Povodom stogodišnjice rođenja Karla Popera (1902-1994)

      Ugledna nemačka izdavačka kuća "Mor-Zibek" u Tibingenu, jedna od najrobustnijih karijatida u istoriji nemačkog izdavaštva, koja je lane zaokružila 200-godišnjicu svoga postojanja, povodom stogodišnjice rođenja Karla Popera, jednog od najznačajnijih mislilaca 20. stoleća, objavljuje njegova sabrana dela (od kojih su neka sada tek prvi put prevedena sa engleskog na nemački) pod naslovom - Gesammelte Njerke.
       Poper je rođen 1902. u Beču. Odlučujući uticaj na njegovo filozofsko formiranje imale su teze "Bečkog kruga" (Njiener Kries) iz čijeg je šinjela i izišao, iako tom serklu, zvanično, nikada nije pripadao. Emigrirao je 1937. na Novi Zeland pre "anšlusa" Austrije Rajhu. Od 1946. do 1969. do svog emeritiranja (penzionisanja) bio je profesor logike na Univerzitetu u Londonu. Dosad su objavljene dve sveske od petnaest koncipiranih. Reč je o svesci broj osam i devet - "Otvoreni univerzum" i "Kvantna teorija i šizma fizike" (Karl R. Popper: "Das offene Universum" i "Die Ljuantentheorie und das Schisma der Phdžsik", Mohr Siebeck, Tubingen, 2001). To su tekstovi koji su nastali u svojstvu "postskriptuma" Poperove "Logike istraživanja". Obe ove sveske priredio je ekspert za Poperovu filozofiju, profesor sa Stanforda, V. V. Bartli III.
       U tekstu o otvorenom univerzumu, ili kako u podnaslovu stoji, - jedan argument za indeterminizam" predstavlja Poper kritiku "naučnog" i metafizičkog determinizma. Kvintesenca Poperove argumentcije u ovom spisu bi se mogla svesti na fundamentalnu tezu da je naša racionalnost, shvaćena kao instrument predviđanja budućnosti ljudskog znanja - ograničena. U ovom spisu je reč, između ostalog, o negaciji Laplasove teze o determinizmu. Sveska o "Kvantnoj teoriji i šizmi fizike" zacelo je skica jedne nove kosmologije u kojoj se Poper zalaže za deduktivističku, realističku, antipozitivističku i antiinstrumentalističku fiziku.
       "Ova knjiga je unekoliko prolegomena za pitanja ljudske slobode i stvaralaštva i stvara i fizički i kosmološki prostor za pitanja koja ne zavise od analize jezika" glasiće u Poperovoj dikciji napomena iz 1956. Odsustvo determinizma je nužni uslov slobodnog delanja, kao što slučajnost isključuje odgovornost za takvo delanje. Otuda Poper postulira "plastičnu kontrolu" koja dopire izvan prvog, fizičkog sveta. Naporedo sa svetom duhovno-duševnih stanja ili drugim svetom, konstruiše Poper i treći - tzv. svet objektivnih misaonih sadržaja. Da bi takvo učenje o "trima svetovima" objasnio, razvio je Poper imanentnu teoriju evolucije. Demarkacioni kriterijum između nauke i metafizike je tzv. falsifikacija - Falsifizierbarkeit, čija bi pojmovna eksplanacija na ovom mestu prevalila opseg našeg lapidarnog izveštaja.
       Poperovo delo "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji" (1944) u dve sveske, postalo je klasično delo liberalne socijalne filozofije. Arhitektoničko načelo i grundparadigmu svoje teorije nazvao je Poper "kritičkim rcionalizmom" čija bi kvintesenca, veoma pojednostavljeno, mogla glasiti: budući da je naše znanje nesavršeno, to se i naše saznanje konstituiše kao rezultat "pokušaja" (trial) i "pogreški" (error) odnosno kao postuliranje hipoteza i njenih negacija. "Mi ne učimo samo iz ispunjenih, već i iz neispunjenih očekivanja."
       Poper je sa dogmatičkom nadmenošću tvrdio da prezire ontologiju koja "inače samo tautologije proizvodi" i sa taštim cinizmom dodavao da nijednu Hajdegerovu rečenicu nije razumeo (sic!). U svetlosti ovog resantimana, ne čini nam se paradoksalnim njegov antihajdegerovski prkosni poduhvat da protumači i proglasi eminentno ontološko delo predsokratovca Parmenida decidirano kosmološkim - K. Popper: "Die Njelt des Parmenides. Der Ursprung des europaischen Denkens", Pieper, München 2001 - razume se, ne zazirući da zađe u bezdan tautološkog lavirinta ontologije. Parmenid je shodno Poperovoj optici, samo kosmolog-prosvetitelj, a nipošto ontolog. Redundantnom a fortiori argumentacijom, brahijalnom hermeneutičkom polugom i jednodimenzionalnom procesualnom logikom je autentični Parmenid dekonstruisan i razobličen u nekakvog proto-Popera i "kritičkog racionalistu". Nadamo se da će izdavanje Poperovih sabranih dela biti produktivan impuls za njihovu novu kritičku i kontroverznu recepciju koju još danas, sa napetošću, očekujemo.
      
       ZORAN ANDRIĆ