Građani Srbije korupciju uočavaju kao veliki problem ovog društva, veruju da su lekari i policajci najpodmitljiviji, a skoro polovina misli da su sadašnja i prethodna vlast podjednako podmitljive

      Korupcije ima u svim društvima - i bogatog Zapada i siromašnog jugoistoka. Ona obuhvata i ono što je od prethodnog predsednika Amerike htela Monika Levinski i ono što ulični prodavac, pored kartonske tezge, pokušava sa lokalnim pozornikom. U svakom slučaju, povezana je sa koncentracijom moći na jednoj strani, i odsustvom odgovarajućeg alternativnog rešenja na drugoj strani. Ono što naročito iritira i vređa moralna osećanja ljudi je što se najčešće plaća upravo za ono što je već jednom plaćeno.
       Da je korupcija veliki problem našeg društva, misli čak 87,5 odsto anketiranih u NIN-ovoj telefonskoj anketi, a samo devet odsto ne pridaje značaj korupciji. Ilustrujući zašto je korupcija opasna, sedamdesettrogodišnja seljanka iz Valjeva kaže u NIN-ovoj anketi: "To su veliki problemi, ubijaju se ljudi." Zoran Cerović iz Priboja uočava da "podmićuju oni što imaju a oni što nemaju, umiru." "Kod lekara se vrata otvaraju ne rukama nego nogama, jer su ruke zauzete", slikovito je objašnjenje razmera korupcije koje nudi tehničar iz mesta Krvavci.
      
       Vuk i lisice
       Jedan od onih koji ne smatra korupciju velikim problemom je advokat iz Novog Sada iz koga progovara profesionalno iskustvo kome treba verovati: "Na vuka povika a lisica isto meso jede." Ni student iz Bajine Bašte nije impresioniran: "To je postalo potpuno normalno."
       Pa iako su u velikom procentu izdvojili korupciju kao veliki problem relativno malo anketiranih je i imalo lično iskustvo. U situaciji da podmiti lekara našla se jedna četvrtina anketiranih (25,5 odsto), na drugom mestu su slučajevi korupcije policije (13 odsto), a na trećem carinika (8,5 odsto). Nastavnike je podmićivalo osam odsto ispitanika, različite inspekcije tri odsto, a sudije dva odsto. Ovde treba napomenuti i da anketa nije mesto gde se može očekivati potpuna iskrenost o ovakvoj temi i da svi stanovnici nemaju podjednaku potrebu da učestvuju u podmićivanju svih službi podložnih korupciji, koje su obuhvaćene u ovoj anketi. Na primer, domaćice retko imaju posla sa inspekcijom, dok privatnim preduzetnicima to predstavlja svakodnevni problem.
       Pitanje, koje u većoj meri rasterećuje ispitanike od straha: "Da li znate nekog iz vaše okoline ko je tražio ili davao mito", pokazuje da skoro polovina (46,5 odsto) anketiranih ima saznanja koja ukazuju na razmere ove pojave. Zemljoradnik iz Tršića kod Loznice svedoči da je njegov sin platio 200 dinara policiji (koja mu je to sama tražila) da ne bi platio kaznu za nevezivanje pojasa u kolima. Domaćica iz Kratova kod Priboja govori kako ima komšiju policajca koji sam otvoreno priča o tome kako uzima pare da ne piše kaznu.
      
       "Glava šećera"
       Česti su i slučajevi iz zdravstva. Milan Milivojević, metalostrugar iz Topole, tvrdi da je njegov komšija, čija se žena porađala, dao 400 nemačkih maraka lekaru. S druge strane, Sonja Janić, medicinska sestra iz Beograda, ima potpuno drugačije iskustvo i iz prve ruke tvrdi: "Ponosim se svojim kolektivom, za 30 godina rada nisam videla korupciju."
       Već čuvenu priču o parama u indeksu ispričao je Dragan Drakulić, student iz Žablja: "Koleginica je više puta polagala ispit, i tek kad je stavila novac u indeks, profesor joj je upisao ocenu. Onda ga je ona, pred punim amfiteatrom, pitala da li su u indeksu bile neke pare. Dobila je pare natrag, a i ocenu."
       Sistem sa pozajmljivanjem para primenjuju, uglavnom, inspektori. Hranislav Petković, penzioner iz Ćićevca, objašnjava kako to funkcioniše u praksi: "Inspektor ode u prodavnicu i pozajmi 100-200 maraka, a oni ne smeju da mu traže dug."
       "Glava šećera" u raznim modernizovanim oblicima funkcioniše i dan-danas.
       Lično iskustvo, s jedne strane, i utisak o postojanju korupcije u pojedinim profesijama, s druge strane, samo se delimično poklapaju. Profesije lekara i policajca su jednodušno ocenjene kao sklone korupciji, dok se kod ostalih profesija menja hijerarhija. Naime, prema mišljenju anketiranih, profesije lekara (49,5 odsto) i policajca (39,5 odsto) najpodložnije su korupciji. Na trećem mestu su sudije (17,5 odsto), a slede nastavnici (16,5 odsto), carinici (11 odsto) i inspektori (7 odsto). Dakle, paradoksalno, korupcija najviše postoji upravo u profesijama koje se najviše pozivaju na etiku, poštenje i zakon, a najmanje na tržište i ekonomiju.
      
       Čokolada - može
       Na pitanje "Da li biste pristali da primate mito da ste u takvoj poziciji", 77 odsto anketiranih odgovara da bi odbilo, dok 11,5 odsto priznaje da bi njihove moralne kočnice popustile pred iskušenjima. Milka Spasić, domaćica iz mesta Rudovci kod Beograda, uverava da bi odbila mito jer "uvek treba čoveku pomoći". Miodrag Jankulov, čuvar iz Bele Crkve, takođe ne bi popustio: "Zato što sam radio u Nemačkoj, tamo je sve drugačije." I direktorka škole iz okoline Brusa tvrdi da bi odbila mito, ali "čokolada - može". Životija Nikolić iz mesta Glavinci kod Jagodine je realista: "Morao bih - nemam para."
       Pitanje "Koja vlast je sklonija korupciji - sadašnja ili prethodna", otkriva da skoro polovina građana Srbije (47 odsto) nema iluzija i misli da su obe vlasti iste. Ipak, druga polovina anketiranih pravi razliku i ističe da je prethodna vlast bila sklonija korupciji, što izričito tvrdi 31 odsto ispitanika, nasuprot 15,5 odsto onih koji misle da je sadašnja DOS-ova vlast poštenija u ovom pogledu od prethodne. "Vlast je vlast; gde je vlast, tu je i korupcija", uočava u NIN-ovoj anketi, sa sociološkim darom, tehnolog iz mesta Donja Vrdava kod Gornjeg Milanovca.
       Korupcija postoji na svim nivoima vlasti. Što je bliže realna mogućnost kontakta birokratije i građanina, ona je uočljivija i masovnija. U NIN-ovoj telefonskoj anketi, ispitanici procenjuju da korupcije ima najviše na lokalnom nivou (42,5 odsto), zatim na republičkom (15,5 odsto) i na kraju na saveznom nivou (11 odsto). Takođe, 12,5 odsto anketiranih misli da je ona pravilno raspoređena na sva tri nivoa.
      
       "Otpor" na carini
       Kao najvećeg borca protiv korupcije, među političarima, građani ističu Vojislava Koštunicu (23,5 odsto), na drugom mestu je Zoran Đinđić (11 odsto), a treće mesto dele Božidar Đelić i Vojislav Šešelj (po 5,5 odsto). Lider radikala je i jedini opozicionar na ovoj listi, što svakako govori u prilog aktuelnoj vlasti.
       Na pitanje "Ko treba da se bori protiv korupcije", građani uglavnom daju relativno uopšten odgovor - vlast (25,5 odsto), na drugom mestu je policija (19,5 odsto), a na trećem pravosuđe (9 odsto). Takođe se od subjekata borbe uočavaju i inspekcija (4 odsto), i u sasvim malom procentu nevladine organizacije (1,5 odsto).
       Da DOS-ova vlast pridaje značaj problemu korupcije i nešto konkretno pokušava da uradi da se ona svede u podnošljive granice, svedoči i pokušaj da se građanima omogući da slučajeve korupcije prijave na telefone Regionalne mreže antikorupcijskih timova Vlade Srbije, koji postoje u 26 gradova Srbije. Za ove telefone je čulo 43,5 odsto građana, dok nešto više od polovine (55,5 odsto) ne zna za postojanje ovakve mogućnosti. Ovi rezultati ankete potvrđuju potrebu za snažnijom promotivnom kampanjom vlade.
       Pored organa vlasti, i nevladine organizacije pokušavaju da se uključe u suzbijanje ove društveno štetne pojave. Veći deo ovih aktivnosti je usmeren na razne vrste kampanja. Narodni pokret "Otpor" je u svom stilu pokušao i sa direktnom akcijom kontrole carine. Ovo je izazvalo burne reakcije mnogih. Uprkos tome, više od polovine (51,5 odsto) građana Srbije u ovoj anketi daje podršku akciji "Otpora", dok 39,5 odsto misli da oni ne treba da kontrolišu carinu jer nisu nadležni. "Verujem u njih više nego u organe države", obrazlaže prirodu svoje podrške ovoj akciji zubni tehničar iz Leskovca.
       Potrebu nevladine kontrole ističe i radnik iz mesta Paune kod Valjeva. S druge strane, "Otpor" ima mnogo i protivnika. "Onda će svako da kontroliše šta hoće iako je nestručan", obrazlaže svoj otpor "Otporu" mašinski inženjer u penziji iz Beograda. Elektrotehničar u penziji iz Beograda ima unapred negativan stav prema ovoj organizaciji: "Propali studenti, balavurdija koja sve zna."
       Na kraju ostaje pitanje na koje je teško dati jednoznačan odgovor - "kako rešiti problem korupcije?" I odgovori anketiranih ukazuju da je u pitanju kompleksna devijacija koja zahteva višestruku akciju. Na prvom mestu građani ističu oštro kažnjavanje (21,5 odsto). Sledi veoma popularan predlog da se poboljša standard (18 odsto), koji će automatski ukinuti potrebu za primanjem mita. Na trećem mestu se zahteva veća kontrola (10 odsto). Takođe se predlaže donošenje novih zakona (9 odsto), kao i povratak moralnosti (8,5 odsto). "Zakon da se izglasa i da neko ode u zatvor", odlučna je u borbi protiv korupcije medicinska sestra iz Čumića kod Kragujevca. "Narod je kriv što je davao mito", ističe svoj pogled na suštinu problema korupcije penzioner iz Bora.
       Najčešći je stav da je korupcija ukorenjena u našem mentalitetu: "Ne može da se iskoreni, to je prirodno, može samo da se smanji", tvrdi Nebojša Stojković, električar iz Zagužana kod Leskovca.
       Populističkog entuzijazma u rešavanju problema korupcije ne manjka domaćici iz mesta Radalj kod Malog Zvornika: "Svi da budu složni, da se ujedinimo, da bude Srbin do Srbina." Dosta je rezigniranih, čiji stav ilustruje službenica iz Beograda: "Država nije sposobna da stvori čiste institucije." Ima i paradoksalnih predloga. Studentkinja iz Jelašnice kod Surdulice misli da protiv korupcije treba da se bore "prvenstveno funkcioneri koji primaju mito". Na kraju tako i ispada. Takva je priroda korupcije.
      
       ZORAN M. MARKOVIĆ
      
      

NIN-ova telefonska anketa Istraživački centar NIN-a je u subotu 2. marta 2002. godine anketirao 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i višestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovništvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.        Odbijenih kontakata u ovoj anketi je bilo 169, što je uobičajeni nivo, koji govori da nije bio izražen strah od teme ankete.        Anketarsku ekipu su činili: Ana Vujnović, Emilija Petković, Ivana Lazarević, Maja Radinović-Lukić, Milica Ležajić, Miša Ristić, Renata Šuman, Snežana Ranđelović, Tanja Nikolić i Vesna Vukotić. Koordinator istraživanja je bio Jasmin Kovačević.               Autor istraživanja:        ZORAN M. MARKOVIĆ               Ilustracije:        GORAN RATKOVIĆ