- To prosto nije tačno. Naš narod stalno ima potrebu da učitava višak smisla u svaku stvar. Kao što je nekada JUL bio taj koji je najčešće spominjan i lepljen meni na leđa, pravljena ta teorija zavere u kojoj cela južnoamerička filmska industrija radi da bi zaglupljivala Srbe. Sada su se zamenili akteri, pa danas Vladu Republike Srbije novinari spominju kada je Pink u pitanju, sutra će to verovatno biti neko drugi, prekosutra treći.
- Imam razna prijateljstva. Nemam mnogo prijateljstava koja su iznikla posle 5. oktobra. To je intimnija stvar, nije stvar s kojom bih upoznavao javnost, kao što mene ne zanima ko su vaši prijatelji. Najbitnije je da nijedno od mojih stabilnih prijateljstava nije izniklo posle

      5. oktobraAfera Mitrović-Čupić traje već dve nedelje, sa novim saopštenjima, komentarima i čak najavama bojkota RTV Pink. Od problema (ne)legalne gradnje, i obaveza univerzitetskih profesora, preko metafora o zečevima i vrapcima, stiglo se do propitivanja odnosa vlasti prema magnatima iz Miloševićevog vremena i odnosa vlasti i medija.
       Mada rezultati svakodnevnih istraživanja, koje je Željko Mitrović privatno naručio, pokazuju da se negativna reakcija prema njemu polako smanjuje, vlasnik RTV Pink i CITDž Records ostavlja utisak osobe koja nije baš sigurna da li se možda ipak previše zaletela, mada i dalje smatra da je u pravu. On nastoji da podseti na svoje sukobe sa Vojislavom Šešeljem zbog čega nije ostao u rodnom Zemunu, insistira na imidžu self-made man, svojoj posvećenosti kompaniji a ne ličnom bogaćenju, urednom ispunjavanju svih zakonskih obaveza.
      
       U razgovoru za NIN, vođenom u spornoj zgradi RTV Pink na Dedinju, čija unutrašnjost zaista ostavlja utisak skladnog, veoma modernog i prijatnog prostora za rad, često provlačeći prstima kroz kosu, ovaj medijski magnat, 35-godišnji otac četvoro dece, dečačkog izgleda, govori o prošlosti u JUL-u, sukobima sa Aleksandrom Tijanićem, jednakosti i građanskim pravima, bliskosti sadašnjim vlastima, zaradi od reklama, nabavljanju filmova tokom sankcija, frekvencijama i podršci zakonima u medijskoj sferi. Najpre, naravno o tome je li se pokajao zbog svoje neodmerene reakcije prema uglednom profesoru Čupiću.
       - Obično se ne kajem zbog poteza, ma kakvi bili. Ako mislite na pismo koje sam napisao, hajde da prihvatim da je možda oblikovano na malo tvrđi i oštriji način. Ali suština je da je ono nastalo kao reakcija na Čupićevu izjavu da bi se bolje osećao ako bi zgradu Televizije Pink srušili. Neke udžerice u njegovom komšiluku se ruše, a Televiziju Pink koja je simbol ne znam čega, sada neko legalizuje. Sve je to neistina i u nekom blažem smislu rečeno površna opservacija. Zgrada Televizije Pink nije sagrađena nelegalno. Pre početka izgradnje imala je građevinsku dozvolu i overen projekat od svih nadležnih organa. Objekat je sagrađen baš onako kako je i dozvoljen da se sagradi. Ova arhitektura, ova pozicija, ova visina, ova širina, ova dužina.
      
       Za vreme starog režima?
       - Tako je, s tim da je na Savskom vencu na vlasti bila koalicija Zajedno. Onda smo poremetili dozvolu time što smo izgradili više od dozvoljenog pod zemljom. Sa stanovišta urbanizma manji je problem ako je proširenje nastalo u podrumskim kvadratima. Čak 190 hiljada objekata u Beogradu postoji bez ikakvih dozvola, a mi ovde imamo podrum iznet na teren nacionalne javne polemike.
       Vi ste javna ličnost koja ima veoma moćnu imperiju iza sebe i normalno je da se vrše preispitivanja?
       - Slažem se, ali sam prvi put reagovao kao čovek, hajde da kažem, možda nisam imao dovoljno kondicije da otćutim nastupe gospodina Čupića, nego sam se prosto malo umorio od pragmatičnosti, od stalnih kompromisa, pa sam reagovao iz stomaka, na prvu, možda afektno ali čini mi se ljudski. Međutim, u saopštenjima koja su izrasla iz tog mog pisma postoji nit koja ih povezuje: otkud tom bivšem julovcu prava da drži pridike? Da li bavljenje politikom ili pripadanje bilo kojoj političkoj organizaciji nekom daje više ili manje građanskih prava ili nekom oduzima građanska prava? Mislim, to je moguće ali to je 1945. godine funkcionisalo do ne znam koje godine, gde su se ljudima zvanično oduzimala građanska prava. Imate to danas u Kini. Može, ali mora da se promeni Ustav, Krivični zakon i da kažete: e, sad ćemo da uzmemo građanska prava.
      
       Ne možete oduzeti pravo ljudima da imaju moralne stavove i da sa tog stanovišta smatraju da biste vi trebalo, što kažu, da se pokrijete ušima...
       - Nije mi namera da ispravljam krive Drine i da utičem na najrazličitije percepcije, već da prosto tu stvar isteramo do nivoa da znamo šta je istina a šta je laž. A da li će posle toga, kad donesemo dokaze i argumente, ostati neka percepcija, pravo je svakog građanina. Predrasude koje su rezultat intriga i neistina su strašan problem, problem ovog društva. I vi ste došli sa dve i po tone predrasuda. Možete da pitate šta god hoćete i da vam pokažem bilo koji dokument i odgovorno tvrdim da je ovo najzdravija kompanija u Srbiji po razvoju, izrastanju iz sopstvenog profita, iz sopstvene proširene reprodukcije.
      
       Čak i da je tako, vi ne možete naterati ljude da vas smatraju moralnom osobom ako oni to ne žele?
       - Možda to jeste moj problem, što sam stariji, sve više imam potrebu da ljudi uvažavaju moj rad i da priznaju to što ja radim. To je potpuno novi senzibilitet koji me zaokuplja.
      
       Problem je što vam je smetao Čupićev revolucionarni pristup, pominjanje rušenja, a bili ste član JUL-a, radikalne levice?
       - Mi stalno okrećemo tezu. Nisam ja napao gospodina Čupića. Gospodin Čupić je izneo jednu površnu opservaciju rekavši za naš objekat da je izgrađen nelegalno, da sam ekstraprofiter. Mislim, da li je u javnosti to toliko nepoznata stvar da mi nismo ekstraprofiteri? Mi nismo kupovali marke po šest dinara, mi nismo bili u mogućnosti da dobijemo kredite koje bismo obezvređene vratili. Mi nismo dobijali sredstva iz Zajma za Srbiju. Mi nismo dobijali sredstva iz primarne emisije. Mi nismo trgovali akciznom robom. Nismo imali kontingente za uvoz i izvoz.
      
       Nećete valjda da tvrdite da biste imali Televiziju Pink i da ste bili, recimo, u Građanskom savezu?
       - Pa ja mislim da bi to brže išlo. Potrebno je samo malo razmisliti kada je šta nastalo i šta je starije od čega. Ja sam ušao u politički život 1996. godine, a Pink je tada već bila najpopularnija televizija u Srbiji.
      
       To što ste vi tada formalno ušli u stranku...
       - Ja sam imao problema baš sa tom političkom organizacijom, pa sam joj na kraju prišao kako bih pacifikovao taj problem. Televizija je nastala 1994. godine, a 1993. je nastala kompanija, zapravo Radio Pink. Tada ta politička organizacija nije ni postojala.
      
       Kakav ste to problem pacifikovali?
       - Moje političko angažovanje bilo je rezultat ogromnog talasa intriga. Zbog interesa jedne druge privatne televizije, vrlo bliske familiji, izmišljena je priča da ćemo ja i neki ljudi koji su tog trenutka bili smenjeni i progonjeni od vlasti, spremiti državni udar. Mnogo puta ponovljena laž polako dobije dimenziju... Pošto sam ja to vrlo pažljivo pratio i pošto je Aleksandar Tijanić širio tu neistinu u familiji, jedina legitimacija da to nije istinita stvar bilo je moje političko angažovanje. Bilo je jeftinije da se ja angažujem i žrtvujem politički nego da žrtvujem svoju televiziju.
      
       A onda ste se pojavili na kontramitingu na bini i to naoružani dugim cevima?
       - U vreme kada sam se bavio politikom, uglavnom sam se pojavljivao na svim onim mestima koja su podrazumevala neku moju obavezu u političkom smislu. Bez obzira čemu pripadam, krajnje sam lojalan toj stvari do mere dok ona ne podrazumeva neke ozbiljne odgovornosti. A te Tijanićeve intrige o tome da sam se ja naoružan pojavljivao tamo i ovamo, prosto su isto neistine kao i ove Čupićeve. To da li imam lično naoružanje nekad kod sebe, to je privatna stvar.
      
       A odakle vama podaci o Čupiću? Deluje policijski, jer običan građanin ne može da dođe do podataka ko ima koliko stanova i placeva.
       - Pa dobro, zar vi, kao novinar, niste neko ko brani svoj izvor?
      
       Policijski?
       - Svi novinari u Srbiji tragaju za informacijama. Ako ja imam informativnu redakciju sa 50 zaposlenih, zar je nelogično da mogu da saznam nešto što nije poznato javnosti? Zašto bi to bilo policijski? Zar novinari nisu bolji istraživači od policije?
      
       Vi ste simbol jednog vremena, u kome ste imali izuzetno važnu ulogu i snosite veliku odgovornost za umrtvljavanje, zatupljivanje stanovništva...
       - Ako ja jesam simbol, onda je to zbog mog uspeha. Informativni program su imali svi ostali i bili su upotrebljavani u političke svrhe. Pink nije imao informativni program.
      
       Zar ne mislite da je i to bila politička upotreba?
       - Mislite na južnoameričke serije? Mi smo skinuli južnoameričke serije, a pustio ih je RTS, Politika pa zašto danas ne kažete da oni umrtvljuju? Zato što je to koncept svake komercijalne televizije na planeti. Svako ko hoće da napravi uspešan program, koristi one mehanizme kojima odgovara na potrebe i zahteve građana. Evo, juče sam razgovarao sa momkom koji je prvak Srbije u matematici, pobedio na republičkom takmičenju dva puta uzastopno i isključivo gleda Pink. Javio mi se da kaže da je nenormalna teza da smo mi zaglupljivali narod. Prvak na republičkim takmičenjima u matematici koji gleda samo Pink televiziju nije zaglupeo nimalo.
      
       A ako je televizija tako dobra, zašto je menjate?
       - Ako reformišemo koncept, to činimo isključivo zbog toga što nam istraživanja pokazuju da se nekako sinhrono sa promenom vlasti i demokratizacijom celog društva, desilo da se programi sa narodnom muzikom slabije gledaju. Za južnoameričke serije nije taj slučaj.
      
       To, dakle, nema nikakve veze sa vašom ambicijom da vi ostvarite jako dobre odnose sa novom vlašću i pripremite se za zakone koji će propisati toliko i toliko procenata informativnog, dečijeg ili obrazovnog programa?
       - Znate kako stvar stoji: svaki privrednik koji razmišlja o svojoj budućnosti, ima ambiciju da bude dobar sa vlastima, koje god da su. A ovde postoji ta vrsta nerazumevanja da svi mediji u Srbiji treba da budu informativni mediji. Kad sam pravio Pink, nisam ni imao ambiciju da budemo informativna kuća, već da budemo privredni subjekt koji ostvaruje profit, razmenjuje sa građanima nešto što su njihove potrebe, a zauzvrat dobija, pre svega od multinacionalnih kompanija, sredstva kojima može da plaća svoje troškove. Nama sto odsto priliva predstavlja isključivo marketing i propaganda, a od toga preko sedamdeset odsto od multinacionalnih kompanija. Može se reći da smo mi jedno od najzdravijih izvoznih preduzeća.
      
       Koliki su vaši prihodi?
       - Godišnji ukupan obrt oko pet stotina miliona dinara.
      
       Govorite samo o profitu, a svojevremeno ste besplatno emitovali predizborne spotove JUL-a?
       - Tačno. A šta mislite da sam prihvatio da mi to plate, šta bi mi danas rekli? Rekli bi mi da me je politička organizacija finansirala.
      
       Kad bude osamnaest ili dvadeset stranaka u sledećoj kampanji, kako ćete se ponašati - dati svima besplatno?
       - Ponašamo se tržišno, naravno. Ja mislim da su došla vremena kada će ta stvar postati potpuno liberalna.
      
       A po logici starih sukoba, pošto je Tijanić sada savetnik predsednika Koštunice, vi ste bliski premijeru Đinđiću?
       - Nije zapažanje najbolje, mada bi moglo da bude logično.
      
       Smatra se da je vaš informativni program isuviše naklonjen premijeru Đinđiću?
       - To prosto nije tačno. Naš narod stalno ima potrebu da učitava višak smisla u svaku stvar. Kao što je nekada JUL bio taj koji je najčešće spominjan i lepljen meni na leđa, pravljena ta teorija zavere u kojoj cela južnoamerička filmska industrija radi da bi zaglupljivala Srbe. Sada su se zamenili akteri, pa danas Vladu Republike Srbije novinari spominju kada je Pink u pitanju, sutra će to verovatno biti neko drugi, prekosutra treći.
      
       Da li ste prijatelj sa Vladimirom-Bebom Popovićem, šefom Đinđićevog Biroa za informisanje?
       - Imam razna prijateljstva. Nemam mnogo prijateljstava koja su iznikla posle 5. oktobra. To je intimnija stvar, nije stvar s kojom bih upoznavao javnost, kao što mene ne zanima ko su vaši prijatelji. Najbitnije je da nijedno od mojih stabilnih prijateljstava nije izniklo posle 5. oktobra.
      
       Da li viđate gospođu Mirjanu Marković?
       - Praktično je nisam ni čuo ni video posle 5. oktobra.
      
       A bili ste na tako važnoj funkciji u JUL-u, zaduženi za informisanje?
       - Ne, bavio sam se marketingom, a obaveze su mi se svodile na pravljenje idejnih rešenja za plakate i spotove.
      
       Raspolažete frekvencijama koje su javno dobro, a samo vama su date na korišćenje, ne da nekoga vređate i vodite privatne ratove, čak i ako je to vaša privatna televizija?
       - Nisam ja iskoristio svoj medij nego je iskorišćeno dvanaest drugih medija protiv mene, pa sam ja onda iskoristio svoj medij za svoju odbranu.
      
       Niko nije davao saopštenja na svaki sat vremena...
       - Ja sam jednog dana puštao u svim informativnim programima, a svi ostali mediji su puštali dvanaest dana.
      
       To nisu bila njihova saopštenja već reakcije raznih ljudi, udruženja, fakulteta...
       - Onog trenutka kada ja ne budem plaćao frekvencije, možete mi zameriti. Do tada morate razumeti da privatni mediji imaju svoje uređivačke autonomije.
      
       Ne smatrate se ekstraprofiterom ako ste dobili dvanaest frekvencija na osnovu diskrecione odluke ministra koji je bio vaš partijski kolega posle decembra 1998. godine. Potpuna pokrivenost vam je omogućila i veći prihod od reklama, pa to jeste sticanje profita kroz povlašćeni tretman za dobijanje frekvencija?
       - Prvo, nije tačno da smo mi sa tih dvanaest kanala pokrili mnogo veći deo populacije. Mi smo sa frekvencijama koje smo imali pre toga pokrili, recimo, 80 odsto populacije. A tih dvanaest su uglavnom mikrolokacije, odgovor na ogromne pritiske pojedinih opština koje su slale pisma moleći za mogućnost da gledaju našu televiziju. Što se mene tiče, evo vam ih nazad. Sistem živi na osamdeset odsto ili sedamdeset odsto ili čak možda i 65 odsto pokrivenosti urbanih sredina, klijentima je zanimljivo da se njihov propagandni spot tu vidi. Onog trenutka kada država bude rekla: OK, možeš da imaš nacionalnu mrežu ali pod uslovom da pokriješ svaki zaselak, to će biti jako skupo, mislim da je to gotovo nemoguće izvesti. To ne bi bilo moguće izvesti sa postojećom komercijalnom snagom, potrebno je dvesta predajnika.
      
       Da li to znači da nećete konkurisati za nacionalnu mrežu?
       - Ne, mi ćemo konkurisati, naravno. To je potpuno jasna stvar, naš rezultat na tržištu je takav, preko pedeset odsto populacije gleda ovaj kanal a 50 odsto sve ostale kanale zajedno.
      
       Da li pratite pripremu medijskih zakona?
       - Pratim, kako ne. I tu imam potpuno jednostavan odnos - svaki zakon i kakav god da je, nama kao jednom multirazvijenom sistemu potpuno odgovara, podržavaćemo uvođenje reda u ovoj oblasti.
      
       Čak iako to bude značilo da morate da emitujete određenu vrstu programa u procentima, da vreme za reklame bude smanjeno, uvedu se razna ograničenja za cigarete, na primer, ili u smislu načina prezentovanja poruka?
       - Tačno. Kakav god da je zakon, poštovaćemo ga, samo nam je bitno da on važi za sve medije u Srbiji. Mi zadovoljavamo kriterijume za bilo kakav evropski tender, a onda se podrazumeva i za srpski, naravno.
      
       Znači, niste vi ta osoba koja utiče eventualno na vladu da se ti zakoni stalno odlažu?
       - Ne, znate koliko mi imamo štete od toga? Mi svaki dan imamo probleme na određenim lokacijama gde izniču divlje televizije koje nam upadaju ili u repetitorske veze ili direktno se sudaraju i prave kanalske smetnje.
      
       Ali niste išli na sastanke gde se raspravlja o tim zakonima i niste se zalagali za njihovo donošenje?
       - Bio bih srećan kad bi me neko zvao.
      
       Možete vi i sami da se pozovete?
       - Mislim da to nije baš kulturno.
      
       Kako ste pisali saopštenje protiv Čupića, možete i saopštenja oko toga, s vremena na vreme.
       - Pa to možda nije loša ideja.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ