Strpljivo i sa dosadom pročitala sam pismo čitaoca Bogdana Tirnanića "Poslednji odgovor Gorici". Jedno pismo, jednog čitaoca povodom jedne strane, (moj tekst), objavljeno u dva broja, na po dve strane (njegov tekst)! Možda Tirnaniću NIN sledeći put ustupi rubriku "Feljton", ne bi li iskazao svoj jad i jed, buku i bes. Šta vredi? Što duže piše, niže pada. Nema to veze ni sa poledicom, ni sa razapetom žicom, ima veze sa elementarnim poznavanjem i priznavanjem činjenica, prisebnošću i pristojnošću. To pod uslovom da čovek može da održi vezu sa samim sobom, sopstvenom glavom, pameću i pamćenjem.
       Tirnanić piše:
       "...vrhovnom telu od tada će predsedavati autor sedam neuspelih dana juna, znameniti antiratni profiter, nekim čudom još i Hrvat iz Tuzle..."
       "...te onaj diplomirani električar, momentalno takođe u Popović-Perišić-Simić ("Lepše je sa kulturom") službi organizatora naših promocija na velikim inostranim festivalima, kome se jednom, mada je u Kanu bio savršeno nevidljiv, zalomila i 'Zlatna palma'"...
       "A da je neko Hrvat iz Tuzle, znači samo to - da je Hrvat iz Tuzle (Gorica M. ovome dodaje - stavljajući to meni u usta - nekim čudom)."
       "Kao što sam bez predrasuda sarađivao i sa Nadom Popović-Perišić, nekadašnjim ministrom kulture i kreatorom marketinške kampanje ('Umetnost nemogućeg') za kanski festival 1995. godine, baš one sezone kada nismo imali film u zvaničnoj takmičarskoj konkurenciji... U čitavom tom planu onaj Vučković bio je samo mali od koktela.
       ...Gorica je u pravu kada kaže da taj trofej nije pripao Vučkoviću, ali greši kada ga dodeljuje Kusturici."...
       Jednom se čudi, onda zaboravi, jednom kudi, drugi put hvali, činjenice da ne pominjemo.
       Možda u nekoj sledećoj fazi i ja dobijem neke nove "oznake". Zasad, po Tirnaniću: nisam normalna, nemam pojma (kakvi argumenti!), samo sam domaćica malog mozga, koju će na obali Dunava, na poziv Tirnanićev, sačekati brat nekog Džambe, pa će biti "leleka i jauka". Baš, viteški, kako i priliči Tirnaniću! Uvrede preko novina, batine preko posrednika!
       Daj, čoveče, uradi to sam, ne budi kukavica, stisni petlju. "UMRI MUŠKI". Ne plašiš se, valjda, da će te posle škotske rakije i poledice u blato svaliti i jedna žena? Obećavam, neću zvati decu (dva komada, 1,80-1,83 cm).
       Tirnanić me, prezrivo kvalifikuje kao domaćicu. Jesam domaćica, odlično i redovno kuvam, pa se ne hranim i ne trujem ni po elitnim ni inim restoranima. Jedino ne spremam papazjanije i mućkalice, više sam onako - za poslastice. Uz to sam i profesor književnosti, pa čitajući obiman pismeni sastav B. Tirnanića, ne mogu da izbegnem jedno profesionalno zapažanje: gospodin nije savladao gradivo.
       Svi đaci znaju da u školi postoji jedan nastavni postupak koji se zove utvrđivanje gradiva. Obnavljaš lekciju dok ne utvrdiš gradivo, ako hoćeš prelaznu ocenu, inače ponavljaš ili te izbace.
       Dakle, da utvrdimo gradivo:
       - B. Tirnanić je nekada bio nezaobilazno važan, sad je malo zaobiđen. On tvrdi da njega nije bilo, kulture ne bi bilo, a svima je poznato, "Lepše je sa kulturom". Ja tvrdim da je to samo "gordost i predrasuda", u varijanti kolumne, a može i u formi pisma čitalaca.
       - Tirnanić je uvek bio hrabar koliko mu se isplatilo, sad bi retroaktivno da bude i hrabriji, sad bi i kaput da skine i ostane samo u košulji "po nesnosnoj ciči" (zima 1996/97). Ja samo kažem da to i nije neka hrabrost, ionako je otoplilo.
       Tako, pošto nije utvrdio gradivo, Tirnanić je promašio temu, verovatno zato što ga je nešto pogodilo u živac. Zato je napisao prilog (opširan) za sopstvenu biografiju iz koga smo saznali kakve su sve njegove nemerljive zasluge za kulturno uzdizanje nacije i gajenje naraštaja umetničkih poslenika. Koga nije podučio, toga je unizio: onaj skrenuo, ovaj konfuzan, onaj senilan, ovaj kloniran, onaj loš "Hrvat iz Tuzle", ovaj dobar "Srbin iz Zagreba", drugi zaboravili, on pamti, svi priglupi, on pametan!
       Da nam nije rekao da je čitao "Dnevnik zavodnika" S. Kjerkegora, pomislili bismo da mu je nekako bliži "Natčovek" F. Ničea.
       Napisao je, kaže Tirnanić, hiljade kolumni, ozbiljnih tekstova, dobio nagrade, a onda mu jedna obična domaćica prigovara! Nema učesnika bez posmatrača. Gledam i ja Tirnanićev omiljeni sport: fudbal. Zna on, valjda i bolje od mene, da kad zvezda tima postigne gol, viču: "Bravo majstore", kad promaši: "Ua, pederu"! Dešava se da golgeter ispadne iz forme, ili mu slava ili nešto drugo udari u glavu.
      
       GORICA MOJOVIĆ,
       Beograd