("Uspon sa zadrškom", NIN br. 2665; "Korak ispred drugih", NIN br. 2668)

      Već poređenje naslova teksta o Radiju B 92 ("Korak ispred drugih") i teksta o Radio Indeksu ("Uspon sa zadrškom") govori ponešto o afinitetima i pristupu vaše novinarke Dragane Matić. Iako mi nije jasno zašto je tekst o Radio Indeksu morao da bude obojen mračnim bojama (sve neka tuga i pokora: Radio se raspada, ljudi odlaze, nema para, Radiom vlada haos i dezorganizacija...), a da tekst o B 92 bude pohvalniji nego da ga je pisao Veran Matić lično, to ipak ostavljam novinarskoj savesti i uredničkoj slobodi na procenu. Međutim, činjenice već nisu stvar ni savesti ni slobode. Ovde dolazimo i do poente.
       U narečenom tekstu o Radiju B 92 vaša novinarka se u svojim pohvalama toliko zanela da je pogazila opštepoznate činjenice, a ponegde i zakone logike. Tim prekršajima, ovoga puta "kolateralno", oštećen je i Radio Indeks. Već prva rečenica teksta gospođice Matić koja glasi: "Najslušanija stanica na teritoriji Beograda, Radio B 92 na ovoj poziciji se nalazi već tri godine" pokazuje potpuno nepoznavanje činjenica. Prvo, prema podacima kojima raspolažem, u istoriji radio-difuzije ne postoji nijedna radio-stanica koja je čak tri godine bila na prvom mestu slušanosti. Bar ne u Beogradu. Ne sumnjam da to znaju i u navedenom "Strateškom marketingu". Ali, čak ni to nije bitno. Zapanjujuće je nešto drugo: tvrdnja vaše novinarke da je B 92 najslušanija radio-stanica u Beogradu "u protekle tri godine" značila bi da je taj radio bio najslušaniji i onda kada uopšte nije emitovao program!
       Da podsetim i javnost i gospođicu Matić: g. Aleksandar Nikačević ("socijalista") preuzeo je bez ikakvog otpora kontrolu nad B 92 u vreme NATO agresije 1999. godine, a na čelu ove kuće ostao je sve do 5. oktobra 2000 (kada je, slutim, onda kada je sve bilo jasno, neki hrabri "krizni štab" "oslobodio" i RTV B92). Budući da se Veran Matić & Co gnušaju i svake pomisli na to da je "Nikačevićev B 92" bio autentični B 92, jasno je da radio na koji vaša novinarka misli bar određeno vreme nije ni postojao. Da je to tako, svedoči i slučaj B2 92 na koji možda gospođica Matić misli, ali i tu se logika protivi tvrdnji o "najvećoj slušanosti B 92 u poslednje tri godine". Naime, B 92 je pod imenom B2 92 (političkom voljom Vuka i Danice Drašković), a B 92 (ovog puta: "B2 92") je bez ikakvog otpora (ponovo!) ugasio svoj signal. I tako je to ostalo do 5. oktobra. U međuvremenu je u etru bio samo Nikačević koji je, s vremena na vreme, Veranu (ili već kome) pretio tužbama za "krađu imena".
       Na kraju, ako zanemarimo fantastičnu mogućnost da je B92 toliko dobar da je najslušaniji i kada ne emituje program (a to sačinjava, sa prekidima, period od otprilike godinu dana od tri godine koliko pominje vaša novinarka), ostaje činjenica da je najslušaniji radio u Beogradu, Srbiji, pa u to vreme i Evropi bio upravo Radio Indeks sa u jednom trenutku više od 1 200 000 slušalaca, čime je srušio i sopstveni rekord iz vremena protesta '96-97. Možda Indeks nije bio idealan i najbolji, ali je bio jedini kojeg niko politički nije kontrolisao. Jedini koji se u Beogradu 1999. godine mogao čuti, jedini čiji su reporteri bili na mestima gde je bilo zaista opasno i jedini radio koji se uopšte u Beogradu slušao. Da podsetim one koji su skloniji vojnoj terminologiji: Indeks je 5. oktobra bio jedino "sredstvo veze" između različitih grupa demonstranata; da njega nije bilo, niko živi ne bi znao šta se događa.
       Sa rezignacijom mogu da konstatujem kako je Radio Indeks u nečemu bio i prvi - Indeks je prva institucija čije su zasluge zaboravljene (o čemu svedoči, na primer, i postoktobarska knjiga zamenika glavnog urednika NIN-a g. Bujoševića u kojoj se Indeks i ne pominje) i prvi koji se sada i javno nipodaštava.
       Nemam ništa protiv ukusa vaših novinara. Malo sam manje sklon opravdanju arogancije meni nepoznate novinarke Sande Savić iz B92 koja nadobudno tvrdi kako Radiju B 92 može da konkuriše samo Radio Beograd, kako se taj radio nalazi "ispred svih" (pa, poimence navedeno, i ispred Indeksa), kako on "nema konkurenciju", te da ga (zaključujem ja) niko (nikada?) neće skinuti sa trona. Ako gospođica Savić hoće da se takmiči u hrabrosti, brzini i inventivnosti, poručujem joj da je vreme za te megdane prošlo i da je Indeks, i dok se obazirao na B92 ('96/97) i onda kada se nije obazirao (leta 2000. godine, 24. septembra i petog oktobra 2000, kada B 92 nije ni postojao), bio prvi, jedinstveni, a na kraju i - jedini. Zašto sada nije?
       Odgovor znam, ali ne znam nikoga ko bi ga objavio. Ipak, gospođici Savić savetujem da se mane proricanja budućnosti jer se u poslednje vreme za to ide u zatvor. Uostalom, poznato je da su proročanstva varljiva: možda se predomislim pa se ponovo posvetim radio-difuziji.
       NENAD CEKIĆ,
       bivši direktor Indeksa, Beograd