Premijer Zoran Đinđić je izričit i za NIN kaže: "Nikakve svađe između mene i Mihajlovića nije bilo. Tačno je samo da sam bio ljut što u Jagodini, trećem gradu u Srbiji na narko-listi, samo četiri inspektora rade na borbi protiv šverca i upotrebe droge. Ali, nikakve svađe sa Mihajlovićem, niti njegove bilo pismene, bilo usmene ostavke nije bilo." Pre desetak dana novinaru NIN-a u neformalnom razgovoru ministar Mihajlović je rekao da ima podršku u vladi. Tvrdio je, tada, da neće odgovarati na brojne optužbe po medijima, "jer te priče neko montira da bih ja gubio vreme na demantije, a ne na prave zadatke". Kao primer te vrste "montaže" ministar je pomenuo "hajku zbog poklanjanja pištolja ministrima", koja je usledila dan pošto su on, Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić postigli, dotad najbolji dogovor o saradnji

      Ima neke ironije u tome što se više prašine podiglo zbog ostavke Dušana Mihajlovića, sada kad je demantuje i on i svi, nego zbog bilo koje od prethodnih brojnih najava da će predsednik Nove demokratije preduzeti takav korak. Istina, Mihajlović nije baš lično demantovao ove najave. (Ivan Đorđević, šef kabineta Dušana Mihajlovića kaže da je saopštenje Kabineta "dovoljno lično") Na Povlenu je, nema "stabilni" telefon, mobilni ne radi na Kneževom polju (oko 1 600 metara nadmorske visine),tvrde novodemokrate, a nije izvesno ni da li ministar policije ima bilo kakvu vezu sa Ministarstvom i svojim zamenikom. NIN je uspeo da otkrije da se Mihajloviću šalju poruke na pejxer, a da se onda on javlja, nekoliko puta dnevno.
       Dvojica novodemokrata, najbliži saradnici Mihajlovića za NIN odlučno demenatuju sve što se dosad pojavilo u bilo kom mediju o ministrovoj svađi sa premijerom Srbije Zoranom Đinđićem i navodnoj ostavci. "Proveravam ko je izmislio te odvratne laži, ukrštam tri priče, onda odlazim kod Dušana na Povlen, tek potom možemo o svemu i javno nešto da kažemo", izričit je jedan od novodemokrata.
      
       "Nezadovoljstva"
       I premijer Zoran Đinđić je izričit i za NIN kaže: "Nikakve svađe između mene i Mihajlovića nije bilo. Tačno je samo da sam bio ljut što u Jagodini, trećem gradu u Srbiji na narko-listi, samo četiri inspektora rade na borbi protiv šverca i upotrebe droge. Ali, nikakve svađe sa Mihajlovićem, niti njegove bilo pismene, bilo usmene ostavke nije bilo."
       U međuvremenu je Mihajlović, kako piše "Blic", Radio Valjevu rekao da je na odmoru do 24. marta i da "odmor provodi radno, pripremajući se za obavljanje funkcije potpredsednika vlade, posebno na reformi rada državnih organa".
       Ova ministrova izjava,u kojoj on sebe opisuje kao potpredsednika, ali i činjenica da se ministar i premijer nisu čuli do srede uveče ostavljaju prostor medijima da iznova i iznova, pozivajući se na anonimne izvore, započinju priču o tome kako je "kap prelila čašu" onda u Jagodini, kada je premijer govorio o mafiozima u pedeset gradova Srbije koji se, eto, ne hapse, sve to kao da ministar policije ne sedi dva metra dalje.
       Premijer je, znamo, brz na jeziku, može čak zaista biti da i nije mislio ništa na račun svog ministra (ne bi to bilo prvi put), a u svakom slučaju negirao je da ima ikakve naznake Mihajlovićeve demisije, usmene ili pismene, formalne ili neformalne.
       Bez obzira i na premijerov demanti, mediji ne odustaju. A kao jedan od dokaza da je nešto čudno, vidi se i u informaciji da će ministra Mihajlovića zamenjivati upravo zamenik ministra Nenad Milić, postavljen na tu funkciju 25. decembra prošle godine. To da zamenik zamenjuje ministra dok je ovaj na godišnjem odmoru se, u običnim prilikama, podrazumeva i bez dodatnih razjašnjenja.
       Iz onoga što je u medijima objavljeno izvesno je da priča o svađi Mihajlović-Đinđić i razlozima ministrovog nezadovoljstva potiče iz jednog izvora, posle su "analitičari" imali slobodu dokazivanja "izvornika" koji je procurio u javnost.
       Elem, neposredni razlog za svađu je premijerova izjava na jagodinskoj televiziji. Kao "dubinski razlozi" ministrovog nezadovoljstva navode se: sukob oko dosijea (ministar je hteo da oni budu potpuno javni, vlada se nije složila s tim), nesamostalnost u radu (postavljanje Milića, dotada šefa Kabineta premijera, na mesto zamenika ministra policije, sprečavanje u borbi sa organizovanim kriminalom, strah od ponovnog svaljivanja drvlja i kamenja na ministrova pleća zbog očekivanog slanja u Hag novih osumnjičenih i konačno, popravljanje i ličnog i imixa stranke što je nemoguće ako Mihajlović ostane ministar.
       Priča koju je nemoguće pouzdano proveriti jeste da je Dušan Mihajlović, inače bivši službenik SDB (do 1977. godine), u stvari pristalica radikalnijeg pristupa u obelodanjivanju tajnih dosijea nego neki drugi u DOS-u, pa i sam premijer. Izvor NIN-a u Resoru državne bezbednosti, kaže da je vladina uredba o dosijeima "pravna praznina", da je Mihajlovićev udeo u pisanju iste onoliki i da se manje od tri odsto ljudi žalilo povodom dostupnosti i sadržaja dosijea.
      
       Dosijei
       Izvesno je da je Mihajlović umeo ranije da se požali u četiri oka da je, na primer, bivši šef DB-a Goran Petrović ponešto saopštavao javnosti bez njegovog znanja. Sada će neki debeovci tvrditi da novi šef tajne policije Andrija Savić ume da "drži na distanci" ministra. O Nenadu Miliću kao limitatoru ministrove samostalnosti postoje dva protivrečna odgovora: "da", koji daju analitičari i "analitičari", i "ne" koji daje jedan od izvora NIN-a, po kome je Miliću trebalo svih 15 dana da bi došao do sasvim obične informacije.
       Ljudi iz policije najmanje veruju da je Mihajlović nezadovoljan organizacijom policije. U onom njenom delu koji se zove Javna bezbednost upravo je on propustio da smeni mnoge koje je morao da smeni, postavio je neke koje nije smeo da postavi, osnovao je žandarmeriju čiji posao nije jasan, najavio je pozornike kojih nema... Premijer Srbije kaže za NIN da "vlada nije dobila ni predlog zakona o unutrašnjim poslovima, ni zakon o Državnoj bezbednosti, ni zakon o otvaranju dosijea".
       Izvesno je i da je prvog šefa DB-a posle Radeta Markovića predložio Goran Svilanović, a drugog, Andriju Savića, sam Mihajlović.
       Samo je na prvi pogled najlogičniji razlog Mihajlovićevog "bunta" i odlaska na odmor "kad mu vreme nije": uklanja se sa vetrometine u času kada se spremaju nova izručenja za Hag. Dosta mu je bilo muke i sa onim jednim, izručenjem Slobodana Miloševića, zbog kojeg je izgutao toliku vatru, a svakako računa da to nije bilo sasvim fer jer je on, u stvari tražio da Miloševiću bude suđeno u zemlji ("Miloševiću da se sudi u Beogradu, a ne u Hagu, kako se ne bi pravio heroj od njega.") Problem je, međutim, što će se to izručenje ministru pamtiti, jednako kao što mu se ne zaboravlja koliko je sarađivao sa Miloševićem.
       Krajem prošle godine Dušan Mihajlović je odgovarajući na pitanje da li policija zna ko se bavi organizovanim kriminalom odgovorio: "Sačinili smo studiju (spisak) kriminalaca koji deluju po Srbiji. Ima u njemu i onih koji se bave džeparanjem ali i moćnih mafioza" koji su, rekao je, na slobodi, jer njihovu krivicu nije lako dokazati na sudu. Ova izjava je, u stvari, slična Đinđićevoj posle koje je Mihajloviću, navodno, prekipelo. Poenta je što ministar policije sporo shvata da je posao policije pored ostalog i da nabavlja dokaze za sud i da su bez toga njena delatnost i 'studije' beskorisne.
      
       Mafijaši
       Pre sedam meseci premijer Đinđić je tražio informaciju o najvažnijim mafijašima u 50 gradova Srbije. "Rekao sam, možda nećemo imati dokaze protiv njih, ali pritisnite ih, pratite, pozovite na informativni razgovor, da znaju da su pod našom pažnjom", kaže premijer za NIN.
       Inače, studiju o organizovanom kriminalu, po tvrdnji izvora NIN-a iz DB-a, uradila je upravo ova služba. Taj izveštaj je jednom na konferenciji za novinare pominjao i Mihajlović, a u televizijskom pojavljivanju o njemu je govorio i Sreten Lukić, šef Javne bezbednosti. Upitan zašto ne hapsi bosove mafije, Lukić je odgovorio: "Pratimo ih."
       Pre desetak dana novinaru NIN-a u neformalnom razgovoru ministar Mihajlović je rekao da ima podršku u vladi, da su ga ma šta da je radio uvek napadali, ali da je on kraj mandata dočekivao kao pobednik i da će na kraju ovog njegovog ministrovanja policija biti reformisana, kako Javna tako i Državna bezbednost. Tvrdio je, tada, da neće odgovarati na brojne optužbe po medijima, "jer te priče neko montira da bih ja gubio vreme na demantije, a ne na prave zadatke". Kao primer te vrste "montaže" ministar je pomenuo "hajku zbog poklanjanja pištolja ministrima", koja je usledila dan pošto su on, Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić postigli, dotad najbolji dogovor o saradnji.
       Priča o ministrovoj ostavci je zanimljiva i zbog toga što je Dušan Mihajlović superiorno najnepopularniji političar među svim liderima DOS-a i funkcioner čija je ostavka najviše puta bila tražena od strane opozicije, parlamentarne i neparlamentarne, kao i od strane DSS-a. Od svih političara DOS-a čiju popularnost meri Strateški marketing, Dušan Mihajlović je na poslednjem mestu, iza Vladana Batića, sa prosečnom ocenom 2,34 i svega 15 procenata onih koji ga pozitivno ocenjuju, naspram gotovo 40 procenata negativnih.
      
       "Istrčavanje"
       Sam Mihajlović je pokazao da mu nije stalo do funkcije. U novembru, prilikom krize posle pobune 'crvenih beretki', Mihajlović je rekao: "Neka Bog čuva ove momke. Svoju ličnu borbu i želju za Srbijom na Zapadu nastaviću kao član vlade i predsednik ND." Ovo znači da povlačenje ministra Mihajlovića nipošto ne znači i njegovo povlačenje iz vlade DOS-a, u kojoj je potpredsednik.
       Istorijat Mihajlovićevih ostavki počinje aprila prošle godine kada je "oročio" prvu od njih. Obećao je da će se povući do 15. maja ako se ne rasvetli otmica Milorada Miškovića, vlasnika preduzeća "Delta". Stvar se završila potpunim fijaskom. Otmičari nisu nađeni, a grupa na koju je policija "tipovala" da su krivci izručena je iz Francuske, ali, ispostavilo se, sve za šta su bili krivi bila su lažna dokumenta.
       Da se "istrčao" Mihajlović je priznao već dvadesetak dana kasnije, govoreći i o tri "nasleđene" afere (slučajevi Ćuruvija, Stambolić i Ibarska magistrala). Docnije će reći da "to što mi znamo kao policija, nije dovoljno da sudija donese presudu da se radi o krivici o kojoj mi znamo".
       Danas, kada ga pitaju o slučajevima Ćuruvija i Stambolić, odgovara da napreduju, ali da ne može da kaže više, jer je istraga u toku. "Objektivno, još nismo uspeli da razbijemo zid ćutanja i zavere. Za te zločine znamo da su ih počinili pojedinci iz RDB-a, ali to treba i dokazati", rekao je krajem prošle godine, sumirajući rad policije u periodu svog mandata.
       Svojevrsnu potvrdu vesti da ima istine u Mihajlovićevom nezadovoljstvu Đinđićevom izjavaom dao je Nebojša Čović, stavivši se na stranu ministra policije i smatrajući da nije u redu takvo prozivanje i zaklanjanje iza tuđih leđa. Sam Mihajlović ćuti, i na Povlenu se "priprema za kongres liberalne internacionale" i reformisanje državne uprave.
       A ćutanje ne mora da bude ni odobravanje, ne mora da bude ni zlato. Na nekoj rimskoj gozbi Seneka se obratio gostu koji je ćutao: "Ako si glup, mudro činiš, ako si pametan, glupo činiš."
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ
      
      

Sve funkcije Osim funkcije ministra unutrašnjih poslova, Dušan Mihajlović je potpredsednik Vlade Srbije, član Saveta za kontrolu rada DB i član UO Građevinske direkcije Srbije.

      
      

Sve ostavke * "Kada bih bio samo političar, trebalo bi da zahvalim na poverenju i ostanem samo potpredsednik vlade."               "Otići ću kada procenim da u ovoj borbi protiv mafije nemam uspeha." (intervju "Politici", april 2001)               * Do 15. maja ostavka, ako se ne rasvetli otmica Milorada Miškovića (april, 2001)               * Povodom optužbi iz DSS-a u slučaju Gavrilović prihvata mogućnost ostavke "ako je to put da se ostvari kompromis I DSS ostvari svoje ambicije" (intervju "Građanskom listu", avgust, 2001)               * Povodom zahteva "crvenih beretki" za njegovu smenu: "Imajući u vidu da je komanda JSO ostala pri svojim zahtevima, obavestiću premijera Đinđića da ću mu staviti na raspolaganje funkciju ministra unutrašnjih poslova." (novembar 2001)               * Povodom spekulacija da postoji spisak velikog broja pripadnika MUP-a koje traži Hag, saopštava da će podneti ostavku ako se vlada odluči da izruči pripadnike MUP-a. (novembar, 2001)