neobavešten o tom slučaju. "Država nema nikakve veze sa upadom u Mobtel", izjavio je tog dana premijer Đinđić, uprkos činjenici da je veliki broj državnih službi bio uključen u taj posao. Ministar finansija Božidar Đelić bio je u Parizu, a srpski ministar telekomunikacija Marija Rašeta-Vukosavljević, u Veneciji.
      
       "Državni" interes
       Od januara 2001, od osnivanja vlade, premijer tvrdi da je utvrđivanje stvarnog udela vlasništva države u Mobtelu i ICN Galenici glavni prioritet vlasti, a prodaja državnog udela u Mobtelu donela bi budžetu između 300 i 500 miliona dolara, što je ravno ukupnim prošlogodišnjim donacijama.
       Taktika: zategni, pregovaraj, zategni, i tako ukrug, u subotu i ponedeljak rezultirala je privremenim primirjem i postizanjem dogovora da će revizorska kuća čije ime još nije određeno (a nejasno je i da li će biti izabrana na javnom tenderu ili bez njega) razjasniti sve sporne tačke (vidite okvir) u postojećem ugovoru.
       Svi goreopisani događaji možda bi mogli biti knjiženi kao lokalni trošak vežbanja novih vlasti, da u četvrtak (kada se ovaj tekst štampa), kako tvrdi Bogoljub Karić za NIN, u Beograd ne dolazi Vodafon najveći svetski mobilni operater, zainteresovan da kupi Mobtel.
       Vodafon je prvi put pokazao interesovanje za Mobtel neposredno pre demokratskih promena, aktivno se interesovao za mogućnost kupovine udela u Mobtelu dok je trajala procedura pisanja novog zakona o telekomunikacijama i propisa o stvaranju regulatornog nadzornog tela, što su neophodni uslovi za regulisanje pravnog okvira u domenu telekomunikacija. Sa usvajanjem zakona se dosta kasnilo zbog opstrukcija u saveznom parlamentu (od maja prošle godine), ali je pomoćnik srpskog ministra za telekomunikacije Andrija Bednarik, u ponedeljak izjavio da su sada ti problemi prevaziđeni i da će se zakon uskoro naći u skupštinskoj proceduri.
       Ljudi koji su od 5.oktobra 2000 naovamo, učestvovali u različitim fazama reorganizacije telekomunikacija tvrde da je bilo jeftinije "pustiti Karića da proda Mobtel Vodafonu, uzme pare, a onda bude ispraćen na Kajmanska ostrva", jer posle ovako vođene akcije preuzimanja Mobtela, postoji mogućnost da njegova cena bude znatno niža. "Ne tvrdim da će se to i dogoditi, ali ako bi se desilo, to bi predstavljalo ugrožavanje nacionalnog interesa", rekao je taj izvor NIN-u.
       Nejasne su još najmanje četiri stvari: zašto PTT od demokratskih promena do pre tri meseca (otvaranja pitanja o naplati ekstraprofita i istrage odeljenja za privredni kriminal u Mobtelu), bar javno nije preduzeo nikakve mere da zaštiti interes države u Mobtelu.
       Nejasno je, da li je tačno ili ne, da je Srđan Blagojević direktor PTT-a nudio italijanskom i grčkom partneru (STET i OTE) da zamene svoj ulog u fiksnoj telefoniji za onaj u Mobtelu i da li je to radio po ovlašćenju Vlade Srbije ili ne. U saveznoj i srpskoj vladi, Telekomu Srbija i krugovima bliskim OTE, NIN-u je potvrđeno da je takvih pokušaja bilo. U Telekomu Srbija rečeno nam je da su "takvi štetni pokušaji prošlost, i da su na sreću zaustavljeni te o njima ne treba dalje razgovarati". Gospodin Blagojević nije bio dostupan za komentar.
      
       Poučan primer
       Boris Tadić izjavio je NIN-u da ne veruje da je takva mogućnost uopšte postojala. (Blagojević je inače prema izvorima iz stručnih krugova došao na mesto direktora PTT-a iz Kanade gde se bavio softverskim paketima.)
       Isti krugovi tvrde da su Blagojević i novoimenovani prinudni upravnik Mobtela Branislav Anđelić prijatelji iz vremena kada su radili u Kanadi. Anđelić je, takođe, "softveraš", a ne čovek stručan za mobilne telekomunikacije, ali se prema mišljenju vlasti "dobro snalazi u tom poslu". Anđelić je preko svojih američkih veza otvorio premijeru Đinđiću vrata Majkrosofta. U inostranim krugovima bliskim telekomunikacijama tvrdilo se pre tri meseca da će Anđelić u veoma skoroj budućnosti postati važan faktor u domaćim telekomunikacijama, zbog svojih američkih veza.
       U krugovima bliskim vlasti, NIN-u je rečeno da je Anđelić saznao da će postati prinudni upravnik Mobtela u 14 časova već pomenutog fatalnog petka.
       Nejasno je takođe i zašto u poslednjih godinu i po država nije, bar vidno, učinila napor da zaštiti svoj interes i interes pretplatnika u fiksnoj telefoniji i u mreži "064" gde ima nesporan većinski paket, a konstatovala je da je nivo usluga loš, da su strani partneri donosili takve poslovne odluke koje su bile apsolutno štetne po poslovanje Telekoma Srbija, pri tom doveli preduzeće u gubitke i naplaćivali usluge koje nisu pružali.
       Komentarišući uvođenje prinudne uprave nad Kompanijom Mobtel, pomoćnik srpskog ministra za telekomunikacije Andrija Bednarik je rekao da je to jedna od faza u kojoj se regulišu pravi vlasnički odnosi između partnera, u ovom slučaju PTT-a i BK Trejda, što prethodi regulisanju celog sektora telekomunikacija. Učesnici akcije uvođenja reda u Mobtel smatraju da bi možda i strani partneri imali razloga da razmotre ovaj primer kao poučan i dalekosežan.
      
       TANJA JAKOBI
      
      
Blokada

Od početka godine na račun Mobtela koji je izuzetno likvidna firma stiglo je oko četiri i po milijarde dinara. Od blokade po osnovu poreza na ekstraprofit za Astra banku (a po stavci korišćenja sive emisije) u iznosu od 1,5 milijarde dinara Mobtel je isplatio do 28. februara 1,1 milijardu dinara. Po tempu pristizanja novca na račun Mobtela moglo bi se pretpostaviti da bi Mobtel izašao iz blokade računa i tako nametnute nelikvidnosti koja ga je dovela do pokretanja postupka stečaja, u trećoj nedelji aprila.
      


      
      
Tačke spora

Ustavni osnov: Boris Tadić, predsednik Upravnog odbora PTT-a tvrdi da u vreme zaključivanja ugovora između BK Trejda i PTT-a 1994. godine nije postojala mogućnost da strani partner ima većinsko vlasništvo i da po tom osnovu, visina Karićevog učešća može biti osporena.
       Bogoljub Karić tvrdi da je Zakon kojim se zabranjuje većinsko vlasništvo stranog partnera donet tek 1996. godine.
       Osnivački ulog: Uprava za privredni kriminal i Republička uprava javnih prihoda do sada su utvrdile da je u opremi Karić uložio 47 miliona dolara, a ne 67 koliko je ugovorom bilo predviđeno da bi se ispunila većinska kvota. To je ključna tačka koju će proveravati revizorska kuća koja će, prema dogovoru dve strane, biti angažovana u rešavanju spora. Tih 47 miliona dolara vrednosti utvrđeno je samo prema fakturama iz Mobtelove dokumentacije, ali državna uprava radi i na proveravanju koliko je po osnovu tih faktura zaista plaćeno.
       Prema tvrdnjama Karića, BK Trejd je uložio 87 miliona dolara u opremi
       Raspodela dobiti: Prema rečima Borisa Tadića u daljim pregovorima insistiraće se da iznos od 100 miliona evra neraspoređene dobiti bude osnov za dalje smanjenje uloga BK Trejda u Mobtelu. On tvrdi da od osnivanja PTT-a nije imao ni dinar dobiti bez obzira na činjenicu da je Mobtel ostvarivao profit.
       "Nije bilo raspodele dobiti, jer je umesto toga srazmerno povećavana vrednost kapitala oba ulagača", tvrdi Cvetanović.
       Dobit je prema izveštaju Dilojta kumulirana do 1999. godine kada je srazmerno ulogu, preraspodeljena tako što je BK Trejdu pripisano 125 miliona i 644 hiljade nemačkih maraka a PTT-u 120 716 000 nemačkih maraka. "Ni BK Trejd ni PTT do tog trenutka nisu raspodeljivali dobit u kešu nego je 1999. godine odlučeno da ona bude pripisana kapitalu. Zbog nedovoljne komunikacije sa Mobtelom, PTT ova povećanja uloga nije knjižio", kaže Cvetanović koji je i revizor PTT. Po propisima donetim 2002. godine, Mobtel i PTT će morati da usaglase svoja knjigovodstva, što do sada nije bio slučaj.
       Ugovorni odnos: Prema tumačenju PTT-a, odredbe prvobitnog ugovora treba tumačiti tako da je PTT uložio u preduzeće šest miliona dolara u novcu i 57 miliona dolara u pravima, kao fiksnu vrednost. Ukoliko bi se utvrdilo da je Karić uložio u opremi manje od onog što je prikazano, njegov udeo bi morao biti smanjen.
       Prema tumačenju BK Trejda u ugovoru piše da se vrednost prava PTT-a srazmerno povećava u skladu sa povećanjem vrednosti opreme koju unosi BK Trejd, jer ukoliko nema opreme, ne postoji mogućnost korišćenja prava mreže PTT-a. "U ugovoru ne postoji osnov za promenu vlasništva", tvrdi Cvetanović.
       Praktično, čak i ako bi se utvrdilo da je BK Trejd u opremi uložio 5,1 miliona dolara, vrednost prava PTT-a bila bi srazmerno 4,9 miliona dolara. Prema ugovoru, za sve sporove nedležna je arbitraža u Cirihu.
       Nepravilnosti u tekućem poslovanju: Prema izvorima državnih organa, iz Mobtela je preko Astra banke i povezanih lica u vlasništvu Karića (pre svega firme Jusico sa Kipra) ispumpavano između 30 i 40 miliona nemačkih maraka godišnje. Prema izveštaju Dilojt tuša baziranim na podacima koje je dostavio Mobtel, firmi Jusico plaćano je pet miliona nemačkih maraka godišnje za usluge i o tome postoje uredne fakture.
       Gubitak u 2000. godini: Boris Tadić smatra da je Mobtel namerno sakrio dobit u 2000. godini, iako je uspešno poslovao. BK Trejd tvrdi da je takav gubitak nastao veštački zbog primene tadašnjeg zakona o računovodstvu. U inostranom izveštaju Dilojta u kojem nisu primenjivani standardi ovog zakona o računovodstvu, u 2000. je iskazan dobitak Mobtela od 748 989 000 dinara.
       Sporna pitanja: Prema postignutom dogovoru sa PTT-om, zbog narušavanja ekskluzivne licence Mobtela na 20-godišnji monopol na mobilnu telefoniju, uvođenjem drugog operatera 1997. godine, PTT je bio dužan da Mobtelu isplaćuje 13 odsto od prihoda mreže "064". U knjigovodstvu Mobtela ne postoji trag o prihodima, po tom osnovu. Na drugoj strani PTT potražuje 1,25 milijardu dinara po osnovu naknade za priključke.
       Krajnja mogućnost: "Postoji mogućnost da se za Mobtel proglasi stečaj po osnovu blokade računa duže od 60 dana. U tom slučaju, strani ulagač bi bio namiren iz stečajne mase, dok bi PTT ostao stopostotni vlasnik Mobtela", kaže Cvetanović.
       Prema knjigovodstvenoj vrednosti Mobtel je počeo sa osnivačkim kapitalom od 127 miliona dolara, a prošle godine taj kapital je bio 142 079 miliona dolara. Prema nezavisnim procenama Mobtel u ovom trenutku vredi između 600 miliona dolara (konzervativna procena) i 900 miliona dolara (prema tvrdnjama Karića).


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu